Izvor: RTS, 23.Mar.2011, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preminuo Živorad Kovačević
Nekadašnji gradonačelnik Beograda i ambasador SFRJ u Sjedinjenim Američkim Državama Živorad Kovačević preminuo je danas u 81. godini, posle duže i teške bolesti.
Predsednik Evropskog pokreta Srbije, jedan od utemeljitelja Igmanske inicijative i nekadašnji jugoslovenski ambasador u SAD Živorad Kovačević umro je danas u Beogradu u 81. godini, posle duže bolesti. Datum i vreme sahrane biće naknadno saopšteni.
Živorad Kovačević je imao dugu političku, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << diplomatsku i književnu karijeru, u kojoj je prošao različite funkcije - počev od komunističkog aktiviste, državnog funkcionera, diplomate i autora značajnih publicističkih dela.
Njegova politička karijera prekinuta je posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem u usponu, krajem osamdesetih godina, da bi se Kovačević potpuno okrenuo liberalnim pogledima i paralelnom istraživanju novije istorije i lingvistike.
Rođen je 30. maja 1930. godine u Jagodini. Završio je Šestu mušku gimnaziju i diplomirao 1952. godine na Visokoj novinarsko-diplomatskoj školi u Beogradu. Magistrirao je političke nauke 1961. na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji i specijalizirao međunarodne odnose 1963. na Harvardu, SAD.
Od 1974. godine bio je osam godina gradonačelnik Beograda, a potom član Saveznog izvršnog veća (SFRJ) i predsednik Komisije za odnose sa inostranstvom (1982-86).
Bio je ambasador SFRJ u Vašingtonu od 1987. do 1989. kada je opozvan zbog neslaganja sa politikom Slobodana Miloševića koga je javno kritikovao u Vašingtonu. Iz tog mandata ostao je upamćen njegov doprinos prebcivanju zaostavštine američkog naučnika srpskog porekla, Nikole Tesle, iz SAD u Beograd.
Po povratku iz SAD, dao je otkaz u Saveznom sekretarijatu (ministarstvu) za inostrane poslove i sa nekoliko prijatelja formirao konsultantsku firmu "Pro-man", iz koje se ubrzo povukao i otišao u prevremenu penziju 1991. godine.
Bio je aktivan član nekoliko nevladinih organizacija. Od 1994. je bio u Evropskom pokretu u Srbiji, a od 1999. predsednik tog pokreta.
Bio je kopredsednik Igmanske inicijative koja okuplja 140 organizacija iz zemalja tzv. Dejtonskog trougla. Igmanska inicijativa je začetnik projekta "mini-šengena", čija je osnovna ideja da se na teritoriji Jugoistočne Evrope uspostave odnosi slični onima koji postoje u EU, pre svega po pitanju bezviznih režima.
Bio je predsednik Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova koji je formiran 6. septembra 2007. na inicijativu šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića.
.jpg)
