Izvor: BKTV News, 16.Nov.2012, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Press otišao u istoriju
Odlazak Press-a ostavlja iza sebe dve nedoumice. Jedna je – šta znači Miškovićevo priznanje da se dobrovoljno povlači iz Press-a, iako nikada nije potvrdjivao da je uopšte bio najveći pojedinačni vlasnik. I drugo – nejasno je i kada kaže da svoj udeo poklanja „redakciji“, pod uslovom da ona prihvati i bankarske garancije. Da li to znači da je Mišković samo pokušao da učini korak pre ostalih, jer je imao uvid u gubitke lista. Prema analizi koju je za „Politiku” uradio >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Institut za ekonomske ekspertize, ukupan dug ovih firme je na početku ove godine iznosio je oko 16,3 miliona evra.
Neki su skloni da veruju da se redakcija odlučila na „ubijanje sopstvenog čeda“, kako bi ona učinila „poklon“ Miškoviću,a ne on njoj, pošto je dug nastao dok je Mišković imao polovinu vlasništva nad „Press“-om, a to znači i da bankarskim garancijama pokriva polovunu duga?!
Ne raduju se kolege čak i kada u „večita lovišta“ odu novine kao što je bio slučaj sa engleskim tabloidom. Listom s velikim tiražom, a to bi trebalo da znači i dobrim prihodom, koga je ugasio svemoćni Mardok, imeprator sveteske štampe, jer je učinjen krajnje nemoralni i neprofesionalni čin – prisluškivanje onih čiji je „prljav veš“ prat javno i donosio tiraž takvoj novini.
U nas, u tranzicionom periodu, dosta je novina nastajala i prstajala preko noći. Najčešće što nisu naišli na dobar prijem kod publike. Senzacionalizam teško da je dugog veka za bilo koju novinu. Svet se zasiti toga. Pogorovo neobične pojave koja je počela da dominira u onom delu beogradske štampe koja je gradila svoj opstanak na poluistinama ili nagadjanjima. Oslanjajući se na nešto nekada nepojmljicvo u srpskoj novinarskoj školi . na „izvor blizak nekome“, dakle, za ono što se objavljuje nije garant novinar koji je to napisao ili glavni urednik, ako tekst nije potpisan.
Uopšte, u novije vreme se ne grade „novinarska imena“, koja svojim potpisom garantuje i istinitost onog što kažu, ali i osećaju intersovanje čitalaca i svojim tekstovima „prodaju novinu“!
Naravno da je besmisleno tvrditi da uopšte negde u svetu postoji novina koja nije nekom bliska. Ili, da je opoziciona novina i najtiražnija. Dodje mu, nekako, kao kada bi sportska novina akcenat svog pisanja stavljala na klubova sa dna tabele, a ignorisala one sa vrha.
I sve to nije čudno. Dešava se i u drugim sredinama. U nas je zanimljiv fenome da se novine, mahom, ne sve, vezuju za odredjene stranke. Ili ljude iz političke i tajkunske elite. I da čak i kada se promeni vlast, kao što je sada slučaj, teško menjaju naviku, jer se kritizerski odnose prema sadašnjoj Vladi, koja logično iznosi ono što je prethodna Vlada prikrivala, a ta novina zdušno propagirala! Pogotovo što je prošlost Srbiju navela na put prosijačenja po belom svetu, ostavljajući narodu „dužničku omoču“ oko vrata, a svojim ministrima, po pravilu, dobre bankovne račune.
Uz to, na javnoj sceni našli u medjusobnom sukobu su se našli novinari koji svoje polazište imaju u „ Kurirovoj školi“ i onih koji su pripadnici „Blicovih interesnih sfera“. Oni ne biju bitku za čitaoce, već da dokažu čitaocima ko je taj koji piše istinu, a ko je falsifikuje. Jalov i težak posao.
Dva novinarska udruženja, zasad. očigledno nemaju snagu da unutar sebe pokrenu raspravu o profesionalnom moralu, o senzacionalizmu koji nemilosrdno ljaga ljude i koji je u službi politike i tajkunskih centara moći,a ne nekad veoma cenjene srpske novinarske škole.
Mirko Stamenković
Tweet
