Izvor: B92, 18.Sep.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preispitivanja?

B92: Danas se u Briselu potpisuje sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, u Londonu se razgovara sa pregovaračkom trojkom o nastavku kosovskih pregovora u Njujorku, a ovde su i dalje aktuelne spekulacije, uprkos trudu političara da umanje značaj problema opstanka vlade, povodom izbora i stava o ulasku u NATO. U ponedeljak dolazi u Srbiju Karla del Ponte, posle čijeg izveštaja će biti jasnije da li ćemo članica Evropske unije postati 28. juna 2014. godine u podne, što je optimistična >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prognoza, ili će taj datum biti pomeren za neki drugi Vidovdan. Gost „Kažiprsta" je autor ove optimistične prognoze o našem ulasku u Evropsku uniju, koju je izrekao juče na Pravnom fakultetu.

Đelić: To je bila, naravno, šala, pošto me ljudi stalno pitaju kada ćemo ući u Evropsku uniju, to je bila mala provokacija. Nisam postao vidovita Vava, nego jednostavno od 2014. godine ćemo otprilike biti tehnički spremni. Te godine imamo i izbore za Evropski parlament, koji se održavaju svakih pet godina, sledeći su 2009. Te 2014. godine, što nije manje važno, tada počinje novi budžetski ciklus, uz to tu dolazi jedna simbolika. Ne govorim baš sasvim napamet. Neki istoričari u Evropi vide da bi ulazak Zapadnog Balkana, a ponajviše Srbije, bila neka forma zaokruženja tog 20. veka. ... slavni britanski istoričar je govorio da je 20. vek skraćen, da je počeo 1914, da se završio možda padom Berlinskog zida, verovatno onako prirodno 2000. godine. Čini mi se da će on i Evropa naročito zaokružiti taj teški vek kada se Evropa zaokruži, i odatle taj datum, realan je, i mislim da ćemo to u stvari na kraju uspeti da uradimo.

B92: Postoji predlog, koji smo čuli juče od ministra Samardžića, da lokalni izbori na Kosovu budu raspisani u isto vreme kada i naši lokalni izbori. Šta je cilj tog predloga?

Đelić: Čujte, ja ću biti veoma iskren. Nisam video bilo kakav zvanični stav, tako da ne bih komentarisao. Ono što je sigurno to je da je posle temeljnih konsultacija Vlade Republike Srbije sa predsednikom republike došlo do zajedničkog stava o pokrajinskim izborima. Jednostavno, ni Vlada ni predsednik nemaju osnova da pozovu Srbe na Kosovu da izađu na te izbore. Setimo se, prošli put je predsednik Tadić pozvao Srbe da izađu na izbore i postavio tri uslova, nijedan od njih nije ispunjen. I sedam godina posle dolaska međunarodnih snaga nisu ispunjeni uslovi da bi Srbi i nealbanci učestvovali u tim izborima, te je zajednička pozicija... Ja očekujem zajedničku poziciju o ovim lokalnim izborima.

B92: Ali, šta je cilj toga da Srbi ne učestvuju na izborima za institucije sistema Kosova? Šta želimo time da postignemo?

Đelić: Pa nije to cilj, to je, nažalost, realnost. Kao što znamo, demokratija podrazumeva uslove, a to je da se ljudska prava sprovode. Ja sam bio u subotu u jednom selu koje se zove Osojane, to je opština Istok, gde se posle dve godine prognanstva hiljadu naših ljudi vratilo na ognjišta. I danas vidim da situacija nije ništa bolja, da ih i dalje čuvaju tenkovi, da oni ne mogu svoje osnovne slobode da realizuju, a da ne govorimo o veoma teškoj ekonomskoj situaciji. Postoje i srpski problemi, da ona previše oskudna pomoć ionako ne dolazi na teren. Posle te posete ja ću pokušati da sistemski rešimo problem finansiranja onoga što finansiramo...

B92: A šta hoćete da kažete sad u vezi sa srpskim problemima?

Đelić: Pa očigledno da dolazi do određenih problema i zloupotreba. Uporedićemo listu, primera radi, činovnika, koje finansiramo sa duplim platama, a za to je uslov da žive sa porodicama tamo na Kosovu i Metohiji. Hajde da vidimo. Dobio sam listu onih koji su u Osojanima, da uporedimo to sa onima kojima plaćamo, pa u slučaju da nisu tamo, da lepo ukinemo te privilegije i da usmerimo tu pomoć onima koji pokušavaju da prežive i da ostanu na svojim ognjištima.

