Izvor: Blic, 02.Avg.2013, 18:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Premijera predstave "Šekspir u Kremlju" na Brionima

To je drama i o savesti koja se negde, ipak, možda pred sam kraj života, dugo potiskivana, zaboravljena, probije na površinu - napominje Tena Štivičić, dramaturg predstave "Šekspir u Kremlju" Ive Štivičića u režiji Lenke Udovički, čija je premijera sutra na Brionioma. Ozren Grabarić, Jadranka Đokić i Radoje Čupić na jednoj od proba

Predstavu kooprodukcijski rade Teatar „Ulysses“ i Srpsko narodno pozorište Novi Sad, a igraju glumci iz Zagreba, Beograda, Novog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sada, Sombora. Nakon premijere koja je sutra na Brionima će biti odigrano 10 repriza, a novosadska premijera je zakazana za 10 oktobar.

Prve scene dočaravaju poslednje dane Staljinove vladavine, iako to još nitko ne zna.

Rade Šerbedžija (osnivač Ulisisa), Tena Štivičić i Boris Isaković sede u sredini

- Osovina Staljin - Berija vedri i oblači Kremljom, a brojna svita članova kabineta i Politbiroa živi u trajnom stanju strepnje - pokazuju li svoju lojalnost dovoljno glasno i inventivno? - napominje Tena Štivičić, i nastavlja:

- Svakog ih trenutka iza ugla može zaskočiti neki izdajnički detalj - trenutak nepažnje, preslaba ushićenost ili prevelika ushićenost, krivo procenjena reč, poznanstvo ili sklonost iz prošlosti. Nikad se ne zna što je to što čoveka može stajati glave, ali jedno je sigurno, Gazdi, kako ga zovu bliski, i njegovoj desnoj ruci Lavrentiju po svaku cenu treba biti u milosti. No, s Gazdom se nešto događa.

Poznati hrvatski glumac Ozren Grabarić igra Lavrentija Beriju, čuvenu ličnost iz sovjetske, ruske istorije.

- Ne idemo za tim da se precizno bavimo istorijskiim ličnostima kakve su i doslovce bile. Pravimo svog Beriju, Staljina. Zapravo pozorišnim jezikom pričamo o jednom političkom sistemu, ljudima u njemu, umetnicima... Jedna od tema je zapravo traganje za slobodom. Nemogućnost pronalaženja. Jer, svaki je sistem kao lik koji od ljudi stvara robove, čak i od onih koji su ga napravili. I nekad i sad - kaže Grabarić.

Po rečima upravnika Srpskog narodnog pozorišta Aleksandra Milosavljevića, komad govori o poslednjim Staljinovim danima, o kulminaciji paranoidnog ludila jedne surove diktature, o paničnom strahu njemu potčinjenih, ali i prividno diskretnoj moći teatra i glumaca, koji, čak i u olovnim vremenima, imaju moć prizivanja istine.

- Štivičić je, dakle, napisao komad o preobražaju Staljina, ali i njegovom porazu pred saznanjem da mu ispovest Ričarda III ili Magbetova sudbina ne mogu biti opravdanje za ono što je učinio. Reč je o delu koje uspostavlja beskompromisni disput s našim vremenom, u kojem i dalje opstaju poslušnici uvereni da mogu da se igraju s istorijom - kaže Milosavljević.

On napominje da rediteljka Lenka Udovički pristupa drami otvoreno, preispitujući kompletnu umetničku baštinu neverovatne epohe u kojoj je Revolucija, u prvi mah, dala krila energiji buđenja kreativnosti i kada su stvarali i Ejzenštajn, Blok, Babelj, Majakovski, Mejerholjd, Stanislavski, Bulgakov...

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...