Izvor: Politika, 12.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prepelice i lešnik za nov brak
Vikendica u Čortanovcima bračnom paru Sopček poslužila kao odskočna daska za početak porodičnog biznisa
I nov posao i nov brak je formula koja donosi potpuno osveženje u životu. A pogotovo kad se obe ove stvari dogode u 50. godini života! Kao što se dogodilo Maji i Đuri Sopčeku.
Maja je profesor engleskog, radila je kao prevodilac u Navipu gde je plata postala mala i neredovna. Đura je inženjer elektrotehnike, dugo je radio u Elektrodistribuciji, pa je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otvorio firmu za baždarenje strujomera. A onda je i taj posao propao. Počeo je da misli o novom poslu skoro istovremeno kada se upoznao sa Majom. Struje posla i emocija počele su da se spajaju i u jednom trenutku se životno rešenje izvarničilo samo.
– Moja vikendica u Čortanovcima je od mesta za uživanje postala baza poljoprivrednog domaćinstva. Mog i Majinog. A pre toga smo zemlju imali samo u saksiji – otkriva Đura.
Venčali su se u dvorištu vikendice, gde su počeli novo bračno domaćinstvo i biznis sa prepelicama.
Počeli su sa jatom od 60 japanskih prepelica (kupljene po 50 dinara komad). I za nešto više od godinu dana izveli su nasad sa više od 1.000 kokica. Tajna je u inkubatoru, ali i vrednom nošenju jaja, kao i radu „prepelana” (mužjaka) koji 40 puta dnevno naskače na partnerku!? Japanci su, eto, uvek Japanci, pa čak i kad su „prepelani”.
Uzgajivači Sopčekovi mesečno dobiju 10.000 jaja koje prodaju u Beogradu i Novom Sadu, u prodavnicama zdrave hrane i na pijaci, po prosečnoj ceni od šest dinara. Zarada nije spektakularna, ali su odlučili da posao prošire. Preduzetnička krv u njima, izgleda, ne daje im mira.
Sledeći korak je bila kupovina njive od 80 ari, za 2.000 evra. Đura je na njoj hteo da zasadi orah. Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, posle analize zemlje, profesor Čedo Oparnica, koji je doktorirao na lešniku, rekao mu je da je ovo zemljište idealno za gajenje lešnika. I tako je Đura Sopček zasadio 450 stabala lešnika (kupljenih po 120 dinara). Pazario je i motokultivator „lombardini” za 3.000 evra, kojim održava parcelu. I sada, sa sve đubrivom od prepelica, podiže plantažu po propisu. Za osam godina, kada stigne pun rod, planira da mesečno prihoduje oko 700 evra, što mu je sasvim dovoljno za pristojan život. Međutim, i već sada je zaradio jer je ovlašćeni sudski procenitelj izračunao da Sopčekova plantaža lešnika vredi 35.000 evra.
Dok ne stignu lešnici na pun rod, Maja dopunjava kućni budžet dajući seoskoj deci časove engleskog. U podeli posla ona je još zadužena i za kuvanje (fantastično sprema specijalitete od prepelica) i za prodaju. Muku muči sa megamarketima koji traže 2.000 evra nekakve takse da bi prodavali njihova prepeličja jaja. Eto primera kako veliki trgovinski lanci izrabljuju male proizvođače. Država bi Sopčekove trebalo da zaštiti od ovakvih lihvarskih ucenjivanja.
Bračni par Sopček ustaje u četiri sata ujutru i radi preko celog dana. Za sada zarađuju tek da prežive, ali i bez naročitih prihoda oni deluju veoma srećno. I zdravo. Pa je l’ malo?
Nenad Novak Stefanović
[objavljeno: 13/03/2008.]