B92: A ko su ti Srbi koji zloupotrebljavaju svoje položaje?

Đelić: Ja ne licitiram. Uočio sam i rečeno mi je da ima puno problema. Rečeno mi je isto da je odobren projekat od dvadeset miliona dinara, koji treba da ide preko Privredne komore, koja je u Kosovskoj Mitrovici, da već godinu i po dana nisu videli ni prebijene pare. Tako da, i to ćemo proveriti. U ovako teškoj situaciji, u tim uslovima koji su zbog ukupne situacije na Kosovu i Metohiji toliko teški ne treba da dodajemo naše probleme i naše zloupotrebe.

B92: I samo još jedno pitanje o Kosovu. Neki Srbi na Kosovu, koji se inače zalažu za učešće Srba u kosovskim institucijama, jedan od njih je i gospodin Oliver Ivanović,boje se da ovakav stav zvaničnog Beograda prema lokalnim izborima predstavlja u podtekstu poziv Srbima da se iseljavaju.

Đelić: Nije tako, naravno da nije. Moram da kažem da je bilo kontakata sa međunarodnom zajednicom, i valjda je jasno svima da nije bilo uputno raspisati izbore na Kosovu i Metohiji u momentu kada na toj teritoriji traju pregovori. I sami vidite da će platforma kosovskih partija biti apsolutno maksimalistička, oni su imali fleksibilnost da to ne urade sada. Izbori su krajem novembra, a sredinom decembra, prema onome što je zacrtala „Trojka", treba da se dođe do prvih zaključaka. Uslov raspisivanja tih izbora apsolutno nije pomagao u ovom pregovaračkom procesu, to smo veoma jasno rekli, i oni su uprkos svemu tome to uradili, to dodatno otežava učešće na izborima u našoj južnoj pokrajini.

B92: A da li je onda DSS u pravu, da ni ovde nisu uputni izbori zbog kosovskih problema?

Đelić: Naravno da to nije isto, jer mi imamo ustavnu obavezu. Ja bih samo želeo da podsetim da je postojalo obećanje, koje ne bi nikada trebalo da bude, pa ni u politici u Srbiji, ludom verovanje, da će predsednički i parlamentarni izbori u Srbiji biti održani istovremeno. To se nije desilo...

B92: Govorite o predsedničkim i lokalnim izborima?

Đelić: Ne, u Srbiji govorim o predsedničkim i parlamentarnim izborima. To je bio dogovor u momentu pregovora i usaglašavanja stavova o Ustavu Republike Srbije, to je veoma poznat dogovor, on se nije ispoštovao. Pa valjda neće oni koji su pogazili tu reč sada pogaziti i Ustavni zakon, a Ustavni zakon nedvosmisleno kaže da treba raspisati predsedničke i lokalne izbore do kraja godine.

B92: Gospodine Đeliću, gospođa Del Ponte dolazi u ponedeljak, 24. u Beograd, tako je gospodin Ljajić najavio. Mi, građani ne znamo da li je bilo šta urađeno u pogledu dodatne saradnje sa Haškim tribunalom. Možemo pročitati izjave iz Haškog tužilaštva da ovoga puta gospođa Del Ponte dolazi sa mnogo manje entuzijazma. Da li će od izveštaja koji ona treba da napiše zavisiti i uspeh inicijative Romana Prodija da se ubrza prijem Srbije među kandidate za učlanjenje u Evropsku uniju...

Đelić: Pa stvari su dosta jasne. Ono što je dobro, to je da se sada napokon ponovo ne postavlja neka pokretna meta Srbiji. Uslov za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jeste unapređenje saradnje sa Haškim tribunalom. To naravno nikad nije do kraja definisano. To je mogućnost za sve i sa jedne i sa druge strane da imaju određenu dozu diskrecije u tome što će se oceniti, to je jasno i zbog čega je to tako. U svakom slučaju, mogu vam reći da Vlada na svakoj sednici daje ogromnu hrpu dokumenata Haškom tribunalu, te oslobađa veliki broj potencijalnih svedoka u suđenjima prema optuženima za kriminal, ili za one koji su počinili zločine ili su osumnjičeni za to prema Srbima, ili pak Srbi koji su počinili ili su osumnjičeni za to. Tako da, u operativnom smislu saradnja se sprovodi. Malo se zna da Tribunal ima jednog člana u onom operativnom timu koji se bavi operativnim poslom, tako da ono što mi radimo oko haških optuženika nije nikakva crna kutija, te je svako, pa i Haški tribunal je dobrodošao da d� nove ideje.

