Izvor: Danas, 29.Dec.2014, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prenaseljenost, nehumani uslovi, loša ishrana
Beograd - Zatvori u Srbiji su prenaseljeni, osuđenici žive u nehumanim uslovima, ishrana je loša, mali broj njih je radno angažovan, zdravstvene službe nisu dobro organizovane, nema dovoljno radnika u obezbeđenju, samo su neki od zaključaka istraživanja Helsinškog odbora za ljudska prava o reformi zatvorskih sistema u Srbiji, koje je juče predstavljeno u Medija centru.
Kako je ukazano, nakon obilaska šest najvećih zatvorskih ustanova, opšti položaj lica lišenih slobode >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je bolji nego pre deset godina, ali država još nije uspela suštinski da reši brojne probleme u oblasti ljudskih prava osuđenih i njihove rehabilitacije tokom izdržavanja kazne zatvora. Kancelarije za alternativne sankcije i dalje ne funkcionišu u potpunosti samostalno i u punom kapacitetu.
Jelena Mirkov Subić iz Helsinškog odbora rekla je da je veoma bitno da se nastavi sprovođenje reformi zatvorskih sistema, posebno zbog pregovaračkog poglavlja 23. Ona je istakla da Zakon o amnestiji nije doveo do smanjenja broja osuđenika, iako je na slobodu pušteno 1.500 lica. Kada je reč o prenaseljenosti, dodala je, zatvor u Padinskoj skeli je poluprazan - kapacitet mu je 450 mesta, a iskorišćeno je oko 200, dok u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici ima 1.300 mesta, a trenutno je preko 2.000 osuđenika.
- Mali broj osuđenih lica je radno angažovan, oko 30 odsto. Država bi morala da učini napore da se ta lica radno angažuju kada izađu iz zatvora - ukazala je Subićeva i podsetila da su više od 50 odsto osuđenika povratnici.
Aleksandra Bezarević, specijalistkinja opšte medicine, navela je da postoji mala zainteresovanost lekara da rade u zdravstvenim službama u zatvorima. Kako je istakla, zdravstvene službe nisu dobro organizovane, a lekari navode da je veći broj osuđenika psihijatrijski oboleo.
- Jedino u zatvoru u Nišu postoji lekar koji svakodnevno obavlja takve preglede - navela je ona i dodala da zdravstvene knjižice nemaju svi osuđenici, zbog čega ne mogu da dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu u civilnim zdravstvenim službama. Takođe, istakla je, specijalna zatvorska bolnica u Beogradu ponekad nema ni prostor za terapijske razgovore. Bezarevićeva je ukazala i na to da se osuđenici žale na ishranu, da nema voća, mleka i mlečnih proizvoda.
- Osim toga, i smeštaj je loš. Tuševi su neadekvatni, više ih je polomljeno - objasnila je Bezarevićeva. Zoran Ilić, profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, rekao je da nedostaje oko 40 službenika tretmana, kao i da zbog malih kapaciteta osuđenici duže ostaju u prijemnim odeljenjima.
Projekat "Nastavak monitoringa reforme zatvorskog sistema" Helsinškog odbora za ljudska prava, u okviru kojeg je urađeno istraživanje, realizovan je uz podršku Civil Rights Defenders.
Fali obezbeđenje zatvora
Ljiljana Palibrk iz Helsinškog odbora za ljudska prava rekla je da reforma zatvorskih sistema ne može da bude zaokružena bez službe obuke i zapošljavanja i službe obezbeđenja. Prema njenim rečima, nedostaje radnika u obezbeđenju zatvora. "U Nišu nedostaje 50 ljudi, u Zabeli 78, u Požarevcu fali trećina, u Valjevu 30 ljudi", navela je Palibrk. Kako je dodala, mere prinude se koriste manje nego ranije, a tokom monitoringa "nismo naišli na slučajeve torture".
.jpg)
