Izvor: Večernje novosti, 25.Avg.2015, 14:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preko Srbije sigurno i jeftino

BROJ izbeglica koje su od početka godine izrazile nameru da traže azil u Srbiji juče je dostigao 92.677. Očekuje se da će do kraja nedelje brojka premašiti 100.000, a prema rečima republičkog komesara za izbeglice i migrante Vladimira Cucića, niko od tih ljudi nije ušao u azilnu proceduru. Svi su vrlo brzo, za dan-dva, napustili Srbiju. Do sada je dnevno u našu zemlju ulazilo između 1.500 i 2.000 ljudi, a procene Komesarijata za izbeglice su da će ih u narednom periodu ulaziti i do 3.000. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Zato je u okviru Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja napravljen Plan za migracije, koji je od nas dodatno tražila Evropska komisija, a u kontekstu pregovora za otvaranje poglavlja 24. On će, kaže državni sekretar ovog ministarstva, Nenad Ivanišević, biti predstavljen javnosti pošto ga usvoje Radna grupa i Vlada. U međuvremenu, iz UNHCR najavljuju da se novi izbeglički talasi tek spremaju, a glavna ruta njihovog kretanja više nije "mediteranska", već "balkanska". Ona je od polovine juna dominantna zbog velikog broja ljudi koji su se udavili ne dokopavši se obala Italije i Španije. Na "balkanskoj ruti" ključni pravac je Grčka - Makedonija - Srbija - Mađarska, kojim ide 90 odsto izbeglica. Vrlo malo migranata, ne više od devet odsto, kreće se iz Turske, preko Bugarske i Rumunije, ali odatle opet ulaze u Srbiju. - Pravac preko Srbije je za njih najlakši, najbezbedniji i najjeftiniji - kaže Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. - Iz Turske je u Bugarsku mnogo teže ući jer je kontrola gora nego u Grčkoj. Osim toga, ni Bugarska, ni Rumunija nisu punopravne članice "šengena", pa postoji kontrola između ovih zemalja. Prirodni put preko planina je teže prohodan. Dakle, migranti bi morali da prođu mnogo više granica, uz više para i više teškoća, uključujući i grubu bugarsku policiju, kada bi izabrali ovaj pravac. Takođe, ako bi bili uhvaćeni u Bugarskoj, tu bi im bili uzeti otisci prstiju kao u prvoj zemlji u koju su ušli unutar "zidina" EU. Znači, ukoliko bi bili odbijeni u zapadnoj Evropi za azil, vratili bi ih u Bugarsku, a niko od njih to ne želi. Mnogo im je draže da Mađarska bude prva zemlja EU u koju su ušli, i da u nju eventualno budu vraćeni, jer će odatle lakše nazad, u Nemačku ili Švedsku. Iz istih razloga migranti ne idu ni iz Srbije u Hrvatsku. Osim što preko Hrvatske takođe imaju da pređu više granica do "slobode", oni ne žele da budu vraćeni ni u ovu zemlju. - Kada se dokopaju Mađarske, lako putuju dalje jer više nema granica - napominje Đurović. - Čak i kada ih mađarski graničari uhvate pre nego što uđu u ovu zemlju, pa ih vrate u Srbiju iz koje su došli, oni traže nove puteve i žure opet put Mađarske. Čak 90 odsto Sirijaca uspe da dobije azil u Nemačkoj i Švedskoj, i zato su ovo za njih obećane zemlje.OTVOREN INFO-CENTAR Kao jedan od prvih odgovora na pojačan priliv azilanata, u Beogradu je juče otvoren Info-centar za azil, u kojem će migranti moći da dobiju informacije o centrima za azil, pravnu i psihosocijalnu pomoć, da koriste kompjutere i bežični internet. Info-centar je otvoren u Nemanjinoj ulici, u blizini autobuske i železničke stanice, a otvorila ga je Opština Savski venac, uz pomoć nevladinih organizacija. Odlukom Evropskog suda za ljudska prava, Grčka je već neko vreme nesigurna zemlja, što znači da uprkos tome što se prvi otisci prsta većini izbeglica uzmu u Grčkoj, niko u nju ne može biti vraćen jer se tamo krše izbeglička i ljudska prava. Kao što su "Novosti" već pisale, od petka je i Makedonija nesigurna, prema izveštaju UNHCR-a. Šta to konkretno znači za nas? - U azilnom postupku koji bi Srbija eventualno sprovela za tražioce azila, ona ne bi mogla da vrati nikoga u Makedoniju, jer se u njoj takođe krše izbeglička prava. I pre incidenta na granici, do juna u ovoj zemlji nije bilo moguće zatražiti azil, maloletnu decu bez pratnje, trudnice i majke sa malom decom zatvarali su u ozloglašeni zatvor "Gazibabe". Od juna se situacija nešto popravila, ali je usledio incident na granici - objašnjava Đurović. Ali, zato se dešavalo da Mađari vrate nama one koje uhvate u pograničnom pojasu ili koji su ušli u zemlju, a nisu tražili azil. Ovo će se dešavati i dalje. Moguće je i da svi kojima zapadne zemlje odbiju zahtev za azil budu deportovani nazad u Mađarsku, pošto su tu dali otiske prstiju. Teoretski, ako Mađari dokažu da su oni ušli preko Srbije, mogli bi takođe da ih vrate nama. Takvi bi, međutim, kao i do sada, kod nas bili samo gonjeni u prekršajnom postupku zbog ilegalnog prelaska granice. Svi oni pokušali bi opet preko Mađarske da se dokopaju EU. U ovoj situaciji Srbija sebi ne može da dozvoli "luksuz" da se ponaša kao Mađarska, Grčka ili Bugarska, jer bi svaki incident poput ovog, makedonskog, nama zatvorio vrata za najavljene pregovore o poglavlju 24. Inače, prema rečima komesara za izbeglice Vladimira Cucića, talas izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih država koji je tokom vikenda stigao u Preševo, trebalo bi do srede uveče da napusti Srbiju.

Nastavak na Večernje novosti...