Izvor: Večernje novosti, 13.Sep.2015, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prestolonaslednik Italije: U Srbiji sam među rođacima

ISTORIJA moje porodice duža je od milenijuma, još od 980. godine i vojvode Savojskog, osnivača naše kuće. U toj neprekidnoj tradiciji naše loze, najlepšim slovima upisano je i ime moje divne prabake, kraljice Jelene Petrović Njegoš. A, njena sestra Zorka bila je supruga kralja Petra Prvog. Zato s pravom mogu da kažem da sam ovde, u Srbiji među rođacima, a gostoprimstvo, poštovanje i ljubaznost osećam na svakom koraku. Ovim rečima, italijanski prestolonaslednik Emanuele Filiberto od >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Savoje (43), započeo je ekskluzivni razgovor za "Večernje novosti". U prvu posetu Beogradu došao je da predstavi svoju modnu liniju majica "Princ Tiz", kao gost manifestacije "24 sata elegancije". Veruje, međutim, da će u našu zemlju sada dolaziti češće. Iskreno i nadahnuto, govorio je o istoriji i sudbini svoje porodice, ali najviše, sa posebnom pažnjom i poštovanjem, o prabaki Jeleni. - Bila je zaista posebna, nesvakidašnja ličnost u kraljevskoj kući Savoja - kaže prestolonaslednik Emanuele Filiberto. - Bila je oličenje humanosti, požrtvovanosti i privrženosti narodu. Italijani su je mnogo voleli i poštovali. Bila je prava dobrotvorka i uvek se potpuno predavala želji da pomogne narodu. Italijani je i danas vole, pominju s pijetetom i insistiraju da se njeni posmrtni ostaci, iz Monpeljea u Francuskoj, što pre prenesu u Italiju i pohrane u rimskom Panteonu. Moja porodica se o tome, odnedavno, intenzivno dogovara sa italijanskom vladom. Podsetio je naš sagovornik i na događaj iz 1908. godine koji je mnogo doprineo da Italijani prema novom kraljevskom paru, a naročito prema kraljici Jeleni, osećaju privrženost i divljenje. - Kada je, 1908. godine, zemljotres razorio Mesinu, kralj Vitorio Emanuele i kraljica Jelena su, rizikujući živote zbog tla koje se nikako nije smirivalo, više od tri nedelje pomagali ljudima - priča naš sagovornik. - Kraljica je lično pomagala povređenima. Zato joj je, pet decenija posle zemljotresa, a šest godina posle njene smrti, u Mesini podignut mermerni spomenik na trgu Seđola. I za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, zapravo do kraja života, kraljica Jelena je radila za dobrobit naroda. Italijani je i sada poštuju, a ja sam izuzetno ponosan što sam njen potomak.STREPNjA OD BUDUĆNOSTI BOJIM se za budućnost ćerki Vitorije i Luize, ali i za budućnost sve dece sveta - otkriva naš sagovornik. - Živimo u vremenu velikih, različitih kriza. Na ivici između dobra i zla. Bojim se da će svet, zato, krenuti ekstremo levo ili desno. I kako god da krene neće biti dobro. Zato ćerke vaspitam da budu radoznale, ali da shvataju druge, da imaju želju da drugima pruže ruku i pomognu, da budu radne. Trudim da ih naučim da poštuju osnovne ljudske vrednosti. Princ Emanuele Filiberto nije krio zadovoljstvo kada smo mu rekli da je kraljica Jelena opevana i u mnogobrojnim našim narodnim i književnim pesmama. Naročito njena lepota, dobročinstvo, ali i udaja za Vitorija Emanuela Trećeg. - Njihovo venčanje bilo je prvo i u to vreme u kraljevskim porodicama možda jedino iz ljubavi - nastavlja naš sagovornik. - Moj pradeda je mogao da se oženi sa engleskom ili bilo kojom evropskom princezom, ali je odabrao i želeo samo Jelenu. Njegova ljubav prema njoj bila je doživotna. Svako jutro je, do kraja svog života, ustajao u šest sati i prvo što bi uradio bilo je da supruzi, kraljici Jeleni, ostavi cvet na uzglavlje. To mi je pričala moja baka Marija Žoze. Od baka Marije, supruge poslednjeg italijanskog