Izvor: B92, 10.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presuda Škorpionima za Trnovo
Sprovođenje žrtava na mesto zločina
Beograd, Sarajevo -- Dvojica pripadnika Škorpiona osuđena za zločine kod Srebrenice na 20 godina zatvora, jedan na 13, a četvrti na pet godina.
Pred Većem za ratne zločine izrečena presuda petorici pripadnika formacije Škorpioni za ubistvo šestorice Muslimana u Trnovu u BiH 1995. Porodice ubijenih ljudi, koje su prisustvovale izricanju presude, nezadovoljne su tim kaznama. Na suđenju komandant jedinice Slobodan Medić, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao i Branislav Medić, osuđeni su na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora.
Pero Petrašević, koji je priznao zločin, dobio je 13 godina, dok je Aleksandar Medić osuđen na pet godina. Aleksandar Vukov oslobođen je optužbe jer prema odluci sudskog veća nije bilo dokaza da je sa umišljajem izvršio zločin.
Optuženi Pero Petrašević jedini je priznao zločin, a pred sudom je rekao da se "najdublje kaje" i tražio pravednu presudu.
Priča o tom zločinu otvorena je neposredno pred desetogodišnjicu genocida u Srebrenici, u leto 2005, kada je na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom emitovan snimak egzekucije koji su načinili pripadnici te jedinice.
Suđenje je počelo 20. novembra 2005, a tokom dokaznog postupka saslušan je 21 svedok. Izricanju presude Škorpionima pratilo je dvadesetak domaćih i stranih TV ekipa, između ostalih i katarska televizija Al Džazira.
TV B92 danas je emitovaoi film Fonda za humanitarno pravo, u kome o tom zločinu svedoče i pripadnici jedinice Škorpioni, kao i neposredni očevidac zločina.
U filmu je jasno pokazan razlog formiranja jedinice Škorpioni, način na koji je finansirana ta jedinica, veza sa Srbijom i tadašnjim režimom u Srbiji i činjenice da su neki od pripadnika komandnog kadra te jedinice iz rata izašli kao bogati ljudi. Film je potresne sadržine i sadrži snimke eksplicitnog nasilja.
Obrazloženje presude
Predsedavajuća sudskom veću Gordana Božilović-Petrović rekla je, obrazlažući presudu, da su Slobodan Medić, Pera Petrašević, Branislav Medić i Aleksandar Medić krivi zato što su neodređenog dana tokom jula 1995. u blizini Trnova, kao pripadnici paravojne formacije Škorpioni, lišili života šest zarobljenih osoba muslimanske nacionalnosti.
Gordana Božilović-Petrović je navela da su ova četvorica sa više NN pripadnika jedinice, od kojih su neki poznati pod nadimcima Miša Turčin i Đole Šiptar, izvršili krivčno delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.
Ona je zatim rekla da sud nije mogao pouzdano da utvrdi da li su šestorica ubijenih muslimanskih civila Srebreničani i da li se događaj u Trnovu dogodio između 15. i 16. jula 1995, kako je u optužnici navedeno.
Ona je rekla da sud nije došao ni do pouzdanih dokaza da je Slobodan Medić dobio naredbu od N.N. lica iz Vojske Republike Srpske da izvrši ubistvo šest civila.
Gordana Božilović-Petrović iznela je stav da je jedinica Škorpioni paravojna formacija jer je, iako je imala svoju vojnu poštu, bila podređena Vukovarskom korpusu u Republici Srpskoj Krajini, a RSK je bila samoproglašena i nikada međunarodno priznata država. Pripadnici te jedinice primali su platu od naftne industrije RSK, rekla je ona.