B92: Da li mi ovoga puta gospođu Del Ponte dočekujemo sa nečim, s obzirom na to da smo je i sami zvali da dođe?

Đelić: Izručenje nije jedina forma saradnje, daleko od toga, ima mnogo drugih formi. Kao što sam rekao, to je razmena dokumenata, to je rad na terenu, koji ne urodi uvek plodom, pošto je to očigledno...

B92: Da li će ona biti zadovoljna? Da li imate neke signale?

Đelić: Neću sigurno... Pa nisam portparol Karle del Ponte. Ono što mogu da vam kažem to je da...

B92: Kakve signale imate?

Đelić: Pa znamo da ona odlazi na kraju decembra, i siguran sam da bi htela da dođe do dodatnog pomaka pre njenog odlaska. Eto, to je sigurno. Ja sam uveren da će posle njene posete izveštaj biti dobar, i verovatno će se ona još jedanput oglasiti pre odlaska, i to je otprilike ono što mi očekujemo, za potpisivanje sporazuma.

B92: Danas potpisujemo sporazum o viznim olakšicama i o readmisiji, o tome se već pregovaralo, ovo je sada formalno, koliko razumem. Međutim, videla sam pre neki dan da ste rekli da stavljanje Srbije na Šengensku belu listu naravno znači dodatne uslove. Međutim, reklii ste da nije lako prodati Šengen zapadnom javnom mnjenju.

Đelić: Apsolutno.

B92: Mediji utiču na to zapadno javno mišljenje. Evo, nekoliko nemačkih medija je juče objavilo sličan stav. Oni ocenjuju da se Beograd udaljava od Zapada i da postoje strahovanja da bi takav razvoj mogao da se produbi. „Frankfurter algemajne cajtung", DPA i „Zidojče cajtung", kažu da Koštunica zapravo svojim stavom protivljenja ulasku u NATO produbljuje razliku između Zapada i Srbije. Da li nam je ovim anti-NATO stavom DSS otežao položaj?

Đelić: Pa treba reći prvo da osećanja prema NATO-u ne mogu biti naročito pozitivna u zemlji koju su oni bombardovali. I sigurno je da kada generalni sekretar te alijanse podrži Ahtisarijev plan, to ne poboljšava odnose, to je sigurno, to je naša realnost. Sa druge strane, treba reći da su sve članice NATO-a evropske države, ako tu uračunamo i Tursku, sa izuzetkom Kanade i SAD-a, a da skoro sve članice Evropske unije su istovremeno i članice NATO-a. Tako da, sada u ovom momentu zbog pitanja Kosova, naravno, zaboravlja se da jedna od velikih tekovina evropske izgradnje je i ono što je mir, što je alijansa koja je obezbedila da ne bude konflikata na evropskom tlu. I to ne treba izgubiti iz perspektive, kao što ne treba skrivati činjenicu da u našem okruženju prijateljska Grčka je članica NATO-a, da su to i Bugarska i Rumunija, a da 1. aprila sledeće godine na samitu NATO-a u Bukureštu, sad je posve sigurno, Hrvatska, Albanija i Makedonija će postati članice. Tako da, mi ćemo dosta brzo ostati jedini izolovani ovde koji nisu članovi NATO-a. Ono što možemo da kažemo to je da se od toga pokušava napraviti veća priča nego što to zapravo jeste. Koalicija radi, i u tome je jedinstvena, i izglasali smo zajedno prezentacioni dokument za NATO, on je predstavljen 5. septembra, i mi sada razvijamo dosta uspešno „Partnerstvo za mir". Što se tiče ulaska u NATO, kao i ulaska u Evropsku uniju, o tome sam već pričao, naravno da nijedan političar, niti jedna partija ne može da odluči da li idemo ili ne idemo, nego će o tome odlučiti narod i građani na referendumu.

