Izvor: B92, 13.Okt.2009, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prelazni sporazum i bez Mladića?
Beograd -- Srbija se nepravedno kažnjava blokadom Prelaznog sporazuma, smatra većina zemalja EU, prenosi "Dojče vele".
"Unutar Evropske unije postoji većinski stav da se Srbija nepravedno kažnjava blokadom Prelaznog sporazuma", kaže za Dojče vele stručnjak za Balkan u Centru za evropsku politiku u Briselu, Srđan Cvijić. On dodaje da veliki broj članica Unije, sa Francuskom i Italijom na čelu, vrši pritisak na Holandiju, koja se za sada jedina protivi primeni tog sporazuma, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da promeni svoj stav.
Cvijić ističe da bi od velikog značaja mogla da bude i najavljena poseta belgijske parlamentarne delegacije Beogradu, jer su Belgijanci, podseća Cvijić, do sada bili blizu holandskog stava:
„Ako se sada i oni pomere ka većini koja postoji unutar EU, Holandiji će biti teško da bude sama, toliko dugo, po tom pitanju.
To je mikroelement u generalnim dogovorima unutar evropske spoljne politike. Zato mislim da bi moglo da se desi da do kraja godine dođe do promene holandskog stava.
Međutim, može se desiti i da Mladić bude uhapšen do kraja godine", navodi Cvijić.
I dok se od zvaničnika u Beogradu mogu čuti obećanja da bi do hapšenja Ratka Mladića moglo da dođe do kraja godine, što je i uslov Holandije za deblokadu Prelaznog sporazuma, u Centru za evropsku politiku u Briselu kažu da postoji mogućnost i da bez Mladića u Hagu dođe do pokretanja Prelaznog sporazuma. Cvijić za Dojče vele objašnjava:
„Mora se imati u vidu da ovde nije reč samo o odnosu Srbije i Holandije po pitanju Mladića, već da tu postoji i niz dodatnih faktora.
Da li će pritisak na Holandiju imati rezultata zavisi i od uloge koju Srbija ostvaruje u regionu, njene politike prema drugim državama, njene pomoći u nekim procesima itd", objašnjava on.
Deblokadu Prelaznog sporazuma u EU ocenjuju kao prvi neophodan korak na daljem putu Srbije ka EU. U Centru za evropsku politiku dodaju i to da je puna primena tog sporazuma od velikog ekonomskog značaja za Srbiju, pogotovo u situaciji budžetskog deficita.
„Novac koji bi se tada slivao u državnu kasu od izvoza bio bi mnogo značajniji od ušteda koje se sada pokušavaju postići smanjenjem administracije u zemlji", smatra Cvijić.
Na ocenu srpskog ministra spoljnih poslova, Vuka Jeremića, da će ova jesen biti presudna za evrointegracije zapadnog Balkana, u Centru za evropsku politiku dodaju i to da će 2010. godina biti godina u kojoj ćemo imati „ne potencijalne kandidate, već kandidate za članstvo u EU", kao i da će proces priključivanja regiona EU ići „punom parom".
Očekuje se da se taj proces postavi na pravi kolosek na kome, do samog ulaska u zajednicu evropskih zemlja, ne bi trebalo da bude većih trzavica.
