Izvor: Politika, 25.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Premijer bez harizme
Neispunjena očekivanja građana, malo ispunjenih obećanja, nedostatak autoriteta premijera, razlozi su malog poverenja građana u vladu
Neispunjena očekivanja građana, malo ispunjenih obećanja, nedostatak autoriteta premijera, razlozi su malog poverenja građana u vladu.
Koliki je autoritet ličnosti koja vodi institucije, toliko je poverenje građana u tu instituciju, smatra Branko Radun, politički analitičar.
– Imamo premijera koji nema harizmu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji se nije uspeo nametnuti ni vladi ni svojim stranačkim kolegama, a kamoli „nekom Dinkiću”. Takođe, ušla je u neke prilično problematične poslove, recimo gasni sporazum, gde su isplivali sukobi. Ako se formira vlada, očigledno je da su tu stranački interesi jasniji nego drugde, onda ne možemo očekivati veliko poverenje ni u skupštinu ni u vladu, dakle ni u državne ni u političke institucije – rekao je Radun.
Građani od vlade konkretno „pod jedan” očekuju da ispuni predizborna obećanja.
– Oni koji su konkurisali na izborima, osvojili ih i formirali vlast nisu ispunila očekivanja, a kada se formira vlada, prave se određene koalicije, pa se glasači pojedinih partija iznenade zašto je neka formirana, što sve utiče na pad poverenja – kazao je za naš list dr Čedomir Čupić, profesor političke sociologije i antropologije na Fakultetu političkih nauka.
Sociolog Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, rad vlade vidi uglavnom kroz izjave ministara i premijera, ali i kroz njihove rezultate:
– Dobijamo podatke da oko 80 posto građana kaže da veoma teško živi, nezaposlenost je visoka, perspektiva dobijanja posla gotovo nikakva... Sad se, primera radi, sudaramo sa novom ekonomskom krizom, ovaj put „uvoznom”, ali građani će je na kraju sledeće godine, čak da vlada i nije kriva, videti kao rezultat rada vlade. Političari mnogo toga obećavaju, a malo toga se isporučuje. Građani ih ne cene, misle da su demagozi, lažovi, ili prevaranti. A ako ekonomska kriza u punom zamahu udari i po Srbiji, građani će još gore da procenjuju rad naše i političke i ekonomske elite – smatra sociolog Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.
T. B.
---------------------------------------------------------
Srbi nerado šalju sinove u vojsku
Mali rejting je račun za izgubljene ratove, nerazjašnjene smrtne slučajeve
Prema Cesidovim istraživanjima, puno poverenje u vojsku ima nezapamćeno malo građana – svega 29,2 odsto. Zašto je do toga došlo?
Za Čedomira Čupića, vojska u poslednje vreme nije bila toliko važan faktor, a ugled je izgubila zbog ratova koji su vođeni.
– Kad se gubi poverenje, postoji nešto u samoj vojsci što ne funkcioniše dobro. Česta su bila ubistva, samoubistva i nerazjašnjeni slučajevi kada je u pitanju služenje vojnog roka. Bilo je i neodgovornosti oko skladišta, posle strašne eksplozije magacina u okolini Paraćina. Građani verovatno još nisu reagovali na najnoviji nesporazum u odnosima između Ministarstva odbrane i prvog čoveka Generalštaba. Imajući sve ovo u vidu, Srbi su nesigurni kad šalju svoju decu u vojsku – rekao je za naš list Čupić.
Milan Nikolić misli da zbog nesuglasica načelnika Generalštaba i ministra odbrane poverenje u vojsku nije opalo i neće značajno opasti:
– To su samo talasići na vrhu vode, to će eventualno da se odrazi za mesec dana, ako se stvar produbi. Zasad to pogađa samo nekoliko procenata građana, po mojoj proceni. Ako bi nastalo nešto ozbiljnije, onda bi vojska doživela svoj pad – kazao je za „Politiku” Nikolić.
– Što se vojske tiče, ona je reformama prilično oslabljena, i ljudi nemaju poverenja da će ih vojnik koji je služio u obdaništu ili staračkom domu odbraniti, a vojska je sad i malobrojnija i slabija nego ranije – smatra Branko Radun.
T. B.
[objavljeno: 26/12/2008]