B92: Samo primećujem da je recimo posle razgovora sa Vama gospodin Ren rekao da je dobio uveravanja, od Vas, pretpostavljam, da Srbija neće upotrebiti silu na Kosovu, da stav protiv NATO-a nije ono što treba shvatiti kao naše antievropsko osećanje. Koliko je Vama... Je l’ Vama trebalo da uverite Rena da...

Đelić: Pa nije. Vidite, ono što bih ja...

B92: Da li imate problem kada razgovarate sa Briselom da im objasnite da...

Đelić: Pa naravno da bilo kakvi paušalni napadi na NATO ne pomažu. U svakom slučaju...

B92: A šta im kažete? Da je to izborna kampanja?

Đelić: Ne, nego činjenica da neke partije, naravno, imaju stav prema NATO-u koji se odnosi... Znači, stav NATO-a o Kosovu, naravno, ima neki uticaj na stav nekih partija o toj vojnoj alijansi. I to je posve normalno da je naša koalicija jedinstvena o „Partnerstvu za mir", a da će pitanje ulaska u NATO, biti postavljeno tek kroz nekoliko godina, i mi ćemo ionako morati da prođemo kroz referendum za to, tako da to nije na dnevnom redu. Ali, što se tiče sile, to je jedna izjava državnog sekretara Ministarstva za Kosovo i Metohiju koja je apsolutno istrgnuta iz konteksta. On je samo podsetio šta se nalazi u Kumanovskom sporazumu, koji je podržao Savet bezbednosti. I tu postoji mogućnost, ali pod određenim uslovima, ne vojska nego policajci za određene ciljeve bi trebalo da se vrate. I naravno, sami ste rekli, pošto postoji medijski rat, dovoljno je da jedan državni sekretar spomene to i da to postane kao neka pretnja Srbije na naslovnoj strani vodećeg američkog dnevnog lista.

B92: Dobro, ali to je dovoljno da se gospodin Ren, na primer, zabrine malo, da traži objašnjenje od Vas.

Đelić: Dobro, više nije zabrinut. Međutim, mi isto tražimo da međunarodna zajednica, koja sa pravom traži od Srbije da bude konstruktivna, isto nam ne kaže da mora što pre da se reši status Kosova i Metohije, zato što neki ekstremni elementi prete terorizmom. Pa kakav je to stav međunarodne zajednice? Pa neće valjda šaka ekstremista u Prištini da uceni celu međunarodnu zajednicu? I to su argumenti istih standarda prema Beogradu i Prištini, koji su pravi argumenti.

B92: Da, ali da li Vi možete na to da se pozivate kad objašnjavate zašto naš premijer ima stav da ne treba da uđemo u NATO?

Đelić: Ne treba se mešati. Vlada Republike Srbije i njen predsednik neće ni na koji način podsticati nerede na Kosovu, niti pretiti silom.

B92: Dobro. Gospodine Đeliću, pitam Vas kao potpredsednika vlade, da li imate čvrst dogovor u vladi kako će se ponašati naša zemlja, odnosno šta će naša vlada uraditi u decembru ukoliko dođe do proglašenja nezavisnosti? Da li postoji taj dogovor?

Đelić: Pa ne znam koliko puta smo o tome pričali. O tome smo razgovarali, postoji lepeza mera. Jasno je da ukoliko bilo koja demokratija, ukoliko neka druga zemlja ugrozi njen teritorijalni integritet, ona mora odgovoriti određenom merom, mora preispitati odnose sa tim zemljama. I naravno da nije momenat, i to je nezrelost u nekom javnom diskursu, da o tome raspravljamo ovako, o tome šta ćemo uraditi eventualno prema onima koji u ovom momentu mogu značajno da utiču na sam ishod događaja. Sada je momenat da se koncentrišemo da pridobijemo prevashodno podršku Evropske unije. I gospodin ambasador Išinger, koji predstavlja trojku, je bio u Beogradu, imao je temeljne razgovore, pošto nije došao... To je bila poluzvanična poseta, jer on se davno bavio Balkanom, ali poslednjih nekoliko godina se manje bavio, došao je veoma otvorenog uma, došao je da sluša. Ja sam s njim proveo tri sata, pričali smo o mnogim stvarima. I mislim da, uz ono što je rekao predsednik Portugala, kada smo bili prošle nedelje tamo, veoma je dobra vest da se Evropska unija mnogo više angažuje i shvata napokon da je veoma ozbiljan problem za celu Evropu i da je to prevashodno evropsko, a ne američko ili rusko pitanje.

