Izvor: Blic, 04.Jan.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presudna godina za Srbiju
Srbiju čeka izuzetno naporna 2009. godina. Ne samo građane koji su navikli da stežu kaiš već pre svega Vladu, Skupštinu i ostale državne organe, koji će morati dobro da zasuču rukave da bi omogućili rad Skupštine, sačuvali stabilan kurs dinara, sprečili masovna otpuštanja radnika, poboljšali standard, obuzdali cene, privukli strane investitore. Mnogo je, dakle, teških zadataka od kojih će neke biti moguće izvesti, a za neke će nam svima biti potrebno mnogo sreće. „Blic” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je sačinio listu 10 političkih, ekonomskih i društvenih prioriteta koja je, kao i svaka slična, samo okvir za našu sliku svakodnevice. Možda se nećemo svi složiti oko izbora, ali da sve navedeno treba uraditi, nesumnjivo hoćemo.
Hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića
Od kada je jesenas uslov Brisela od „saradnje” sa Haškim tribunalom bez objašnjenja prerastao u „završetak saradnje” sa Tribunalom, hapšenje optuženih za ratne zločine Ratka Mladića i Gorana Hadžića postalo je jedina velika prepreka daljem uključivanju Srbije u EU. Odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma u EU zavisi isključivo od predaje poslednja dva optuženika. Takođe, Srbija bez toga ne može da računa ni na dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, koje pored ostalog omogućava i finansijsku pomoć iz pretpristupnih fondova EU od nekoliko stotina miliona evra. Primera radi, Hrvatska je za razdoblje od 2007. do 2010. dobila 589,9 miliona evra.
Borba protiv korupcije
Korupcija na svim nivoima društva prepoznata je kao jedan od ključnih problema Srbije. Na osnovu istraživanja „Transparentnosti Srbija”, građani kao glavni izvor korupcije označavaju političke partije, pre svega zato što njihovo finansiranje nije ni transparentno ni pod kontrolom. Uprkos izjavama Tomislava Nikolića, tadašnjeg zamenika predsednika radikala, da su neki od najvećih biznismena Milorad Mišković i Milan Beko finansirali deo predizborne kampanje SRS, kao i činjenici da ova stranka to nije navela u svom izveštaju o novcu koji je potrošila tokom kampanje, nezavisni
Prioriteti u 2009.
- Hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića
- Borba protiv korupcije
- Usvajanje novog poslovnika Skupštine
- Departizacija javnih preduzeća
- Dobijanje belog Šengena
- Realizacija ugovora sa „Fijatom”
- Izgradnja 100 kilometara puta na koridoru 10
- Uvođenje internet priključka u 1.851 školu
- Rekonstrukcija PTT Srbije
- Podrška nerazvijenim opštinama
revizori nisu prekontrolisali partijske izveštaje. Veza krupnog biznisa i njegovih interesa sa političkim liderima postoji i odvija se iza leđa građana, a na njihovu štetu. Male su šanse da borba protiv korupcije bude efikasnija 2009. jer država nije omogućila ni osnovne uslove za rad nezavisnim institucijama, posebno Državnoj revizorskoj instituciji.
Usvajanje novog poslovnika Skupštine Srbije
Novi poslovnik Skupštine Srbije trebalo je da bude usvojen do kraja ove godine, što je rok predviđen Ustavom Srbije. Poslanici ovog saziva, međutim, nisu završili ovaj važan posao koji bi trebalo da omogući efikasniji rad Skupštine, ne dopusti raspravu po poslovniku na koju je novi saziv potrošio više od trećine ukupnog rada, kao i da omogući brže usvajanje takozvanih evropskih zakona. U godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u reformama, Skupština Srbije označena je kao jedan od važnijih krivaca za spore reforme u Srbiji. Usvajanje poslovnika i zakona o Skupštini trebalo bi da budu prioriteti poslanika u 2009. godini.
Departizacija javnih preduzeća
Uprkos predizbornim obećanjima stranaka koje su formirale vladajuću koaliciju u Srbiji, da će menadžere javnih preduzeća birati na konkursima, to se nije dogodilo, a stranke su preduzeća podelile među sobom kao izborni plen. Na rukovodeća mesta nisu došli ljudi birani po stručnosti već po partijskim zaslugama i poslušnosti, što svakako ne garantuje da će se imovinom svih građana postupati sa više umeća i racionalnije. Naprotiv, javne nabavke koje čine najveći deo javnih para biće i dalje pod kontrolom pojedinih stranaka i potencijalni izvor korupcije. Vlada Srbije obećala je da će naredne godine uvesti veću kontrolu poslovanja javnih preduzeća i da će veći deo njih privatizovati, što je put ka njihovoj departizaciji.
Dobijanje belog Šengena
Jedan od važnih uspeha srpske diplomatije i Kance larije za evropske integracije tokom 2008. godine bio je politički dogovor sa Briselom da se Srbiji omogući da bez viza putuje u zemlje EU. I mada je polovinom protekle godine iz vrha Vlade poručeno da će Srbija dobiti beli Šengen do kraja godine, to se nije dogodilo zbog problema sa izdavanjem novih pasoša, usvajanjem nekoliko važnih zakona i ispunjavanjem bezbednosnih uslova na granicama. Vlada je obećala da će sve neophodne poslove završiti 2009. godine i omogućiti građanima da putuju bez viza u EU. Među društvenim i ekonomskim prioritetima jedan od zadataka je očuvanje kursa od 85 dinara za evro, donošenje seta zakona i odluka vezanih za pravosuđe, kao i pametno korišćenje para iz budžeta. Neki poslovi su već pokrenuti.
