Izvor: Politika, 08.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preko Male Krsne
Svojevremeno, ali ne tako davno, dok je u Valjevu cvetala preduzetnička inicijativa, a kultura bila jedna od uporišnih tačaka svekolikog razvoja i gledanja u budućnost, ovde se moglo čuti, što u šali što ozbiljno da je Beograd predgrađe grada na Kolubari.
Sticajem raznoraznih okolnosti ova samouverena konstatacija počela je da se topi, a Valjevo sve više da se udaljava od prestonice. U poslednjih nekoliko meseci, čak toliko, kao da se nalazi negde na Aljasci.
Naime, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog raspada vladajuće koalicije i potpune blokade rada lokalnog parlamenta grad se našao u nezapamćenom sivilu i izolaciji. Jedno od ključnih rešenja za čupanje iz tog blata je uvođenje privremenih mera. Pre svega radi usvajanja rebalansa budžeta kako bi opštinska javna preduzeća koliko-toliko mogla da funkcionišu, ali i da se dobije saglasnost za realizaciju određenih "zamrznutih" projekata kao što su toplifikacija i gasifikacija.
Dakle, posle punih osam meseci posta i tumaranja u magli svi relevantni politički faktori u opštini saglasili su se da je uvođenje privremenih mera nasušna potreba. I pored određenih nesuglasica i ličnih zađevica, petočlani "tim" koji bi trebalo da preuzme skupštinske ingerencije ipak je sastavljen i obelodanjen. Međutim, nakon ovih pretpostavki jedino je preostalo da nadležno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Vlada Srbije, da zeleno svetlo. Na opšte iznenađenje, pa i čuđenje, ni posle četiri zasedanja vlade to se nije desilo. Zbunjenost zbog čega i ko "štedi" Valjevo od preko potrebnog " stečaja" bila je tim veća što su u međuvremenu papire s nalogom za uvođenje privremenih mera dobile opštine poput Užica, Smedereva ili Zrenjanina, čiji su zahtevi nadležni državnim organima stigli znatno kasnije.
U svojim dopisima i telegramima Miroslav Vuković, predsednik raspuštene skupštine i dr Jovan Tomić, predsednik opštine u više navrata su naprosto molili i preklinjali resorne ministre i vladu da usliše njihove vapaje. Za razliku od Vukovića koji je predočavao da su se stekli svi zakonski uslovi za privremene mere, dr Tomić je podsećao na dramatičnu situaciju u pojedinim javnim preduzećima. Kao primer naveo je predškolsku ustanovu "Milica Nožica" čija obdaništa troše poslednje zalihe energenata i hrane. Naprosto, ustanova za najmlađe može funkcionisati još samo nekoliko dana i to zahvaljujući razumevanju, već nervoznih, dobavljača. Kase su ispražnjene, jer bez privremenog veća nema mogućnosti da se usvoji rebalans budžeta i iste dopune.
Razumeli su Valjevci da je u međuvremenu bilo prečih poslova – od referenduma za potvrđivanje novog Ustava do drugih državničkih iscrpljivanja. Međutim, isto tako dobro znaju da je donošenje odluke od uvođenju privremenih mera kratak i rutinski postupak i da u slučaju njihove opštine nema ničeg komplikovanog i nepoznatog i da je sasvim zrela za interventnu pomoć države. Istovremeno pitaju se šta ako se desi da ovdašnja dečja obdaništa prestanu sa radom zato što nemaju grejanja i hrane za najmlađe. Hoće li takvu bruku moći da opere Kolubara ili će morati da joj pripomognu još neke pritoke?
Zahvaljujući pojedinim ministrima iz aktuelne vlade Valjevo je više od godinu dana u mreži "Beovoza". Do njega se, dakle, može i kraćim pravcem – čuvenom Lajkovačkom prugom, ali ispada da neko "forsira" put preko Male Krsne. Naokolo, pa kad stigne famozno rešenje o prinudnoj upravi. A za one koji čekaju, svaki dan je kao godina.
Budo Novović
[objavljeno: 08/12/2006]