Porodice: Sramotna presuda
Porodice šestorice ubijenih ljudi u sudu u Beogradu (Beta)
Majka ubijenog Admira Alispahića, Nura, izjavila je novinarima da je ova presuda sramotna i da će se na nju žaliti. I tri žene, najbliži rod drugih žrtava, koje su prisustvovale izricanju presude u Beogradu, kažu da nisu zadovoljne presudom:
"Nisam zadovoljna presudom nikako, niti ću kad biti. Doveli su vojsku da ubijaju decu, jednog oslobodili, jednog na pet godina osudili. To nema nigde, to da se ubija, a da ništa ne bude kriv."
"Sramotno! Doći u ovu državu da tražimo pravdu, od države koja je izvršila agresiju na nas, ali pravde nema, sramota, velika sramota."
"Neka se srami Srbija. Pobila je po Bosni, slala je naoružanje i avione i sve je slala, pobila je narod, ne samo njih šest. A evo šta smo dobili. Ja ne ulazim u to koliko je ko osuđen, mene to ne zanima, mene zanima samo ono 'paravojna jedinica'."
I Nataša Kandić, zastupnica porodica oštećenih, kaže da sud nije, u odnosu na težinu krivičnog dela, doneo pravdu za optužene niti za žrtve. Ona je presudu ocenila sramotnom.
Nataša Kandić je, komentarišući presudu, podsetila na reči kojima se Aleksandar Medić obratio jednoj žrtvi, dodavši da "prvi put izgovara taj deo".
"Kada se pažljivo pogleda snimak egzekucije, vidi se da Aleksandar Medić stoji sa puškom iznad jednog mladića i pita ga: 'Jesi li prcao u životu?'. Ovaj kaže 'ne’, a Medić odgovara 'E, nikad i nećeš'", rekla je Kandićeva.
S druge strane, advokat oslobođenog Aleksandra Vukova rekao je da presudom nije pobedio ni sud ni branilac, ali da ni tužilac nije izgubio. "U slučaju Aleksandra Vukova pobedila je istina i pravda jer je on nevin čovek", rekao je njegov advokat.
Zoran Levajac, koji je bio branilac i Pere Petraševića, kazao je da ne može da komentariše presudu dok ne dobije detaljno obrazloženje, dodavši da je trebalo da sud, prilikom odmeravanja kazne, više da ceni Petraševićevo priznanje.
Vukčević delimično zadovoljan
Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je danas da je delimično zadovoljan presudom, ali da je zadovoljan "zbog efikasnosti postupka", navodeći da nije lako doći do presude za takav ratni zločin.
On očekuje da su i porodice žrtava delimično zadovoljne presudom i istakao da Tužilaštvo nije zadovoljno presudama izrečenim za Aleksandra Medića, koji je osuđen na pet godina zatvora, i Aleksandra Vukova, koji je oslobođen.
Prema Vukčevićevim rečima, slučaj nije završen i postoje tri osobe koje su osumnjičene za zločin u Trnovu. Jedna od njih je Milorad Momić, koji se nalazi u inostranstvu, rekao je Vukčević.
Tadić: Primerena samo najstroža kazna
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, povodom presude pripadnicima paravojne formacije "Škorpion" za likvidaciju šestorice srebreničkih Bošnjaka u Trnovu 1995. godine, da je za takav zločin jedina primerena kazna najstroža kazna.
"Smatram da je za takvu vrstu zločina jedina primerena kazna najduža kazna. Za takvo streljanje ljudi sa takvim posledicama po jedno društvo naše, bosansko, koje god hoćete, jedina primerena kazna je najstroža kazna. To je moj jedini komentar", rekao je Tadić agenciji Asošijeted pres, a prenosi Radio-televizija Srbije.
Suzdržanost u Sarajevu
Presude su u Bosni i Hercegovini dočekane suzdržano. Različita udruženja u Federaciji BiH smatraju da je priroda zločina kod Trnova nesrazmerna izrečenim kaznama.
Predsednica udruženja Majke enklava Srebrenica i Žepa Munira Subašić smatra da je zločin bio zverski i brutalan i počinjen sa očiglednim uživanjem, pa kazne nisu adekvatne.
