Izvor: RTS, 27.Nov.2009, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presušio "pustinjski raj"
Dužnička kriza Dubaija, preti da izmeni panoramu "Kalifornije arapskog sveta". Pod pritiskom finansisjke krize, vodeća državna investiciona kompanija zatražila odlaganje otplate duga. Poziv u pomoć bio signal za svetske berze, koje su odreagovale novim obaranjem cene crnog zlata.
Pod pritiskom svetske finansisjke krize, vodeća državna investiciona kompanija u Dubaiju, zatražila je odlaganje otplate nekoliko milijardi dolara duga.
To će biti prvi korak u reorganizaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "Dubai World" firme koja je najviše doprinela naglom privrednom rastu tog emirata, a čiji ukupan dug iznosi skoro 60 milijardi dolara.
Poziv u pomoć iz Dubaija bio je signal za svetske berze, koje su odreagovale novim padom cene crnog zlata, najzaslužnijeg za to što je iz pustinjskog peska nikao jedan od najluksuznijih gradova sveta.
Dužnička kriza Dubaija, preti da izmeni panoramu "Kalifornije arapskog sveta", prepoznatljivu po najluksuznijem hotelu na svetu "Burdž el Arabu", spektakularnim građevinama i veštačom ostrvu Palma.
Investicioni gigant "Dubai World", zatražio je od kreditora da odlože naplatu duga, do kraja maja 2010. godine.
Kompanija je glavni investitor projekata vrednih i po 100 milijardi dolara. Vlasnik kompanije je vlada Dubaija, čiji spoljni dug iznosi 80 milijardi dolara. Očekuje se da će prvi u pomoć priteći drugi bogati emirati, pre svega Abu Dabi.
"Prodaja obveznica pomogla bi vlastima Dubaija da otplaćuju dug, pomognu ekonomski rast i povrate poverenje u domaći bankarski sistem. To će umanjiti pritisak na sektor nekretnina", rekao je analitičar Kamel Vazneh.
Najizvesnije je da će gotovo jednoipomilionski "pustinjski raj" morati da se odrekne dosadašnjeg modela ekonomskog razvoja, zasnovanog na obilnom prilivu stranog kapitala, pre svega u sektorima nekretnina i nafte.
Od početka globane krize, cene nekretnina u jednom od sedam Ujedinjenih Arapskih Emirata, u kome je prosečna plata 3.500 dolara, su prepolovljene, a broj turista je desetkovan.
Prva reakcija na poziv za pomoć iz Dubaija usledila je na tržištu nafte, čija je cena pala na 77,35 dolara za barel.
