Izvor: Politika, 05.Apr.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prepušteni sami sebi
„Nova” industrija postavlja nešto drugačije zahteve pred potencijalne aktere rada
Može se primetiti da radništvo kao kompaktan i homogen društveni sloj u Srbiji ne postoji. Reč je o heterogenoj, izdiferenciranoj grupaciji „radništva”, koje kao takvo nije moglo da bude jedinstveno u borbi za očuvanje svog društvenog položaja. Ova izdiferenciranost je posledica činjenice da su akteri rada u industriji (ali ne samo u industriji) tokom njenih dramatičnih promena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bili prepušteni sami sebi, bez neophodne institucionalne podrške, što ih je prinudilo da se snalaze kako znaju i umeju. (Juče) navedena tipologija ukazuje i na to da su se radnici iz sektora industrije, u borbi za preživljavanje, „prelivali” u druge privredne sektore (trgovina, ugostiteljstvo, poljoprivreda), što se odrazilo na potencijal ljudskih resursa za „novu” industriju, pre svega zbog (odsustva) njihovog radnog iskustva.
Aktuelna reindustrijalizacija u Srbiji znači ponovnu mogućnost za jedan deo nezaposlenih, ali i za one bez prethodnog radnog iskustva koji se tek spremaju za uključivanje u proces rada, da budu angažovani u ovoj sferi. „Nova” industrija, međutim, postavlja nešto drugačije zahteve pred (potencijalne) aktere rada u pogledu njihovog obrazovanja i veština, a u odnosu na prethodni realsocijalistički period. Industrija koja se oblikuje u uslovima novoliberalne tržišne privrede zahteva specifična znanja neophodna za tržišnu utakmicu sa konkurencijom. U takvim uslovima, pokazalo se da prethodno obrazovanje za industriju nije sasvim adekvatno, odnosno da se tokom procesa obrazovanja nije podsticalo razvijanje preduzetničkih veština i sposobnosti, što je imperativ nove privrede. Osim toga, ni aktuelni obrazovni sistem nije usklađen s potrebama formiranim u „novim” industrijskim kompanijama. Poslodavci u industriji se žale na „tanko” i neadekvatno znanje sa kojim dolaze nove generacije radnika, kao i na to da aktuelni sistem formalnog stručnog obrazovanja ne obrazuje učenike (studente) za konkretne potrebe industrije. Zato su kompanije često prinuđene da same obučavaju zaposlene za određene poslove, pri čemu se ponekad javi problem nedovoljnog broja iskusnih radnika koji bi obučili mlade i neiskusne radnike.
Od „novih” radnika se očekuje i sposobnost prihvatanja specifičnih obrazaca organizacione kulture koja se, posebno kod velikih inostranih kompanija (ali i izvesnog broja domaćih) planski oblikuje, a u svrhu uspešnijeg poslovanja. Za razliku od industrijskih radnika koji su bili angažovani u periodu planske privrede, većina današnjih industrijskih radnika nema sigurnost radnog mesta, što otežava planiranje i rešavanje nekih bitnih egzistencijalnih pitanja (rešavanje stambenog pitanja, zasnivanje porodice), ali i utiče na konstantan strah od gubitka posla koji dodatno pojačava činjenica da je nezaposlenost u društvu i dalje velika i da poslodavac u slučaju da je nezadovoljan, lako može da nađe zamenu (posebno za radna mesta koja ne zahtevaju kompleksna znanja). To je, međutim, jedna u nizu karakteristika tržišnog načina privređivanja na koju su industrijski radnici prinuđeni da se navikavaju.
Perspektive industrije u srpskom društvu, kao i položaj radnika zavise od više činilaca, od kojih ćemo spomenuti samo najopštije. Položaj radnika u procesu industrijskog rada zavisiće, između ostalog, od njihove spremnosti da kroz reorganizovano sindikalno udruživanje ili kroz neki drugi oblik udruživanja utiču na oblikovanje za njih povoljnijeg radnog okruženja. Ali to samo po sebi nije dovoljno. Industrijski razvoj srpskog društva, pre svega, zavisi od odnosa političkih elita prema industriji i industrijalizaciji, odnosno od toga u kom smeru oni smatraju da ovaj proces treba da se odvija. Važno je podsetiti da brojna iskustva, uključivši i aktuelnu ekonomsku krizu, pokazuju da se industrijski razvijena društva, posebno ona sa jakom domaćom industrijom, bolje suočavaju sa teškoćama.
Odsek za sociologiju, Filozofski fakultet u Novom Sadu
Marica Šljukić
objavljeno: 05.04.2013.