Izgradnja 100 kilometara puta na koridoru 10
Jedna od najvećih investicija u Srbiji tokom 2009. godine biće izgradnja 100 kilometara autoputa na koridoru 10, za šta će biti izdvojeno oko 500 miliona evra. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je istakao da će sredstva za to delom biti obezbeđena iz budžeta, a delom od kredita međunarodnih finansijskih institucija. Koridor 10 kroz Srbiju trebalo bi da bude završen u naredne tri godine, tokom kojih će biti izgrađeno ukupno oko 300 kilometara puta, a cela investicija ukupno će koštati 1,7 milijardi evra.
Uvođenje internet priključka u 1.851 školu
U narednih šest meseci sve osnovne i srednje škole u Srbiji, ukupno 1.851, dobiće internet priključak. Protokol o uvođenju interneta potpisali su ministar prosvete Žarko Obradović i generalni direktor „Telekoma Srbija” Branko Radujko. Ta akcija će koštati 1.851 dinar, odnosno po jedan dinar za svaku školu u Srbiji.
Rekonstrukcija PTT Srbije
PTT Srbije će u 2009. godini uložiti 1,5 milijardi dinara u rekonstrukciju i tehnološko unapređenje rada, a prioritet će biti automatizacija obrade pošiljaka. Javno preduzeće PTT Srbije ima i novac i plan za izgradnju novih glavnih poštanskih centara u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, što će omogućiti tehnološki napredak zahvaljujući kojem će PTT Srbije postati jedna od najmodernijih poštanskih uprava u svetu.
Podrška nerazvijenim opštinama
Ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin i ministarka za nacionalni investicioni plan Verica Kalanović za 2009. godinu najavili su veću podršku nerazvijenim opštinama u Srbiji, posebno u oblasti ekonomskih i infrastrukturnih projekata.
Na sastanku sa predstavnicima 49 opština koje imaju status nerazvijenih, Ugljanin je precizirao da 40 opština ima status siromašnih, sa ispod 60 odsto proseka ekonomskog razvoja Srbije. Ugljanin je rekao da je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja sačinilo novu klasifikaciju opština po kojoj se, od 165 opština, 38 nalazi iznad proseka ekonomskog razvoja zemlje. Prema njegovim rečima, ta klasifikacija poslata je ministarstvima koja o njoj treba da daju mišljenje i taj dokument će potom biti upućen Vladi na usvajanje. Prema tom tekstu, 27 opština nalazi se na proseku od 80 do 100 odsto republičkog proseka ekonomskog razvoja, dok je 40 opština na nivou od 60 do 80 odsto.
Ministarka za NIP Verica Kalanović je kazala da će ubuduće projekti nerazvijenih opština, koje su ispod 60 odsto republičkog proseka ekonomskog razvoja, biti finansirani 100 odsto iz budžeta.
Realizacija ugovora sa „Fijatom”
Na osnovu ugovora o zajedničkom ulaganju između Republike Srbije i „Fijat grupe”, u oktobru 2008. godine osnovano je zajedničko privredno društvo za proizvodnju putničkih automobila „Fijat automobili Srbija” d.o.o. sa sedištem u Kragujevcu. U preduzeću Republika Srbija ima udeo u iznosu od 33 odsto, a „Fijat grupa” udeo od 67 odsto kapitala.
Početni osnivački kapital društva iznosio je 700.000 evra, od čega „Fijat grupa” uplaćuje 469.000 evra, dok je Republika Srbija uplatila 231.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Ostatak osnivačkog kapitala društva biće uplaćen od strane „Fijat grupe” i Republike Srbije najkasnije do proleća ove godine, u skladu sa ugovorom o zajedničkom ulaganju. Početni ulog „Fijata” u novoj kompaniji jeste 200 miliona evra (od ukupno 800 miliona evra) koji treba da bude uplaćen najkasnije do 31. marta, a u slučaju da se ovaj novac ne uplati na vreme Italijani bi Srbiji morali da isplate kaznene penale u visini od 30 miliona evra. Sa druge strane, početni ulog Republike Srbije iznosi 50 miliona evra u novcu i 50 miliona evra u stvarima i pravima.
U novoformiranoj fabrici automobila u Kragujevcu u februaru će početi proizvodnja modela „fijat punto”, a „Fijat” će tek odrediti koji će se još model, pored „punta”, od februara proizvoditi u Kragujevcu, najavio je Zoran Marković, zamenik predsednika Samostalnog sindikata kragujevačke fabrike „Zastava automobili”, i dodao da bi u 2009. godini u Kragujevcu trebalo da bude proizvedeno oko 7.000 automobila „punto”.
REKLI SU :
- Posledice po zemlju bile bi katastrofalno velike ukoliko preostala dva optuženika Ratko Mladić i Goran Hadžić ne budu izručeni Tribunalu - izjavio je Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.
- „Telekomova” akcija uvođenja interneta u škole će pomoći da se poveća računarska pismenost, poboljša razmena informacija unutar prosvetnog sistema, ali i olakša pristup svim drugim informacijama - kazao je ministar prosvete Žarko Obradović.
- Mi ćemo se koncentrisati pre svega na to da ne ostanemo jedina poštanska uprava u Evropi, uz albansku, koja nema automatizovanu preradu pošiljaka - naveo je Goran Ćirić, generalni direktor PTT-a.
