Izvor: Glas javnosti, 09.Okt.2009, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prestonica zaboravila oslobodioce
BEOGRAD - Dok u Rusiji i još nekim zemljama Evrope nazivi ulica ostaju isti po nekoliko decenija, bez obzira na režim ili događaje, kod nas se nazivi ulica menjaju češće nego njihov asfalt - kaže jedan od internet forumaša na temu zalaganja ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina da se vrate nazivi ulica sa imenima ruskih vojnika koji su učestvovali u oslobađanju Beograda u Drugom svetskom ratu.
Konuzin je tokom nedavno održanog skupa „Srpski narod pamti heroje“ u Ruskom domu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << izjavio kako smatra da je učinjena istorijska nepravda prema sovjetskim vojskovođama.
- Imena heroja Sovjetskog Saveza i narodnih heroja Jugoslavije, maršala F. I. Tolbuhina i S. S. Birjuzova, data su ulicama Beograda nakon oslobođenja Jugoslavije, a kasnije su izmenjena. Ali, ljudi pamte. Dobijam pisma u kojima se Srbi izjašnjavaju za uspostavljanje istorijske pravde - naveo je Konuzin u autorskom članku povodom 65 godina od početka operacija Crvene armije za oslobađanje Srbije.
Ulica Generala Ždanova je preimenovana u Resavsku, a Maršala Tolbuhina u Makenzijevu još 1997. godine odlukom Skupštine grada Beograda. Pored toga, nekadašnji Bulevar Crvene armije sada je Južni bulevar, a Lenjin je svoj bulevar „ustupio“ Mihajlu Pupinu. Iako su gradske vlasti vratile jednom broju ulica u prestonici nazive koji su važili pre dolaska komunista na vlast 1945. godine, prašina o imenima ulica koje su imale veze sa Rusijom podigla se uoči obeležavanja 65 godina od oslobođenja Beograda, a „šuška“ se da je pravi razlog tome zapravo predstojeća poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva.
General Ninoslav Krstić objašnjava da nije ruski ambasador dao pomenutu inicijativu, već „Karić fondacija“ i „Forum za negovanje tradicije“, a Aleksandar Konuzin ju je samo podržao.
- Srbija je mnogo izgubila u očima sveta od 2000. godine, kada je u pitanju antifašistička borba, ne samo zato što je ukinula ulice nazvane po ruskim herojima, već i domaćim. Milion i 700.000 ljudi dalo je svoje živote u borbi protiv fašizma i ne može se promenom vladajuće garniture to izbrisati. Ne možete se danas braniti od neofašizma zabranom fašističkih organizacija, a zaboraviti heroje ove zemlje. Oni zaslužuju da njihova imena budu upisana na onim ulicama kroz koje su išli i položili svoje živote, a ne nuditi da neke ulice na periferiji ponesu njihova imena. Sve to, kao i rehabilitacija Cvetkovića, predstavlja lošu poruku na našu omladinu - mišljenja je Krstić.
VLADIMIR IVANOVIČ ŽDANOV RAME UZ RAME SA PARTIZANIMA
U vreme Beogradske operacije , oktobra 1944. godine, tenkisti 4. gardijskog mehanizovanog korpusa, kojim je komandovao Ždanov, borili su se zajedno sa borcima NOVJ. Za zasluge u borbi protiv zajedničkog neprijatelja i doprinos oslobođenju Beograda i drugih područja Jugoslavije odlikovan je 20. oktobra 1944. godine Ordenom narodnog heroja Jugoslavije. Zanimljivost predstavlja i mesto njegove pogibije. Kao član sovjetske vojne delegacije pošao je na proslavu dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda , 19. oktobra 1964. godine i izgubio život u avionskoj nesreći na Avali.
GRAĐANI ZA I PROTIV
Među razmišljanjima forumaša može se naći i to da se jedan Beograđanin pita da li je Lenjin važniji od Pupina i da li je sledeći potez da Ulica kralja Milana ponese ime Ivana Groznog. Drugi, pak, kaže da su centralne ulice dobile ime po herojima ruskog naroda, a sad im smeta što smo ih zamenili našim herojima i važnim mestima i događajima. Mišljenja su oprečna, ali je neosporna činjenica da je tokom 12 dana teških borbi grad oslobođen zajedničkom akcijom Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i jedinica Crvene armije, kojima su komandovali generali Peko Dapčević i Vladimir Ždanov. U višednevnim borbama, pored 2.944 jugoslovenskih boraca, poginulo 960 ruskih Crvenoarmejaca, a Nemci su izgubili 16.800 vojnika.
FJODOR IVANOVIČ TOLBUHIN HEROJ EKS JUGOSLAVIJE
Od marta 1943 . godine postaje komandant Južnog fronta, a sredinom 1944 . godine komandant Trećeg ukrajinskog fronta. Pošto su jedinice Trećeg ukrajinskog fronta oslobodile Bugarsku, učestvovale su u oslobođenju Beograda i dela Srbije zajedno sa jedinicama NOVJ. Posle završetka rata Tolbuhin je bio komandant Zakavkaskog vojnog okruga i član Vrhovnog sovjeta SSSR . Umro je 17. oktobra 1949. godine u Moskvi, a njegova urna je sahranjena u Kremlju. Počasni građanin Beograda postao je 1947. godine. Posthumno je proglašen za Heroja Sovjetskog Saveza, a odlukom Predsedništva AVNOJ 31. maja 1945. godine odlikovan je Ordenom narodnog heroja Jugoslavije.
