Izvor: RTS, 19.Dec.2009, 23:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prekretnica u istoriji Srbije
Vlada Srbije donela odluku da podnese kandidaturu za članstvo u EU. Članstvo predstavlja novu etapu koja će zahtevati duboke i bolne reforme, ali će građanima doneti korist, rekao predsednik Boris Tadić. Srbija pokazala da deli težnje evropskih država", istakao premijer Cvetković.
Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković potpisali su u ime Vlade zahtev i memorandum za podnošenje kandidature za punopravno članstvo Srbije u EU.
Potpredsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je u Briselu da je Vlada odlučila da posluša preporuke iz EU i podnese kandidaturu za članstvo, s tim što će sačekati da Švedska, kao predsedavajuća za to predloži datum, dok je evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenio da je aplikacija prirodna i logična.
U trenucima dok Vlada odlučuje o podnošenju kandidature, mi se sa 50 građana Srbije već nalazimo u Briselu, simbolično gde i želimo da budemo, rekao je Đelić na konferenciji za novinare sa Renom.
"Danas je istorijski dan, koji označava novi početak u odnosima između EU i Srbije", rekao je Ren.
On je naglasio da bezvizni rezim nije poklon, već rezultat predanog rada Vlade i parlamenta.
Ren je napomenuo da će Prelazni trgovinski sporazum EU i Srbije početi da donosi dobrobit, jer će povećati izvoz Srbije u EU i otvoriti nova radna mesta, dok će Unija Srbiji pružati budžetsku i mikrofinansijsku pomoć.
Đelić je u sedištu Evropske komisije recitovao deo stihova drevnog finskog epa Kalevala, jer je ranije obećao Renu da će ih naučiti kada vize za Srbiju budu ukinute, a potom mu je poklonio Antologiju srpskih narodnih pesama.
Ministarstvo spoljnih poslova Švedske saopštilo je, pošto je Vlada Srbije donela odluku o podnošenju kandidature za punopravno članstvo u EU, da je srpska delegacija dobrodošla u Stokholm u utorak.
"Ministar Karl Bilt je rekao da su dobrodošli u Stokholm u utorak, 22. decembra. To je jedini njegov komentar", rekla je portparolka švedskog Ministarstva spoljnih poslova Irena Bušić.
Prema njenim rečima, sastanku srpske delegacije i zvaničnika Švedske, koja predsedava EU do 1. januara 2010. godine, prisustvovaće švedski šef diplomatije Bilt i premijer Fridrih Rajnfelt.
Predsednik Tadić rekao je da odluka o podnošenju kandidature za članstvo u EU predstavlja prekretnicu i novu etapu koja će zahtevati duboke i bolne reforme, ali će na kraju građanima i njihovim porodicama doneti korist.
Tadić je naveo da je Srbija obavestila evropske lidere o nameri da podnese kandidaturu i da je ta odluka naišla na veliku podršku evropskih partnera.
"Odluku o tome kada će Srbija podneti kandidaturu, kao što je red, doneće zemlja presedavajuća Evropske unije", rekao je Tadić i dodao da je tokom švedskog predsedavanja doneta odluka o podnošenju kandidature i da se čeka datum "kada ćemo biti pozvani".
Predsednik Srbije rekao je da nema nikakve dileme da Švedska i bez hapšenja haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića može da odredi datum za podnošenje kandidature, jer Srbija čini sve da okonča saradnju sa Haškim tribunalom.
"Srbija namerava da okonča saradnju sa Tribunalom zbog naših građana, pomirenja, bezbednosti i stabilnosti u regionu zapadnog Balkana, a ne zbog EU i Haškog tribunala i mi ćemo taj posao završiti", rekao je Tadić.
Nema dileme kuda Srbija ide
Predsednik Srbije čestitao je građanima, nevladinim organizacijama, političarima koji su podržali evropske integracije, Kancelariji za evropske integracije i ministrima pravde, unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i ostalim članovima Vlade i premijeru Cvetkoviću.
"Naš program je jednostavan, mi želimo Srbiju u Evropskoj uniji sa našim identitetom", rekao je Tadić i dodao da je važnost odluke Vlade Srbije u tome što "niko danas ne može imati dilemu kuda Srbija ide".
