Izvor: B92, 02.Maj.2023, 17:36
Preti im sigurna smrt? Stiže radioaktivni otpad, meštani odlaze
Hrvatska je odlučila gde će se skladištiti radioaktivni otpad iz Nuklearne elektrane Krško.
Nema više sumnji da će se Centar za zbrinjavanje radioaktivnog otpada graditi u bivšoj kasarni Čerkezovac na Trgovskoj gori nedaleko od Dvora gde će se skladištiti institucionalni radioaktivni otpad i iskorišćeni izvori jonizujućih zračenja iz Republike Hrvatske kao i 2.400 tona nisko i srednje radioaktivnog otpada iz Nuklearne elektrane Krško.
Hrvatska već četiri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << decenije zna da mora da pronađe mesto za pola otpada iz Krškog, rok za to joj je 2023., a krajnji rok da ga preveze iz Slovenije ističe za najviše dve godine.
Te godine počinje gradnja u Čerkezovcu, a godinu posle stižu prvi radioaktivni paketi. Još ne postoji ključni dokument na kojeg će se odrediti uslovi gradnje, studija uticaja na okolinu, ali kakva god ona bila, biće prihvaćena jer više nema vremena, izbora ni plana B.
Predat zahtev
U toku je izrada sigurnosnih analiza i idejnog projekta za potrebe dobijanja lokacijske dozvole, a nadležnom Ministarstvu predat je zahtev za određivanje sadržaja studije uticaja na okolinu, dokument na 137 stranica u kojem su gotovo svi detalji o radu budućeg Centra.
Kako je naglašeno, on neće skladištiti nuklearni otpad, niti biti opasan za okolinu. Ali, sama činjenica što on postoji neće doprineti da tamo počnu da se doseljavaju ljudi, a to je jedini način da se ovaj kraj otrgne od sigurne smrti.
Od popisa do popisa stanovništva, između 2011. i 2021. opštinu Dvor napustilo je čak 45 posto stanovništva, deo je umro, deo se odselio, a u brojkama je reč o više od 2500 ljudi.
Projekcije kažu da će se u sledećih deset godina dogoditi sličan odliv stanovništva i da će taj broj pasti na manje od 1.500 stanovnika. Sredstva fiskalnog nivelisanja iz državnog proračuna, koja zavise od broja stanovnika, ovoj će opštini biti skinuta za oko 700.000 evra, upravo toliko koliko se očekuje da će im biti plaćana renta zbog radioaktivnog otpada koju će ove godine odrediti Vlada RH posebnom uredbom.
Projektom budućeg Centra rukovodi Fond za finansiranje razgradnje NEK-a. Ovaj Fond se trudi da uveri lokalnu javnost da je Centar za zbrinjavanje radioaktivnog otpada super stvar.
Putem javne nabavke dodelili su u februaru finansijska sredstva pčelarskoj zadruzi na području opštine Dvor. U martu su dodijeljena sredstva Sportsko-ribolovačkom društvu. U pripremi je i konkurs za nabavu opreme za ribolovce. U gradu je otvoren Info centar koji građanima nastoji da približi aktivnosti Centra za odlaganje, a prikazan je gotovo kao turistička atrakcija.
"Posetioci mogu putem tehnologije virtualne stvarnosti da 'otputuju' s domaćinima iz Fonda u jedan od evropskih centara za zbrinjavanje radioaktivnog otpada i obići postrojenja(...). Moći će proći put kojim prolaze bačve s radioaktivnim otpadom od trenutka nastajanja i prijema do skladištenja, i provozati se na kamionu s bačvama i viljuškaru koji ih smešta na njihovo mesto u skladištu. Kroz iskustvo proširene stvarnosti posetioce će dočekati "Otpadožder", ali i jedna od najvećih naučnica svih vremena, Marija Kiri, koja će ispričati ponešto o radioaktivnosti...", piše u pozivnici za posetu Info centru gde posetioce čeka i izložak jezgra tla s dubine od 198 metara s mesta gde će biti skladište. Zavirili smo u dokument, svojevrsnu podlogu studije utjicaja na okolinu koju je za Fond izradilo preduzeće Ekonerg - institut za energetiku i zaštitu sredine.
Mere zaštite
Na 60 hektara bivše vojne kasarne rekonstrukcijom postojećih objekata pripremiće će se središnje skladište za institucionalni radioaktivni otpad, a biće izgrađen objekt za radioaktivni otpad iz Krškog, armirano-betonska građevina veličine 6.330 kvadratnih metara, visoka 17 metara i s kapacitetom 2450 spremnika od armiranog betona, ulazni plato s upravnom zgradom i objektom kontrole, kao i novi put za dopremanje RAO-a.
"Doze zračenja za radnike i javnost, kao posledica aktivnosti skladištenja otpada, neće prelaziti relevantne granične vrednosti utvrđene IAEA standardom i hrvatskim propisima. Skladišta se projektuju i rade na način da se optimizuje zaštita od zračenja. Zaštitne mere biće takve da u slučaju bilo kojeg kvara ili nesreće pri radu skladišta nema posledica na ljude i okolinu", navodi se u dokumentu.
Takođe se tvrdi i da ni na koji način tokom gradnje, a i posle tokom skladištenja, neće biti ugrožena zajednica, flora ni fauna, obližnja Una i vodotoci. Sve to nije previše utešno za predsednika opštine Dvor Nikolu Arbutinu.
On, kao i ostali stanovnici zaboravljene opštine, nije prihvatio ovaj Centar, ali se polako miri s činjenicom da će on tamo sigurno doći.
Stanovnici protiv
"Mi smo jedina država na svetu koja je odredila lokaciju, a tek onda ćemo dokazivati da li je ona pogodna za zbrinjavanje radioaktivnog otpada. Građani i Opštinsko veće još su 2015. godine rekli da smo protiv ideje zbrinjavanja radioaktivnog otpada na našem području, ali to ne znači ništa, oni idu svojim putem mimo nas - rekao je Arbutina.
Pominjana kirija koja bi opštini trebalo da donese stotine hiljada evra, za njega nije dovoljno ubedljiva.
"Renta je kukavičje jaje koje je država vešto stavila pred građane opštine Dvor zato što ne postoji nikakav dokument o bilo kakvoj isplati ili davanju na osnovi Centra, a mi štetu trpimo već četiri godine jer se naša opština medijski spominje samo po pitanju zbrinjavanja radioaktivnog otpada", navodi Arbutina.
Kako dodaje, Dvor nema blistavu budućnost.
"Nemamo resursa da okrenemo te trendove, a država ih možda ima. Za opstanak nam je nužno doseljavanje. Stav je svih građana na svetu da ne žele radioaktivni otpad u svom dvorištu. To što Fond predstavlja da je to dobro može se govoriti u sredinama koje su naučile da žive s nuklearnom elektranom, a nama dovoze otpad koji nije nastao na našem području. To nije prirodno i nije u redu", rekao je Arbutina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
