Izvor: Politika, 14.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretapanje "Jugometala"
Da još nije Udruženja 750 malih akcionara, koji se već šest godina bezuspešno sude za svoju imovinu vrednu oko 1,1 milion evra, malo ko bi se setio nekada čuvenog beogradskog spoljnotrgovinskog preduzeća "Jugometal" – firme koja se od osnivanja 8. oktobra 1946. isključivo bavila izvozom i uvozom metala, ruda, koksa, ali i procesne opreme za veliki broj preduzeća ondašnje velike Jugoslavije.
Danas ga, posle privatizacije od pre dve i po godine, pod dosta sumnjivim okolnostima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako tvrdi specijalni savetnik Udruženja malih akcionara Mirko Zujić, gotovo i nema.
Vredna imovina, sa letovalištem u Hrvatskoj, skupim stanovima po Beogradu, ali i još nekim gradovima bivše SFRJ, prodata je za gotovo bagatelnih 400.000 evra. Upravna zgrada, ponos "Jugometala" u Deligradskoj broj 28, koja je napravljena na placu vojvode Živojina Mišića, prodata je beogradskom "Vodovodu i kanalizaciji" za svega pet miliona evra. Iako, tvrdi Zujić, vredi bar još toliko. Sve je proćerdano i razvučeno, tako da danas od čuvenog "Jugometala" postoji samo ime sa svega tri zaposlena na nekoj skromnoj adresi u Ulici 27. marta.
U zlatno doba spoljne trgovine SFRJ "Jugometal" je zapošljavao 1.050 radnika sa predstavništvima u Londonu, Parizu, Milanu, Diseldorfu, Beču, Madridu, Teheranu, Njujorku, Bombaju, Moskvi, Bukureštu, Istanbulu, Pragu, Katovicama, Sofiji, Santijagu de Čile, Tokiju, Pekingu, Johanesburgu, Lusaki... i, naravno, u svim republičkim centrima velike Jugoslavije. Izvozilo se zlato, srebro, bakar, cink, olovo, a u svetu nabavljalo sve ono što je industriji SFRJ u usponu nedostajalo.
Bili su i ostali najveći dobavljač i garant za izgradnju smederevske železare. Od njihovih para je napravljena fabrika bešavnih cevi u Uroševcu. Pre skoro dve decenije "Jugometal" je godišnje pravio više od tri milijarde dolara ukupnog prometa. Londonska berza metala je znala koji put da reaguje kada su trgovci "Jugometala" prodavali ili kupovali robu. Da se i ne govori o pravom rasadniku stručnjaka i kadrova za posebne vrste trgovine i praćenje berzanskih zbivanja.
Već sa prvim znacima političke krize, a potom i raspadom bivše federacije, i temelji moćnog "Jugometala" počinju da se krune, da bi ga dotukle međunarodne ekonomske sankcije, hiperinflatorni požar i, konačno, prenošenje njegove celokupne imovine smederevskom SARTID-u. Političkom odlukom dužnik je preuzeo poverioca, podseća Zujić i dodaje da je taj loš "brak iz računa" u stvari bio početak otimačine njihovih 8,5 odsto ili 110.000 akcija, koji su on i još stotine radnika "Jugometala" u tri navrata kupovali po Miloševićevom zakonu o privatizaciji 1992. Onom istom po kom su privatizovani "Knjaz Miloš", "Ce market" i sve ostale srpske spoljnotrgovinske kuće.
Sa petooktobarskim promenama 2000. umesto vlasničkog raspleta ondašnji "krizni štab" pravi još veću nepravdu izvlačeći silom "Jugometal" iz naručja SARTID-a. Ali, gle čuda, umesto da ga ondašnji beogradski Trgovinski sud registruje kao akcionarsko društvo, "mangupi iz sopstvenih redova" ponovo ga podvode pod firmu društvenog preduzeća sa svim pratećim posledicama za njihovu imovinu i akcije.
Mnogo ljudi je dolazilo i odlazilo sa rukovodećih mesta onoga što je preostalo od "Jugometala", kaže Zujić i dodaje da su neki bili i u istražnim zatvorima, ali da on i njegovih 750 akcionara nemaju od toga baš ništa. Njihova nevolja više jeste strašna sporost naših sudova pred kojima nikako da dokažu da su prevareni i da im je oteta imovina koja je uredno uknjižena.
Slobodan Kostić
[objavljeno: ]
