Izvor: Southeast European Times, 28.Avg.2012, 22:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Presuda Brejviku naišla na pomešane reakcije

Norveški masovni ubica Anders Bering Brejvik odveden je u petak u zatvor u okolini Osla, nakon što su sudije zaključile da je uračunljiv i odredile mu 21-godišnju zatvorsku kaznu.

28/08/2012

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 28.8.2012.

Maksimalnu zatvorsku kaznu izrečenu norveškom masovnom ubici Andersu Beringu Brejviku, koji je pozvao „autohtone Evropljane“ da ustanu protiv „islamizacije“ kontinenta, pozdravili su mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ljudi u toj nordijskoj zemlji, uključujući rođake i prijatelje 77 osoba koje je ubio pre 13 meseci.

„Sada prilično dugo nećemo čuti za njega; sada možemo da imamo mir i tišinu“, kaže Per Balh Sorensen, otac jedne od žrtava, u izjavi za Asošiejted pres. „On meni ne znači ništa. On ne postoji.“

Sorensenova ćerka bila je jedna od 69 osoba, većinom tinejdžera, koje je Brejvik 22. jula 2011. godine ubio iz vatrenog oružja u političkom omladinskom kampu na ostru Utoja. Pre pucnjave na ostrvu, ovaj ekstremni desničar, obučen u lažnu policijsku uniformu, aktivirao je snažnu eksplozivnu napravu ispred zgrade vlade u Oslu. Osam osoba je poginulo, a preko 200 je ranjeno.

Brejvik će provesti 21 godinu u zatvoru, što je maksimum dozvoljen norveškim zakonom.

Ti masakri bili su najgori činovi nasilja u Norveškoj od Drugog svetskog rata i najgori u Evropi od bombaškog napada na železničku stanicu u italijanskom gradu Bolonji 1980. godine, kada je 85 osoba poginulo, a stotine su bile povređene.

Brejvik (33) je godinama pažljivo planirao napade. Neposredno pre napada objavio je svoj ideološki manifest na internetu, osuđujući pristalice multikulturalizma.

On je priznao ubistva, ali nije pokazao da se kaje zbog njih. On je takođe tvrdio da je član nepostojeće organizacije, koja se navodno zove „Vitezovi Templari“.

Brejvika su analizirala dva psihijatrijska tima; jedan je zaključio da pati od psihoze, a drugi da je uračunvljiv i da je kriv za terorizam i ubistvo sa predumišljajem.

Posle 10-nedeljnog suđenja i dvomesečne rasprave, petočlano sudsko veće prihvatilo je mišljenje druge grupe i saopštilo svoju presudu u petak (24. avgusta).

Brejvik pati od "karakteristika narcisoidne ličnosti", a ne od psihoze, rekla je sudija Venhe Elizabet Arncen, izričući mu maksimalnu moguću kaznu od 21 godine „preventivnog zatvora“, što je poseban termin za kriminalce koji se smatraju opasnim po društvo. Prema norveškom zakonu, ta kazna može da se produžava sve dok vlasti budu smatrale da i dalje predstavlja opasnost po društvo.

Brejvik, koji bi inače bio smešten u bolnicu za mentalne bolesti da ga je sud proglasio neuračunljivim, nasmejao se kada je izrečena presuda.

„Ako za 21 godinu bude ocenjeno da više nije opasan, onda bi trebalo da bude pušten na slobodu“, citirao je Njujork tajms Bjorna Magnusa Ilera koji je preživeo pucnjavu u Utoji. „Tako treba da bude. To je pridržavanje naših principa i najbolji dokaz da on nije promenio naše društvo.“

Ali, mnogi ljudi na Balkanu vide presudu Brejviku kao previše blagu, a posebno s obzirom da će biti u ćeliji sa tri prostorije, koja uključuje spavaću sobu, sobu sa opremom za vežbanje i treću sa stolom i kompjuterom. On neće imati pristup internetu.

„Istina, izrečena mu je maksimalna kazna. Ali, ubistvo 77 osoba zahteva smrtnu kaznu“, kaže za SETimes advokat iz Sofije Aleksandar Hamunov. Prema njegovim rečima, „norveški parlament je možda trebalo da donese neophodne zakonske izmene kako bi Brejviku mogla da se izrekne smrtna kazna“.

Zaharina Savova, klinički psiholog i psihoterapeut iz Sofije, rekla je da je jedan od razloga za različite reakcije Norvežana i Bugara na tu vest različit nivo razvoja društvenog razmišljanja u te dve zemlje.

„Ljudi u Norveškoj znaju da maksimalna kazna iznosi 21 godinu i zadovoljni su što je sud uradio svoj posao, jer je [Brejviku] dao tu maksimalnu kaznu, a nije ga oslobodio optužbi ili ga proglasio neuračunljivim“, kaže ona za SETimes.

„Ovde imamo brojna ubistva, ali mali broj njih je rešen, mali broj suđenja je doveo do osuđujućih presuda ili presuda koje društvo smatra pravednim. Takođe, postoje razlike na polju nacionalne psihologije“ između dve zemlje, dodaje Savova. „Puno je nasilja u ovom delu Evrope, a nasilje uvek podstiče novo nasilje.“

Nastavak na Southeast European Times...