"Nismo zadovoljni presudom, sud je ponovo pokazao da u njihovom pravu ne postoji pravda. Zar zločinac može da bude nagrađen? Umesto da se borimpo za istinu i pravdu, za ljudska prava, presude su poniženje žrtava", kaže ona.
Pravni eksperti u Sarajevu su tokom suđenja ukazivali na još jedan aspekt, a to je da su pripadnici Škorpiona tretirani kao pripadnici paravojne jedinice, pa se stiče utisak da je jedan od ciljeva bio u drugi plan gurnuti odnos te jedinice s tadašnjim režimom u Beogradu i način njenog finansiranja.
Predsednik Komisije FBiH za traženje nestalih Amor Mašović je bio svedok na suđenju. "U Beogradu, u javnosti, se zna da su škorpioni i posle Srebrenice postrojavani i odlikovani, pa je teško oteti se utisku da je suđenje organizovano tako da se isključi krivica Srbije", kaže on.
U Sarajevu se ocenjuje i da činjenica da nije ispitano poreklo bogatstva nekih komandanata Škorpiona ukazuje na još jedan aspekt neosetljivosti vlade u Beogradu za zločine u Srebrenici.
Snimak pokrenuo postupak
Snimak je Haško tužilaštvo prikazalo 1. juna 2005. na tokom unakrsnog ispitivanja policijskog generala Obrada Stevanovića, na suđenju Slobodanu Miloševiću. Obrad Stevanović tada je rekao da je to jedan od najmonstruoznijih snimaka koje je video.
"Zaista sam uzbuđen i moram da kažem da je to jedan od najmonstruoznijih snimaka koje sam ja video na televiziji. Uživo naravno nisam video ništa ni približno slično, niti jedno ubistvo, i ja sam zaista zapanjen da ste ovaj snimak pustili u vezi s mojim svedočenjem", rekao je on.
Snimak je izazvao burne rekacije srpske javnosti, političara i MUP-a. Policija je već sledećeg dana u Šidu uhapsila komandanta Slobodana Medića i još nekoliko pripadnika te jedinice. To je javnosti izneo premijer Vojislav Koštunica.
"Više ljudi je privedeno i pritvoreno. Onog časa kada nadležni organi budu smatrali da imaju dovoljno podataka s kojima će izaći u javnost oni će to i učiniti", rekao je tada Koštunica.
"Ali mislim da je za našu javnost u ovom trenutku veoma važno zaista da se reagovalo odmah i da se već polazeći od tog zaista za sve nas šokantnog, užasnog snimka, da je više onih koji su umešani u taj zločin privedeno i pritvoreno i naravno da će biti privedeno pravdi", rekao je on.
Istog dana u Beogradu je bila i glavna haška tužiteljka Karla del Ponte. Ona je bila vrlo zadovoljna, kako je rekla, brilijantnom akcijom srpske policije.
"Za samo nekoliko sati počinioci su identifikovani, ja sam videla snimak tako da nema sumnje da je to počinjeno. Ja sam na tome zahvalna. Još sam takođe zamolila za sledeću reakciju, da moji begunci koji su još na slobodi, da budu uhvaćeni", rekla je ona.
I predsednik Srbije Boris Tadić tražio je hitne poteze pravosudnih organa. "Oni koji su viđeni na tim snimcima kao ubice jesu do juče bili slobodni. Šetali su po našim ulicama, ponašali se kao poštovani građani, sretali se s našim ukućanima i našom decom možda kupujući u trafikama i samoposlugama. To stanje nije normalno stanje. To stanje mora da se prekine", rekao je on.
Odmah posle snimka Beogradski centar za ljudska prava tražio je da Skupština Srbije donese rezoluciju kojom će osuditi zločin u Srebrenici. Posle višenedeljnog stranačkog prepucavanja i raznih verzija rezolucija nikada nije doneta.
.jpg)