Istoričar Radoš LJušić kaže da se u Srbiji često menjaju imena ulica zato što smo nestabilni i kao društvo i kao država.
- Ja sam za to da se vrate nazivi iz 1941. godine, a da se ličnostima iz Drugog svetskog rata, bilo našim ili ruskim herojima oslobodiocima Beograda i generalima, daju novije ulice koje će odgovarati njihovom značaju i pristajati njihovim ličnostima. Grad se stalno menja i nove ulice mogu da dobiju nove nazive, one kojima hoće da menjaju stare - istakao je LJušić.
Prvo ideološko preimenovanje ulica bilo je 1903. godine nakon dolaska dinastije Karađorđević na vlast, ali kralj Petar Karađorđević nije dozvolio da se promene nazivi svih ulica, već su ostala imena kneza Mihaila, kneza Miloša i kralja Milana. Sledeće ideološko menjanje bilo je posle Drugog svetskog rata, a zatim posle 2000. godine. U poslednjih devet godina više od 1.500 ulica u Beogradu je dobilo novo ime. Uprkos ovoj „čistki“ zanimljivo je da se ime Josipa Broza Tita zadržalo u četiri beogradska naselja - Boleču, Boljevcima, Dobanovcima i jednom u opštini Palilula.
Потпуно је било апсурдно уклањање назива улица оних људи који су удаљени од својих огњишта по неколико хиљада колометара, полагали животе за ослобођење Београда. Време је да се стане на пут, бесмисленој политици утркивања у сервилности западу. Улица "Маршала Толбухина", није преименована у "Мекензијеву", због заслуга Мекензија у урбанизовању овог дела града, где су се у његово време ловиле у Београду патке, већ да се оскрнави, оспори и подцени, удео херојске Црвене Армије у ослобођењу Београда, да се пред западом покажемо колико лако заборављамо, колико смо национално стерилисани, колико смо мековрати и бескичмени. Али команда удружења за унесрећивање и ојађивање Србије броји, не на жалост своје последње дане, али ући ће у своју последњу годину бешчашћа. Дошао је тренутак да руси морају понова да нас ослобађају.
Ja nebih menjao ime ulica nasih vladara niti onih pre dolaska kominitsa. Nisu oni nas oslobodili st su hteli vec sto su imali neke vise ciljeve.
Ja nemam pojma šta ti ljudi misle, to je Srpska historija i mada posle rata bili su svakakvih nesporazumi izmedu Četnika i Komunista, danas je to samo historija i šta treba da čačkju u to pogotovu ti koji se nisu borili u drugom svetskom ratu. JNA je oslobodila ovu zemlju i tu nema šta da se diskusira, kao što je Ruska Crvena Armija tako reći oslobidila celu Evropu a danas svaki "Dika" koj misli da ima malo pameti hoće da menja ulice kao i ime Gradova da kažemo Zrenjanina. Drugi svetski rat do danas je bio najveći ustanak Radničke clase u historiji zemaljske kugle i nadajmo se da nikad vise kapitalisti neće moći da skupljaju roblje. Današnja tecnologija toliko napreduje i nebi smelo da samo oni koji su puni para da mogu da je kupuju i iskorišćavaju a u isto vreme otpuštaju radnike jer nisu im više potrebni, pa dokle će moći tako? Izgleda da i Ameri idu prema Socijalizmu, jer i oni imaju toliko "nepotrebnih" nezaposlenih radnika da je već nemoguće da im ikad stvore posao. Nego treba da smanju radno vreme na pola i da im daju punu platu pa da ta današnja teknologija pomogne svim ljudima svijeta a ne samo nekima. To vam je Socijalizam, isti kao što su nam ga dali posle drugog svetskog rata. Sada jeli potrebno da se menjaju imena ulice, ja mislim ne, a da ih nazovu po Četničkim imenom zašto da ne! To nam je historija, samo napred!
Pratio sam oslobadjanje Beograda iz ulice Gen. Zdanova (tada Frankopanove) i video preciznost ruskih topova koji su gadjali u prozore zgradu tadasnje uprave policije u Nemanjinoj. Cetiri dana je front bio na toj liniji, a za svo to vreme su ga drzali crvenoarmejci, Samo jednom sam zapazio kolonu partizana, koja se, odevena u maskirne plastove, prebacivala krisom preko ulice (tada) Kralja Milana. Odmah posle oslobodjenja sam video izlozene poginule ruske vojnike (oko 20) u porti Voznesenske crkve u ulici Admirala Geprata – nastradali su kad su usli u crkvu da se pomole, a koju su nemci prethodno minirali. A kad smo vec kod mina, inzenjerijske jedinice Crvene Armije su izvrsile ogroman posao sa razminiranjem svih beogradskih zgrada – secate se onog pecata crnom bojom “min net” na coklama fasada svih kuca u gradu? I sada se neki pametnjakovici u gradskoj vladi prave Tose, brisuci spomen na najzasluznije oslobodioce Beograda – komandni kadar Crvene Armije, medju prvima na marsale Tolbuhina I Birjuzova i generala A. Zdanova!
