Izvor: Politika, 21.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prelivanja na sve strane
Istraživanja rejtinga političkih stranaka uvek uzburkaju javnost. Podaci u obliku "stubića" i "pitica" osvanu na stranicama novina, potom se otvori diskusija otkud takvi rezultati, ko bi s kim "u kombinaciju" i iz kog razloga. Cesid se već duže bavi ovakvim istraživanjima, što otvara mogućnost da se sagledaju tendencije i uoče razne pravilnosti.
Nijedna promena podataka koje dobijemo u istraživanju ne dešava se sama po sebi, već predstavlja odgovor birača na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ono što političari (ne) urade ili (ne) kažu. Pravilnosti ovog tipa pokazuju iznenađujuće racionalne reakcije glasačkog tela na često iracionalne poduhvate političara. Imajući u vidu to da je biračko telo "ograničen resurs", rejtinzi "uhvaćeni" istraživanjem pokazuju različita "prelivanja" koja partijama često znače "biti il' ne biti". Ta prelivanja se dešavaju kako iz jedne stranke u drugu, iz jednog stranačkog bloka u drugi, tako i iz korpusa onih koji su izborno orijentisani ka neodlučnima i apstinentima.
U poslednjih godinu i po dana bilo je zanimljivih promena u rejtingu stranaka, uslovljenih pomenutim prelivanjima. S tim što konstantno opada broj onih koji u trenutku istraživanja znaju za koga bi glasali. U aprilu 2005. taj broj je bio oko 2,6 miliona birača, dok je danas oko dva miliona. U tom periodu dve najjače stranke, koje uzimaju dve trećine biračkog tela, bile su i ostale DS i SRS. Međutim, menjao se obim podrške ovim dvema strankama. Demokrate beleže pad od jeseni prošle godine, što se delom može tumačiti "prelivanjem" dela njihovog biračkog tela ka Liberalno-demokratskoj partiji. Ipak, u poslednja četiri meseca, demokrate su stabilizovale svoje biračko telo, pre svega zahvaljujući aktivnom nastupu njihovog lidera prema svim značajnijim temama javnog života. Radikali su bili neprikosnoveno najjača stranka, ali poslednje istraživanje pokazuje smanjenje broja njihovih pristalica. To je uslovljeno pre svega time što su teme koje su okosnica nastupa radikala (Kosovo) sada glavne i za ostale stranke, pa oni u toj igri ne daju ništa originalno. Njihove pristalice se uglavnom prelivaju u polje neodlučnih, kojima je ova stranka bliska, ali deo njih nije siguran da bi ovih dana za SRS i glasao.
Zanimljiv je i slučaj Demokratske stranke Srbije. Ta stranka, kao stožer vladajuće koalicije, plaćala je danak činjenici da je na vlasti i da je, samim tim, odgovorna za mnogo toga. To se vidi po padu broja izbornih pristalica od aprila 2005, sa 11 odsto, na devet, pa na osam procenata onih koji su izborno orijentisani. Njihovo biračko telo je, ujedno, vrlo šaroliko, jer je od 2000. godine dolazilo iz veoma različitih, pa i suprotnih familija nezadovoljnika Miloševićevim režimom, potom vladama Đinđiđa i Živkovića. Šaroliki su bili i "transferi" glasača DSS, pa je određen broj njih u jednom trenutku u Pokretu snaga Srbije video struju oko koje se treba okupiti. Danas je rejtig DSS skočio na 14 procenata, što vraća poverenje pojedincima u ono što vlada radi (ako ništa drugo, a ono investicija od 1,5 milijardi evra, koje su pristigle prodajom Mobtela, čini svoje!).
Socijalistička partija Srbije je priča za sebe. Njihovo "hard core" biračko telo ("tvrdo jezgro") konstantno im obezbeđuje prelazak cenzusa. Njihov rejting je proletos skočio, pre svega zahvaljujući solidarnosti njihovih pristalica nakon Miloševićeve smrti. Unutrašnji sukobi u stranci i kompromitovanje čelnika time što prvo podignu buku, a potom poslušno dignu ruku u parlamentu za sve što vlada predloži, čine, međutim, da se obim podrške ovoj stranci ospe. Samo deo njih se preliva radikalima, dok većina razočarano odlazi u apstinenciju.
Slučaj Pokreta snaga Srbije je, takođe, veoma zanimljiv. U prethodna dva istraživanja naslutili smo nestanak ove stranke s političke scene, što smo ovoga puta i potvrdili. Sa brojke od 600 000 glasača Bogoljuba Karića na predsedničkim izborima u junu 2004., preko broja koji je varirao od sedam do deset odsto podrške u prošloj godini, ova stranka je danas spala na jedan procenat izborno orijentisanog biračkog tela! Ovo pokazuje da stranke ne mogu za kratko vreme da vežu veći broj birača za sebe – bez jasnog nastupa i bez ličnosti i kadrova koji će i nakon odlaska lidera uspeti da se utemelje u biračkom telu. Birački korpus PSS-a se preliva na sve strane, baš onako kako se i formirao. Kao i kod ostalih, deo odlazi u apstinenciju, dok se deo vraća starim ljubavima, pre svega DSS-u.
Član istraživačkog tima Cesida
Miloš Mojsilović
[objavljeno: 21.09.2006.]
