Izvor: Politika, 15.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preterano ljubazni sekretar
Odlazeći generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan na samom kraju svog desetogodišnjeg mandata odvažio se da za mrvicu odstupi od svoje preterane ljubaznosti prema administraciji domaćina koja ugošćava sedište Ujedinjenih nacija u zapuštenoj zgradi preplavljenoj papirima i rashodovanim nameštajem na njujorškom Ist Riveru. U svom oproštajnom govoru, zakasnelo, ali zato blago, prekoreo je Bušovu administraciju zbog toga što je vojno intervenisala u Iraku, bez podrške svetske organizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojoj je još nekoliko dana na čelu.
Ne bi on sprečio Buša, Čejnija i Ramsfelda u nameri da krenu na Irak, ali bi, da je bio elokventniji ranije, bar deklarativno održao moral svetske organizacije. Jer, u današnjem jednopolarnom svetu svaki pokušaj se može svrstati u dostojanstvo. Ali i nije se moglo očekivati od "nadasve pristojnog, predostrožnog, opreznog" Anana da zaljulja brod jače i ranije, i tako možda potone zajedno s njim. Kao što je prethodno potonuo Butros Butros Gali.
Upravo zamenjujući znatno otvorenijeg i "nepristojnijeg" Galija (koji je u tom trenutku bio nedostupan), Kofi Anan je, oprobavajući se na klizavom balkanskom terenu, stekao odlučujuće poene za funkciju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Nije nikakva tajna da je Kofi Anan, u odsustvu Galija, odobrio NATO bombardovanje Republike Srpske u avgustu 1995. Ta ga je "akcija s petljom" lansirala kod Bila Klintona u zvezdanu orbitu. Tog dana Kofi Anan je praktično postao generalni sekretar Ujedinjenih nacija, tvrdi Ričard Holbruk, tadašnji izaslanik američkog predsednika za poslove na Balkanu, u svojim memoarima. Bila je to njegova ulaznica za svetsku diplomatsku pozornicu, koja mu je donela Klintonovo poštovanje i poverenje – potvrđuju mnogi američki listovi i časopisi, među kojima su ugledni nedeljnici "Tajm" i "Njujorker".
I kao kad se razvija film, pa crno postane belo, i obrnuto, Ričard Holbruk, njegov dugogodišnji blizak prijatelj, opisuje generalnog sekretara UN kao čoveka koji poseduje "antiharizmatičnu harizmu", "ogromno dostojanstvo i samokontrolu". "Ljubazan i flegmatičan", omiljen među hiljadama službenika na Ist Riveru, zvezda njujorških elitnih partija, Kofi Anan je kao prvi čovek svetske organizacije iz crne Afrike, dobivši glatko mimo reda novi mandat, jednom ostao da igra sa svojom suprugom u luksuznoj "Valdorf Astoriji" (gde se nalazi štab američke delegacije u UN), i pošto su svi ostali otišli.
Ima ironije (koju valjda primećuje još neko, a ne samo mi, Balkanci) u tome što je Kofi Anan započeo i dovršava svoju karijeru ističući se po sluhu za nametnuta rešenja. Takođe i u tome što svetska organizacija danas nije kadra da se bar deklarativno drži bilo kog od svojih osnivačkih principa. I, konačno, što je – bez obzira na istančani sluh za želje Vašingtona – Kofi Anan postao čak i Americi nepoželjan. Da je zaljuljao brod, bar bi otišao kao medijska zvezda. Ali to se, kad se sagleda njegova karijera od samog početka, i nije moglo očekivati.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 15/12/2006]
