Izvor: RTS, 24.Jun.2014, 01:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prekrajanje ili preispitivanje istorije
Sarajevski atentat je bitna tema pošto je stogodišnjica atentata vrlo važna kao ugaoni kamen modernog evropskog entiteta, rekao je za RTS istoričar Čedomir Antić.
U subotu, na Vidovdan, navršava se sto godina od Sarajevskog atentata, događaja koji je dramatično promenio istoriju sveta i Srbije. Da li je jedan vek dovoljno vremena da se istorijski događaj sagleda u potpunosti i koliko ga je moguće izmestiti iz aktuelne politike?
Gostujući u Dnevniku RTS-a, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << istoričar Čedomir Antić je, govoreći o tome koliko je Sarajevski atentat bitna tema za evropske istoričare, istakao da svakako nije važna u meri u kojoj je važna u Beogradu, Sarajevu ili Zagrebu.
Prema njegovim rečima, tema je vrlo bitna pošto je stogodišnjica atentata vrlo važna kao ugaoni kamen modernog evropskog entiteta.
"Veruje se da je Evropa, stvarajući prvo zajednicu, a potom i Uniju, izašla iz jednog mračnog razdoblja tridesetogodišnjeg, neki čak kažu i sedamdesetogodišnjeg rata", rekao je Antić.
Osvrćući se na to kakvo je preovlađujuće mišljenje kod onih koji se bave Sarajevskim atentatom, Antić je rekao da je pre nekoliko meseci Bi-Bi-Si sproveo anketu među uglednim britanskim i nemačkim istoričarima i da su 90 odsto zagovornici takozvane Fišerove škole, koja je šezdesetih godina preovladala u istoriografiji - a zastupa uverenje da je Nemačka odgovorna za rat.
"Međutim, među tih deset istoričara njih troje kao jednu od odgovornih navodi Kraljevinu Srbiju i to je, da stvar bude zanimljivija, jedina mala zemlja koja je navedena kao odgovorna za rat", kaže Antić.
Odgovarajući na pitanje da li je u poslednjih pet godina saznao nešto novo o Sarajevskom atentatu i o okolnostima atentata, Antić kaže da je reč o reinterpretaciji na osnovu poznatih izvora.
"Ni Kristofer Klark ni Margaret Makmilan - niko nije predstavio nove izvore i čak je Margaret Makmilan spomenula kako ne očekuje da je u zapadnom svetu moguće naći nove izvore. Ona veruje da ako postoji mogućnost da se pronađe neki novi dokument, mada mu odriče veliku važnost, moguće je samo u Srbiji ili Rusiji", rekao je Antić.
Odgovarajući na pitanje da li neka tumačenja, koja se u Srbiji ocenjuju kao antisrpska, mogu da imaju značajan uticaj na posmatranje atentata i kod istoričara i kod šire javnosti, Antić kaže da očigledno postoji potreba evropske, u manjoj meri potreba američke javnosti da minimalizuje značaj Prvog svetskog rata, odnosno da minimalizuje uticaj vlada velikih sila u tom ratu.
"Pomirenje evropsko dolazi tako što se odgovornost prebaci na evropsku pariju, a to je u ovom slučaju Srbija", kaže Antić.
Prema njegovim rečima, tendencija postoji, ali nisu ta društva jedinstvena. "Razlika postoji između Maksa Hejstingsa i Kristofera Klarka. Dakle, to su te dve Britanije, možemo govoriti o dve Francuske, dve Nemačke koje su i dan-danas u sukobu. Ali sukob je mnogo manji jer Evropa samo jedinstvena, sporazumno u političkom smislu može predstavljati veliku silu, pa su manje nego što su bile pre sto godina", kaže Antić.
"Koliko je meni poznato, i među zapadnim istoričarima malo je njih koji su Srbiju optužili a da to nisu učinili uzgred, odatle to povlačenje Kristofera Klarka i Margaret Makmilan. Kad se suočite sa kolegama, kada dođete u neku zemlju, onda ne možete o njoj da govorite i pišete kao što ste činili kada je bila uzgredna tema. Klarkova knjiga je po mnogo čemu dobra, ali metodološki ne stoji jer nije dobro obradio Srbiju, jer je Srbiju uzeo kao stereotip da bi mogao da se predstavi", rekao je Antić.
Prema njegovim rečima, postoji Lemolova knjiga, on u uvodu govori o Srebrenici. "Dakle, on ne može govoriti o Srbiji iz 1914. godine da ne objasni čitaocima zašto radi na temi koja se vezuje za jedan takav zločin, srebrenički", ističe Antić.
Velika većina srpskih istoričara zastupa Fišerove teze.
"U krajnjoj liniji naš najveći autoritet, pokojni profesor Andrej Mitrović, vrlo je jasno to predstavio i meni je čudno da njegove knjige 'Veliki rat Srbije', odnosno 'Srbija u Prvom svetskom ratu', koje su odavno prevedene u inostranstvu, nisu bile citirane, čak ni navedene u literaturi mnogih istoričara, koji su se toliko mnogo pozivali na Srbiju u svojim delima koja su nedavno objavili", zaključio je Antić.