kralja Umberta Drugog, naš sagovornik je, tvrdi, saznao mnogo. O istoriji porodice Savoja, o prvom kralju ujedinjene Italije Viktoru Emanuelu Drugom, velikoj ekonomskoj depresiji u Italiji posle Velikog rata, maršu Musolinijevih pristalica na Rim, odnosima pradede Vitoria Emanuela sa Musolinijem, kao i kraljevanju dede Umberta Drugog koje je trajalo svega 33 dana, do 12. juna 1946. Tada je abdicirao pošto su se Italijani na referendumu izjasnili za republiku. - Cela naša porodica, tada je prognana iz Italije i zabranjen joj je povratak - kaže princ Emanuele Filiberto. - Tek 56 godina kasnije, 10. novembra 2002. godine, italijanski Senat je ubedljivom većinom izglasao ukidanje ustavne odredbe koja je bila poslednja prepreka povratku muških potomaka dinastije Savoja u Italiju. Vlada nam je, tako, dozvolila da se vratimo u Italiju, ali kao obični građani, ne priznajući nam kraljevsku titulu. Sva naša dobra i imovina su, i dalje, u vlasništvu države. Iako rođen u egzilu, u Ženevi, naš sagovornik ne krije da mu je Italija uvek bila u krvi i da se od detinjstva nadao povratku u zemlju predaka. Za to vreme, u Švajcarskoj, napisao je i objavio romane "Sanjajući Italiju" i "Bio jednom jedan princ". A, kada se, vratio u Italiju, shvatio je, kaže, da postoji raskorak između onoga što je sve vreme zamišljao o Italiji i Italijanima i načina na koji Italijani doživljavaju njega i njegovu porodicu, koju su "poznavali" samo iz medija. - Da bi me bolje upoznali odlučio sam, 2009. godine, da učestvujem u šouu "Ples sa zvezdama" - nastavlja princ. - Tako sam ušao u šest miliona italijanskih kuća i iz emisije u emisiju osvajao glasove publike i žirija. Na kraju sam i pobedio, dobivši više od 1.700.000 glasova, što je svetski rekord po broju dobijenih glasova u tom šouu. Godinu kasnije učestvovao je i na Festivalu u San Remu i osvojio drugo mesto pesmom "Italijo, ljubavi moja", za koju sam napisao tekst. Zna, kaže naš sagovornik, da ga mladi Italijani sada doživljavaju kao druga, a stariji kao rođaka. Tu bliskost, tvrdi, oseća. Veruje da zajedno mogu mnogo da učine. - Ne treba razmišljati šta moja porodica može da uradi za Italiju, nego da se svaki Italijan zapita šta može da uradi za svoju zemlju. Porodica Savoja nema nikakvu institucionalnu moć, ali sigurno je da imam više šanse da uradim nešto jer sam poznat. Zato sam osnovao humanitarnu organizaciju za pomoć siromašnima i fondaciju "Vrednosti i budućnost" koja je okupila mnogo znamenitih Italijana i promoviše prave vrednosti. Završavam i projekat "Mejd in Itali" koji će početi da radi za dva meseca, a promovisaće italijansku industriju. Toliko mogu da uradim za Italiju i verujem da ću tako pomoći njenoj ekonomiji. KRALj MODE PROŠLE godine, sa dizajnerom Encom Fuskom, pokrenuo sam kolekciju "Princ Tiz" - kaže princ. - Reč je o luksuznim majicama kratkih rukava, od kašmira, koje mogu da budu sportske ali i elegantne. Majice su potpuno italijanski proizvod, od konca do materijala i pakovanja. Uvek sam voleo modu, pa kolekciju radim srcem i strasno. Možda ću da budem i kralj mode, mada teško jer se zna da je to Đorđo Armani. ODUŠEVLjEN BEOGRADOM U BEOGRADU sam prvi put, a pozvala me Kristina Eger, koordinatorka manifestacije "24 sata elegancije", koja je po majci Srpkinja - kaže princ Emanuele Filiberto. - Raduje me što imam priliku da obiđem ovaj istorijski grad. Posetio sam neka značajna istorijska mesta kao i velelepni Hram Svetog Save, gde sam zapalio sveće. Beograd je vrlo lep i mislim da ima sjajnu budućnost. Ručao sam i u jednom restoranu, probao srpsku hranu, ćevape i kajmak i moram da kažem da su savršeni.

Nastavak na Večernje novosti...