B92: Govorite o Kosovu?

Đelić: O Kosovu i Metohiji, apsolutno.

B92: Da li imate objašnjenje od Vaših kolega iz vlade iz DSS-a zašto su oni uopšte počeli tu kampanju protiv NATO-a? Da li ste ih pitali zašto im je to palo na pamet sad u ovom trenutku? I zašto su i Vama zagorčali život kada ste bili u Briselu, pa ste to morali da objašnjavate tamo sagovornicima?

Đelić: Znate kako? U javnom životu, u politici, najviše u Srbiji vas ne interesuju motivi nego akcija. Znači, mnogo se priča, važno je ono što se radi. Ponavljam, realnost je da razvijemo „Partnerstvo za mir" sa NATO-om u ovom momentu, i to je nedvosmisleno, i nedvosmisleno nećemo pretiti bilo kakvom formom sile.

B92: Portparol gospodina Shefera juče je rekao da oni ne mogu sebi da dozvole luksuz da Srbija ostane izvan NATO-a. Da li to znači da oni ne veruju u to da smo mi bezopasni za bezbednost, ili je to u nekom drugom kontekstu?

Đelić: Pa ne mogu biti portparol portparola Shefera.

B92: Pa kako ste Vi kao potpredsednik vlade razumeli to? Vojna organizacija ne može sebi da dozvoli da mi ostanemo izvan nje.

Đelić: Mislim da... Prvo, ako gledamo preciznu izjavu, tu nigde nije govorio o članstvu.

B92: Ne, rekao je tako kako sam citirala.

Đelić: Tako je rekao. I naravno je da ako postoje evro-atlantske integracije, to su evro-atlantske integracije, postoji neka koherentnost u svemu tome, eto.

B92: Da li smo mi toliko pouzdan partner međunarodne zajednice da možemo sebi da dopustimo taj luksuz, evo da citiram, da razmišljamo o članstvu u Evropskoj uniji bez NATO-a? Svakako ste čovek koji može da odgovori na to pitanje. Da li mi možemo uopšte da razmišljamo o tome?

Đelić: Znate kako?

B92: Mislim, ja znam da nije NATO uslov...

Đelić: Nije NATO uslov za Evropu...

B92: ... ali da li mi možemo u političkom kontekstu da razmišljamo o tome?

Đelić: ... ali sve zemlje centralne Evrope koje su ušle u Evropu su upravo ušle u NATO, to su sve činjenice. I oni koji su sledeći na redu za ulazak u NATO, tj. u Evropu su Hrvatska i Makedonija, one će da uđu u NATO, eto. Dobro, ima nekih koji još nisu ni zvanično kandidati za ulazak u Evropsku uniju, kao što je Albanija, koja će ući u NATO. Tako da, nema istovetnosti, ali sigurno je da deo Evrope, konstrukcija Evrope i ta budućnost Evrope, ta konstrukcija još nije potpuno u domenu bezbednosti, u domenu spoljne politike. Jednostavno, oni žele da se gradi i na tom planu da Evropa ne bi bila ekonomski džin, a politički patuljak.

B92: Da li je to skupo za nas? Juče je gospodin Jočić rekao: „To je mnogo skupo za Srbiju, biti u NATO-u." Ja znam da ste Vi jednom rekli da Vam kao Piroćancu to ne odgovara, ali da...

Đelić: Kao u svemu, postoji računica. Rado bih govorio o NATO-u i o raznim činjenicama o tome. Za sve postoji računica, i moramo da vodimo mudro našu politiku. O pitanju NATO-a verovatno ćemo morati da napravimo balans između srca i mozga, možda to ne ide u istom pravcu.

B92: Dobro. Da li su ministarstva koja su u nadležnosti DS-a pripremila izborne zakone koje će dati skupštini, bez obzira na stav DSS-a, i time obezbediti zakonske uslove da budu raspisani izbori?

Đelić: Pa to nije zbog toga što su pod ingerencijom DS-a. Ova vlada je jedinstvena, ali...

B92: Oprostite samo, za minut je isključenje sa TV-a. Izvolite.

