Izvor: RTS, 12.Okt.2014, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preskup transver novca
Ove godine očekuje se da se u Srbiju od naših zemljaka slije oko 2,6 milijardi evra. Taj iznos zbog ekonomske krize nije kao nekada. Međutim, jedan od razloga za manje doznaka mogu biti i velike bankarske provizije za prenos novca preko računa.
Nebojši Stankoviću ćerka već godinu dana radi na prekookeanksom kruzeru. Iako od nje željno iščekuje svaki dolar kako bi dopunio porodični budžet u Srbiji, zbog velikih troškova prenosa sve više joj savetuje da novac šalje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << preko prijatelja, a ne preko računa.
Ako na primer radite u Americi, a firma u kojoj ste zaposleni je registrovana u Evropi, troškovi transfera novca izgledaju ovako. Zarada u dolarima pretvara se u funte, ali po kupovnom bančinom kursu koji je mnogo viši nego u našim menjačnicama.
Taj novac se zatim obračunava po nižem u dinare i uz proviziju domaće banke od 0,4 odsto leže na račun u Srbiju.
Kada to preračunate, iznos tarife je oko sedam odsto koliko bi vas iznele i usluge agencija ili transfera preko platnih kartica. Ekonomisti tvrde da su banke privilegovane svuda u svetu i da su tarife grđanima samo vrh ledenog brega.
"Kada menjate novac u menjačnici onda je razlika u kuporodaji jedan dinar, ali kada ga menjate u banci razlika je četiri do pet dinara. Ali građani kupuju samo manji deo novca", kaže Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Prema njegovim rečima, banke na konverziji mogu da zarade veliki novac jer se ceo platni promet odvija preko banaka.
Kada je reč o radnicima koji rade u Rusiji tu je situcija nešto povoljnija zbog platnog prometa koji naša zemlja može da obavlja u rubljama.
Na taj način samo preko "Sberbanke" od 2012. godine u Srbiju je došlo tri i po milijarde rubalja ili skoro 100 miliona dolara. Time su izbegnute dvostruke tarife. Ali da li su izbegnute sankcije Evropske unije ili Amerike prema ruskim bankama i eventualna blokada sredstava?
"Sberbanka Srbija kao deo velike grupacije Sberbanke Evropa nije pod sankcijama jer mi poštujemo evropsku regulativu i mi smo sigurni da neće biti nikakvih problema sa našim klijentima kako sa fizičkim licima tako i privrednicima", ističe Grigorij Černenko iz Sberbanke Srbija.
Srbija je decenijama zavisna od stranog kapitala ali i doznaka rođaka iz inostranstva. Tim novcem se održava spoljnoplatna ravnoteža i dobrim delom kurs dinara. Tako će biti sve dok ne stvorimo jaka pretežno izvozno orijentisana preduzeća.
