Izvor: Politika, 27.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preokret na tržištu rada
Lane je broj nezaposlenih smanjen za petnaest procenata, a u ovoj godini je planirano da se otvori više od pedeset hiljada radnih mesta
U Srbiji je, početkom ove godine, posle skoro sedam godina uzastopnog rasta nezaposlenosti, došlo do pravog preokreta na tržištu rada i prvi put do ozbiljnijeg pada stope nezaposlenosti. Ovo je za „Posao” potvrdio Vladimir Ilić, državni sekretar za zapošljavanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, potkrepljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to rezultatima ankete o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, koja je, ujedno, jedini relevantan pokazatelj nezaposlenosti u Srbiji.
– Stopa nezaposlenosti u ovom trenutku je 18,8 odsto, što je izuzetan napredak, imajući u vidu da je prethodna stopa bila 21,6 odsto. Krajem 2006. godine bilo je 693.000 nezaposlenih, a u ovom trenutku taj broj je 585.000, što je u apsolutnom iznosu smanjenje za 108.000 lica u jednoj godini, odnosno broj nezaposlenih smanjen je za 15 procenata – kaže Ilić.
Iako je ovaj podatak vredan pažnje, Ilić podseća da je nezaposlenost i dalje veoma visoka, zbog čega će i u ovoj godini nadležno Ministarstvo i Vlada Republike Srbije nastaviti sa merama aktivne politike zapošljavanja koje će obezbediti više od pedeset hiljada radnih mesta. U tom cilju je i ovogodišnji budžet uvećan za više od 25 odsto, odnosno za aktivne mere na tržištu rada opredeljen je iznos od tri milijarde dinara.
Finansijska i svaka druga podrška biće usmerene prvenstveno na nerazvijena područja, gde je najveća stopa nezaposlenosti, i iznad svega, ka socijalno ugroženim kategorijama, odnosno licima koja teže dolaze do posla. Prednost u dodeli subvencija i kredita imaće osobe starije od 50 godina, izbegla i raseljena lica, Romi, osobe sa invaliditetom.
Za subvencije za otvaranje novih radnih mesta predviđeno je milijardu i po dinara, od čega četiristo miliona ide za samozapošljavanje.
Nezaposleni, spremni da pokrenu sopstveni posao, mogu da konkurišu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje za iznos od 130.000 dinara, a imaju mogućnost i da konkurišu za start-ap kredite preko Fonda za razvoj u iznosima od 5.000 do 15.000 evra. Krediti Fonda su sa beneficiranim kamatnim stopama, bez hipoteke, sa grejs-periodom od godinu dana i rokom vraćanja od tri do pet godina.
Poslodavci će za otvaranje novih radnih mesta biti stimulisani iznosima od 1.000 do 2.000 evra (dinarski), zavisno od razvijenosti područja, s tim da postoji i dodatna subvencija ukoliko zapošljavaju lica iz socijalno ugroženih kategorija. U ovoj godini, u Srbiji je moguće i da neki poslodavci dobiju 200.000 dinara bespovratne pomoći po svakom novouposlenom radniku. To do sada nije bio slučaj i Ilić je siguran da će to biti izuzetan podsticaj, pre svega za nerazvijena područja, domaće, ali i strane investitore.
Pošto su se žene, prema istraživanjima NSZ, pokazale kao efikasnije i revnosnije na treninzima i obukama, brže ovladavaju znanjima i sve se više odlučuju za sopstveni biznis, državni sekretar je najavio neku vrstu preporuke, pre svega da se od ukupnih sredstava određeni broj subvencija za samozapošljavanje opredeli za žensko preduzetništvo. Na taj način bi se doprinelo boljem stanju na tržištu rada, posebno ako se ima u vidu da je, od ukupnog broja nezaposlenih, 58 odsto žena.
U cilju boljeg informisanja ciljnih grupa o svemu što se odnosi na zapošljavanje, Ilić je najavio brošuru koja će se uskoro pojaviti na svim šalterima NSZ. Na jednom mestu naći će se podaci o svim podsticajnim merama, institucijama koje finansiraju ili pomažu zapošljavanje, mere finansijske podrške nezaposlenima i poslodavcima, sa objašnjenjem subvencija, start-ap kredita, volontiranja, stipendiranja, javnih radova.
S. Lučić
[objavljeno: 28.02.2008.]