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je Vlada donela odluku o podnošenju zahteva za kandidaturu, kao i da očekuje da od predsedavajućeg EU, Švedske, dobijemo informaciju kada kandidatura može biti i formalno podneta.
Prema njegovim rečima, odluka o podnošenju kandidature rezultat je dugog i iscrpnog rada Vlade, ali i nevladinog sektora i drugih činilaca koji su podržali evropske integracije.
"Tom odlukom Srbija je trasirala pravce kojima će se kretati u narednom periodu i pokazala da deli težnje evropskih država", rekao je Cvetković.
Članstvo u EU dugoročni strateški cilj
Na današnjoj sednici Saveta za evropske integracije Vlada Srbije pozvana je da nastavi intenzivne napore na okončanju saradnje sa Tribunalom u Hagu, kako bi se omogućio napredak Srbije u pridruživanju EU, navodi se u saopštenju sa sednice.
Na sednici saveta odluka je doneta u svetlu činjenice da članstvo u EU predstavlja dugoročni strateški cilj naše zemlje, imajući u vidu pozitivne ocene o napretku Srbije iznete u nedavno objavljenim dokumentima Evropske komisije - Strategiji proširenja za 2009 -2010, kao i u Izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2009. godinu.
U zaključcima sa sednice, navedeno je i da je savet razmotrio i usvojio Informaciju o napretku Srbije u procesu približavanja EU za period jun - decembar 2009. godine.
Savet je pozdravio napore koje su državni organi Srbije, uz podršku građanskog društva, uložili u ispunjenje kriterijuma potrebnih za ukidanje viza građanima Srbije, kao i za otpočinjanje primene Prelaznog trgovinskog sporazuma između Evropske zajednice i Srbije.
Ti napori omogućili su Evropskoj uniji da donese odluku o stavljanju naše zemlje na listu onih, čijim građanima nije potrebna viza za putovanja u države potpisnice Šengenskog sporazuma ali i odluku o početku primene Prelaznog sporazuma.
Najvažniji događaji na putu Srbije ka EU
Približavanje Srbije EU započeto je 2001. godine osnivanjem Zajedničke konsultativne radne grupe, kao mehanizma koji je trebalo da omogući EK i članicama tadašnje SR Jugoslavije, Srbiji i Crnoj Gori da se približe standardima EU.
Od 2001. do 2002. godine održano ukupno pet sastanaka Grupe na kojima su usvajane obavezujuće smernice za dalje približavanje standardima EU.
Organizaciju i koordinaciju svih poslova koji se odnose na Srbiju, od četvrtog sastanka Grupe, preuzeo je prvo Sektor za evropske integracije Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom, a od 4. marta 2004. godine Kancelarija za pridruživanje EU Vlade Srbije.
Posle petog sastanka Grupe, zbog ustavne transformacije SRJ u Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, nastala je duga pauza u zvaničnom dijalogu o pripremama za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU.
U periodu od jula 2002. godine do jula 2003. godine, održana su tri nezvanična sastanka predstavnika Evropske komisije i predstavnika država-članica i državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Prvi Unapređeni stalni dijalog Srbije i Crne Gore sa EU održan je u julu 2003. godine i do januara 2005. održano je ukupno šest sastanaka.
Pregovarački tim Republike Srbije za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju formiran je u januaru 2005. godine, a u aprilu iste godine dobijena je pozitivna Studija o izvodljivosti za spremnost Srbije da pregovara o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Platforma za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju usvojena je u septembru, a pregovori su otpočeli 10. oktobra 2005. godine.
Prva runda tehničkih pregovora o ovom dokumentu održana je u novembru 2005. godine, ali su oni obustavljeni 3. maja 2006. godine zbog problema u saradnji Srbije s Haškim tribunalom.
Pregovori se nastavljaju posle više od godinu dana, 13. juna 2007, a okončani su 10. septembra iste godine. Sporazum je parafiran 7. novembra 2007. godine.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i prateći Prelazni trgovinski sporazum potpisani su u Briselu 29. aprila 2008. godine, a Narodna skupština Srbije ratifikovala ih je 9. septembra 2008.
Srbija Prelazni trgovinski sporazum jednostrano primenjuje od 1. februara 2009, dok je primena od EU bila blokirana sve do 7. decembra zbog protivljenja Holandije da se otpočne sa primenom sporazuma dok se ne dokaže da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.
