Izvor: Blic, 12.Sep.2010, 21:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Presađivanje srca u Srbiji za dve godine

Srbija je na začelju evropskih zemalja kada je reč o transplantiranju organa. Kod nas lekari trenutno rade transplantacije bubrega, jetre, rožnjače i koštane srži, ali su liste čekanja velike i nema dovoljno organa. Ipak, ima optimističnih najava da bi najdalje za dve godine mogle ponovo da počnu da se rade transplantacije srca, a stručnjaci Vojnomedicinske akademije obećavaju uskoro transplantacije pankreasa i tankog creva.

Stručnjaci ističu da ima još dosta toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se uradi pa da u Srbiji opet, posle 1999. godine, počne transplantacija srca i pluća. Čeka nas edukacija kadrova, umrežavanje institucija, jedinstven informacioni sistem... U toku su pregovori sa jednom austrijskom bolnicom koja bi u perspektivi trebalo da obuči srpske lekare i za ove intervencije. Iako je ovaj sporazum bio najavljen za kraj avgusta, još nije realizovan. Procene su da bi sav taj posao vezan za transplantaciju srca u Srbiji, ipak, mogao da se obavi najkasnije za dve godine.

Zdravstveni centri u kojima se rade transplantacije imaju kapacitete za veći broj intervencija, ali je najveći problem nedostatak organa. To potvrđuje i dr Radmila Blagojević iz Centra za transplantaciju Kliničkog centra Srbije, uz konstataciju da su veliki problem i nesređene liste čekanja.

- Imam utisak da je svest građana počela da se menja, da imaju manji otpor prema tome da neko od njihovih srodnika u stanju moždane smrti bude davalac organa. Na njih se svuda čeka jer ih nema, ali se kod nas duže čeka nego u razvijenim evropskim zemljama. Rešenje je da edukujemo građane o važnosti donorstva organa i tek tada možemo da se nadamo većem broju spasenih života. Imamo kapacitete, ali nam je najveći problem nedostatak organa - stav je dr Blagojević.

Opširnije pročitajte u izdanju za ponedeljak, 13. septembar 2010.

Nastavak na Blic...