Izvor: Southeast European Times, 13.Sep.2012, 23:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Presuda nemačkog suda podstakla nade u pogledu evrozone

Nemački ustavni sud dao je u sredu zeleno svetlo zemlji da ratifikuje Evropski mehanizam stabilnosti, ključno sredstvo za rešavanje kriza u evrozoni.

13/09/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 13.9.2012.

Presuda Ustavnog suda Nemačke od srede (12. septembra), kojom se uklanja prepreka Berlinu da ratifikuje stalni fond za spas evrozone Evropski mehanizam stabilnosti (EMS), kao i Evropski fiskalni ugovor, naišao je na pozitivne >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << reakcije i kod kuće i u inostranstvu.

Odluka doneta u sredu predstavljala je odgovor na pravna osporavanja koja su sprečavala nemačkog predsednika Joakima Gauka da ratifikuje EMS i fiskalni pakt, koji se smatraju ključnim za rešavanje krize u 17-članoj evrozoni.

Odbacujući ta osporavanja, sud je rekao da doprinos Nemačke EMS ne može da premaši 190 milijardi evra. Svako povećanje materijalnih obaveza zemlje preko te granice zahtevaće hitno odobrenje nemačkog parlamenta, rekle su sudije, naglašavajući da bi oba doma parlamenta trebalo da budu u potpunosti informisana.

Taj korak suda podstakao je nade u krizom pogođenoj Grčkoj.

„Ako se odluke donose na političkom nivou, Grčka će imati prostora za disanje“, rekao je Jorgos Cogopulos, istraživač Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku, sa sedištem u Atini, u izjavi za SETimes. „To ne znači da zemlja ne treba da ostane posvećena reformama. Klima može ponovo da se promeni na njenu štetu. Ovo je zaista poslednja šansa“, istakao je on.

Antonis Klapsis, šef istraživačkog odeljenja Instituta za demokratiju Konstandinos Karamanlis u Atini, tink-tenka vladajuće Nove demokratije, izjavio je za SETimes da je odluka suda spas za Grčku.

„Negativna odluka imala bi katastrofalne posledice po stabilnost evra i možda po stabilnost celokupne EU. Postalo je jasno da je Evropi neophodna veća solidarnost“, israkao je on.

S obzirom da Nemačka -- najveća evropska ekonomija, koja najviše i doprinosi paketima ekonomskog spasa – sada može da nastavi da pomaže ugrožene evropske ekonomije, rekao je on, „gotovo je sigurno da će druge zemlje severne Evrope, koje su skeptične, takođe nastaviti prema tom planu“.

Danijel Dajanu, bivši rumunski ministar finansija i bivši poslanik evropskog parlamenta, takođe je pohvalio presudu suda, rekavši da je ona „od ogromnog značaja“.

„Jer, njome se EMS ozakonjuje u Nemačkoj u trenutku kada ne mali broj ljudi u Nemačkoj postavlja pitanje specijalnih operacija Evropske centralne banke, koje su pokrenute za vreme mandata Marija Dragija, a da ne pominjemo fiskalne transfere“, izjavio je on za SETimes.

„Njome se takođe, u zakonskom smislu, legalizuju okviri za Nemačku u pružanju podrške zemljama u slučaju potrebe... Ništa manje važno, da je sud doneo negativnu odluku, to bi bio strašan udarac evrozoni, sa širokim, štetnim efektima.“

U odluci ustavnog suda na 85 strana Berlin se poziva da osigura da zemlja bude u stanju da izađe iz sporazuma u slučaju da njeni interesi ne budu uzeti u obzir.

„Savezna Republika Nemačka mora jasno da ukaže da ne želi da bude obavezana sporazumom EMS kao celinom, u slučaju da se bilo koje rezerve koje ona ima pokažu kao nedovoljne“, rekao je predsedavajući sudija Andreas Voškule čitajući odluku.

Nemačka sada treba da postane poslednja zemlja članica EMS koja ratifikuje sporazum, nakon čega će mehanizam, čija maksimalna kreditna sposobnost iznosi 500 milijardi evra, početi da funkcioniše sledećeg meseca.

Predsednik Evropske komisije (EK) Žoze Manuel Barozo i luksemburški premijer Žan-Klod Junker, inače šef Evrogrupe ministara finansija evrozone, pozdravili su tu dugo očekivanu odluku. Ona je takođe naišla na pozitivne reakcije članova Evropsog parlamenta, koji su u tom trenutku prisustvovali Barozovom obraćanju.

Dajanu povlači paralelu između odluke nemačkog suda i Barozovog govora u EP, izražavajući podršku pozivu predsednika EK na širu javnu debatu o transformisanju EU u „savez nacionalnih država“ i o stvaranju bankarske i fiskalne unije.

„Po mom mišljenju, od kritičnog je značaja da vodeći političari širom EU iznesu argumente za još Evrope, za produbljivanje integracije koja bi trebalo da ide dalje od Fiskalnog ugovora. On nije sinonim za fiskalnu uniju i neće na odgovarajući način podstaći bankarsku uniju“, rekao je on.

Kriza je uticala na preduzeća ne samo u 17-članom klubu, nego i u drugim zemljama EU koje mu se još nisu pridružile.

Rada Marinova, 54, vlasnica je male reklamne kompanije u Sofiji. Ona je imala pet zaposlenih kada je kriza počela. Danas je sama.

„Moje preduzeće je teško pogođeno krizom. Stvari su počele da se pogoršavaju krajem 2008, a potom, kada je počela kriza evrozone, stvari su samo nastavile da se pogoršavaju“, izjavila je ona za SETimes.

„Moje poslovanje je opalo skoro šestostruko u protekle tri godine. Zato se veoma nadam da će konačna ratifikacija EMS pomoći da se spreči dalje pogoršanje, jer je život postao jako težak i za nas ovde u Bugarskoj, iako nismo u evrozoni.“

Dopisnik SETimesa Endi Dabilis iz Atine doprineo je ovom izveštaju.

Nastavak na Southeast European Times...