Izvor: Medijski istraživački centar, 02.Nov.2011, 22:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Premijer tvrdi da nema pritisaka na medije

Srpski premijer Mirko Cvetković poručio je da su mračna vremena kada je partija upravljala medijima daleko, kao i da se cenzura i pritisci na medije više ne tolerišu u Srbiji, a pre samo par meseci Savet vlade Srbije za borbu protiv korupcije ocenio je da je glavni problem na medijskoj sceni Srbije kontrola državnih institucija nad medijima kroz budžetska davanja.
Cvetković je otvarajući Forum medija jugoistočne Evrope (SEEMF) u Beogradu kazao da se cenzura i vršenje pritisaka na medije više ne tolerišu, a da mediji treba da nastave da informišu građane, da se kritički odnose na sve loše pojave u drustsvu, uključujući i one za koje je odgovorna vlada.
'Nijedno stabilno demokratsko društvo ne može da se zamisli bez nezavisnih medija. Srbija danas u potpunosti garantuje i poštuje slobodu medija, mišljenja i pravo na obaveštenost', poručio je predsednik vlade Srbije.
Krajem septembra Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije konstatovao je ipak veliki ekonomski i poliitčki pritisak na medije koji onemogućava valjano služenje interesima građana.
U izveštaju o stanju u medijima Savet je kao glavne probleme medijske scene u Srbiji video prikrivanje vlasničke strukture i političku kontrolu državnih institucija nad medijima kroz budžetska davanja.
U dokumentu se ukazuje na to da nisu poznati vlasnici devet, od ukupno 11 medija sa nacionalnom frekvencijom, a da, od 30 medija obuhvaćenih analizom, u vlasničkoj strukturi 18 glasila postoje of-šor kompanije čiji pravi vlasnici nisu poznati. Nasuprot odredbama Zakona o informisanju, i dalje je u vlasništvu države značajan broj medija, konstatuje Savet.
Takođe se navodi da državne institucije u Srbiji iz budžeta izdvajaju velike svote na oglašavanje koje ide u prilog ličnim i partijskim promocijama. Na uzorku od 50 institucija ti iznosi nisu manji od 15 miliona evra godišnje, navodi se u tom dokumentu.
Prema navodima izveštaja Saveta, na javnim konkursima mediji dobijaju još oko 20 miliona evra, a imajući u vidu ukupno reklamno tržište od oko 160 miliona evra, približno četvrtina prihoda medija potiče iz državnog izvora.
Kako se u izveštaju navodi, posebnu ulogu u finansiranju medija i njihovom držanju u ekonomskoj zavisnosti i neizvesnosti imaju marketinške i agencije za odnose sa javnošću i producentske kuće koje su uglavnom u vlasništvu stranačkih aktivista ili osoba povezanim sa njima.
Pojedine marketinške i PR agencije prihode ostvaruju isključivo od državnih institucija i službi, tvrdi se u izveštaju i konstatuje da usluge agencija u protekle tri godine nisu koristili jedino ministarstva prosvete, nauke i državne uprave i lokalne samouprave.
Savet je, između ostalog, preporučio da se u registru javnih glasila učine javnim podaci o vlasnicima medija, kao i da Komisija za zaštitu konkurencije, Republička radiodifuzna agencija (RRA) i druga tela redovno prate i regulišu medijsku koncentraciju.

Nastavak na Medijski istraživački centar...