Izvor: Blic, 08.Okt.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prepoznatljiva poluduhovitost
Prepoznatljivo duhovit umetnik na kraju Bitefa je konstatovao da je „iz večeri u veče prisustvovao sprovodu Bitefa, a da je svake večeri bila i dača“. Sprovod je možda bio, ali je sigurno da su na sprovodu misu služili svetski prvosveštenici Kastorf, Fabr, Nađ, Gebels, Šerban i Platel. Što se tiče dače, ako je mislio na piće i iće naših bogatih daća, tu nas je malo obmanuo.
Međutim, ne pišem komentar zbog toga, već zbog jedne mnogo principijelnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << konstatacije. Komentator je izjavio: „Ono što pretežno gledamo na našim scenama jesu lamentiranje i konstatacije. Odsustvo pobune i motiva koji bi pokrenuli da se nešto eventualno uradi."
Ne mogu da shvatim da neko ko se decenijama nalazi u samoj žiži pozorišnog života izjavljuje da je zadatak pozorišta da povede pobunu protiv postojećeg stanja nad kojim lamentira i izmeni stanje. To podrazumeva da je pozorište već masovno pokretalo pobune i uspevalo. Međutim, jedinstven primer su neredi na Igoovom „Ruj Blazu" i predstava „Zadušnice" reditelja Dejmeke. I to je sve za tri hiljade godina. Mislim da ozbiljni problemi društva nisu kod nas narasli do razmera da pozorišna predstava može da bude sada i ovde takav revolucionarni okidač.
Gledajući naš uži teatarski prostor i predstave koje se prelivaju sa regiona do nas, moramo konstatovati da sa scene nikada nije bilo tako direktne kritike pojava u društvu. Ono što baca gledaocima u oči Oliver Frljić kod nas i kod svoje kuće (sa još nekoliko srodnih rediteljskih duša) bez presedana je u istoriji ovdašnjih teatara. Njegov dar, i dar pisaca i glumaca, srećom obezbeđuje stanoviti umetnički nivo ovim šamarima društvenom poretku. Ovaj nezadovoljnik danas ima najmanje razloga da konstatuje ono što konstatuje i preporučuje. Jer vruće je bilo na 45. Bitefu da ne može biti više! I te kakve su to bile pobune!
Za mene sve to rečeno ovog puta nije duhovito jer istinska duhovitost mora da sadrži bar malo istine, već je neduhoviti lament bez daće.
