Izvor: Politika, 31.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prespavale muža i oca
Kako su Darinka i Ljiljana, rođena u nemačkom logoru, iz Berlina pošle u Češku, a stigle u Kragujevac
Gornji Milanovac – I Cigani su, u Hitlerovoj Evropi, nosili žute trake. Umesto Davidove zvezde, na trakama je bio natpis "Cigojner". Uz upravo obeležen Dan sećanja na žrtve holokausta, beležimo neobičnu sudbinu Ljiljane Todorović koja, od 1961. godine, nosi prezime svoga supruga Dragoslava Antića Gagija i živi u gornjomilanovačkoj Ciganmali.
– Moja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << majka Darinka Todorović koju smo svi zvali Bosa, kragujevačka Romkinja, sa 18 godina i žutom trakom oko ruke, internirana je u Nemačku i sve vreme rata provela u logoru Špandoved. Tamo je i mene rodila, pogledajte šta mi piše u ličnoj karti: rođene 12. avgusta 1944. godine u Berlinu. Ama kakvom Berlinu, majka me rodila u logoru koji se nalazio kraj grada – priča nam Ljiljana.
Majka je radila u logorskoj fabrici municije, a beba Ljiljana je, uvijena u krpe, plakala i čekala da se majka vrati s posla i podoji je. Prosto ne zna kako je ostala živa. Kad su Rusi osvojili Berlin, počeli su vozovi oslobođenih logoraša da se vraćaju kućama. I Darinka se, posle dugog putovanja, vratila u Kragujevac, 7. jula 1945, sa desetomesečnom Ljiljanom u naručju. Uskoro se udala za Miloša Vujičića, takođe povratnika iz nemačkog logora. Zaposlili su se u "Zastavi", stekli penzije i upokojili se u poodmaklim godinama.
– Miloš nije bio moj otac, ali bio mi je više nego otac. Samo zbog toga mama i ja nismo ni pomišljale da pronađemo mog biološkog oca. Nismo želele da pomutimo osećanja koja smo gajili prema Milošu, a koja je on, itekako, zaslužio. Znam samo da se zvao Gligor i da je bio Čeh – nagoveštava nam Ljiljana jednu tajnu koju ona, prosto, nije ni sama htela da dozna do kraja.
Naša sagovornica ne zna kako se dogodilo da se njena majka i Gligor, "pitomac" muškog dela logora Špandoved, zbliže. Iz ljubavi dvoje logoraša, začete u uslovima kada se nije znalo ni da li će se sledeće jutro dočekati, rodila se Ljiljana. Malo je nedostajalo pa da majka i kćerka odu sa Gligorom u Češku, ali da se to dogodilo, u ovoj priči bi izostao najuzbudljiviji deo.
– Ispričaću vam onako kako mi je majka, kasnije, opisala čitav slučaj. Moj otac je, u jednom transportu logoraša, napustio Berlin nekoliko dana ranije. Sa majkom se dogovorio da kad njen voz stigne u jedan češki grad, ja sad ne znam kako se zvao, ona izađe na stanici gde bi nas on dočekao. Umorna od nesna i dugog putovanja, majka je zamolila jednog čoveka koji je sedeo do nje da je probudi kad voz stane u češkom gradu. Zaspale smo obadve, verovatno je zaspao ili se zaboravio i naš saputnik i... Tako smo stigle u Kragujevac.
Ni Gligor nije pokušavao da pronađe kćerku. Možda su ga, u zavičaju, slične okolnosti sprečile da traga. Ljiljana i Gagi srećno žive već 46 godina, a najveća sreća su im petoro unučadi – dvoje od kćerke Snežane, udate u Kragujevcu, troje od sina Dušana (ime dobio po Gagijevom ocu, takođe logorašu) koji već 15 godina živi u Geteborgu, u Švedskoj. naravno, zelenooka ljiljana, iako netipičan stanovnik ciganmale, omiljena je u svojoj sredini.
B. Lomović
[objavljeno: 31.01.2007.]
