Izvor: Vesti-online.com, 07.Maj.2010, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preko Jadrana u EU

U cilju bolje regionalne saradnje, ministar spoljnjih poslova Italije Franko Fratini najavio je formiranje novog jadransko-jonskog makro regiona do 2014. godine, po uzoru na makro region Baltika, koji je već zaživeo, i region Dunava, koji se nalazi u fazi osmišljavanja.

Fratini je objasnio da ovo nije dupliranje već postojećih evropskih institucija, već olakšavanje saradnje u oblasti privrede i infrastrukture, razvoja ruralnih oblasti, malih i srednjih preduzeća, kao i turizma >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i kulture.

- Krajnji cilj ovog ambicioznog plana je integracija zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju, jer je budućnost jugoistočne Evrope u EU - rekao je Fratini, posle sastanka Saveta jadransko-jonske inicijative u Ankoni na kome su učestvovali ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i šefovi diplomatija drugih zemalja članica - Albanije, BiH, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Slovenije i Italije.

Radiće se na unapređenju razvoja i jačanju bezbednosti u jadransko-jonskoj oblasti, kao i na saradnji među zemljama regiona i podsticanju zemalja u tranziciji u procesu integracija i približavanja EU.

Jadransko-jonska inicijativa osnovana je u Ankoni pre 10 godina, 20. maja 2000, a njene članice su sedam država sa izlazom na Jadransko i Jonsko more: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Italija, Slovenija i, po principu sukcesije članstva, Srbija.

Ekonomista Miroslav Prokopijević, saradnik Instituta za evropske studije, smatra da je smisao ovakve inicijative da balkanske države funkcionišu i imaju regulisane odnose na način na koji će to imati u trenutku kada budu članice EU.

- Ovakav vid saradnje pre svega je pokušaj da se rešavaju ekonomska pitanja, a intenzitet saradnje zavisiće od toga koliko svaka od zemalja ima ekonomskog interesa da u tome učestvuje - kaže Prokopijević.

On posebno navodi značaj ugovora o slobodnoj trgovini CEFTA koji je dao dodatni impuls regionalnoj saradnji, a Srbiji omogućio najveći trgovinski suficit u razmeni sa državama regiona.

- Međutim, kao što je pokazao i CEFTA sporazum, zemlje regiona najpre mogu da sarađuju na polju ekonomije, a što se tiče političke saradnje, ona ide veoma teško na Balkanu, najviše zbog nasleđa ratnih sukoba devedesetih godina prošlog veka - ističe Prokopijević.

Ipak, koliko god međusobna saradnja zemalja u region pomaže svima na putu približavanja EU, Prokopijević naglašava da je, ipak, suština u tome da svaka zemlja pojedinačno napravi korake koje će je odvesti u članstvo evropskih naroda.

- Svaka zemlja treba najpre da vodi računa o individualnoj kvalifikaciji za članstvo u EU - naglašava Prokopijević.

Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić je, nedavno na Međunarodnom sajmu privrede u Mostaru, predložio da se jednom u tri meseca održavaju zajedničke sednice vlada Srbije, BiH i Hrvatske u cilju rešavanja zajedničkih problema i ekonomskog jačanja tri zemlje.

- Samo zajedničkim radom možemo privući još više investicija i uklanjati prepreke među našim privredama i državama - rekao je Dinkić.

Nastavak na Vesti-online.com...