Đelić: Pozdravljam gledaoce. Znači, ono što je jasno to je da postoji zakonska, tj. ustavna obaveza, i ministarstvo, ma ko ga vodio, iz bilo koje stranke, mora da poštuje Ustav. Znači, osnovni zakon je Ustavni zakon koji ga sprovodi, i on predviđa da se raspišu predsednički i lokalni izbori do kraja godine, i samim tim mora da se sprema za tu ustavnu obavezu. Da, spremaju se ti zakoni.

B92: Međutim, u političkom smislu, Vaši partneri iz vlade nisu saglasni sa tim.

Đelić: Idu konsultacije, ja očekujem prvo da će naravno svi poštovati zakon i da ćemo naći najbolje rešenje.

B92: A šta je za DS najbolje rešenje?

Đelić: O tome smo više puta pričali. Možda bi bilo nešto jeftinije da se održe predsednički i lokalni izbori istog dana, ali istina je da su to dosta različiti izbori. U jednom slučaju se građani određuju za jednu ličnost koju podržava jedna ili više partija, ali to je suštinski ličnost i osoba koja treba da vodi celokupnu državnu politiku, na vrhu naše države, i to je podosta drugačije od onoga što treba da uradi lokalna vlast. Optimalni razvoj događaja, prema nama, bi bio – predsednički izbori do kraja godine, a lokalni na proleće.

B92: Ali, moraće neki kompromis da se pravi, zato i razgovarate?

Đelić: Postoje pregovori, to je zato što se traži kompromis. Ali, podsećam...

B92: Na šta Vi možete da pristanete?

Đelić: ... da je dogovor bio prošle godine - predsednički i parlamentarni zajedno. E sad, ako je već ta reč pogažena, valjda neće da se gazi zakon, i to Ustavni zakon.

B92: Dobro, DSS insistira na drugoj ideji. Koja je tačka kompromisa DS-a u tome?

Đelić: Pa idu pregovori, dozvolite da se završe ti pregovori i onda ćemo izaći sa jednim stavom.

B92: Dobro. Da li je podrška Tadiću uslov za opstanak vlade? Dakle, da li je to Vaš...

Đelić: Pa nije, ali postoji neka logika. Znači, politička poligamija, ako smem tako da se izrazim, nikada ne uspeva na dugi rok, ne možete malo levo, malo desno, malo gore, malo dole. Na kraju krajeva, oni koji pokušavaju da sprovedu takvu politiku... I to smo dosta kristalno videli i tokom onih pet dana, kada smo imali noć ’bal vampira’, pa onda onih pet neverovatnih dana koji su unazadili našu zemlju, kada je Tomislav Nikolić izabran za predsednika parlamenta. Jasno je da je ova koalicija suštinski koalicija koja treba od pada Miloševića da dovede Srbiju u ulazak u Evropsku uniju. Nema druge kombinacije koja ima kritičnu masu i koja ide u onom pravilnom pravcu za naše građane, niko izolovan nema kritičnu masu da sam to uradi, i to je ta koalicija. Hteli mi ili ne hteli, to je politička realnost, zbog sociološke i druge strukture naše zemlje, koja može da odradi ove reforme koje su nužne za našu zemlju. Samim tim, vidimo u prva četiri meseca rada ove vlade, uz sve probleme sa svih pet prioriteta, sa Kosovom, sa evropskim integracijama, sa borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije, sa saradnjom sa Haškim tribunalom i sa ispunjavanjem ekonomskih obećanja, ukidanjem poreza na kupovinu prvog stana, smanjenjem PDV-a na kompjutere, obezbeđivanjem kredita za početnike u biznisu bez hipoteke, to su sve stvari koje ova koalicija može zato što ima kritičnu masu da uradi. Samim tim, najcelishodniji ishod za naše građane jeste da se ovakva koalicija predstavi i da pobedi i na drugim nivoima vlasti.

B92: A zašto i Vi i Vaši koalicioni partneri uporno pokušavate da nam objasnite kako je sve krasno u vladi, kako se divno slažete, a onda mi vidimo da se u stvari ne slažete?

Đelić: Pa kako da kažem? Pogledajte, na primer, hajde da uzmemo Veliku Britaniju, tu je stvarno dvopartijski sistem... Hajde, suštinski pobedi jedna partija, pa i kod njih ima određenih problema u toku mandata, pa se promeni premijer.

B92: Dobro, ali oni nemaju...

Đelić: A ovo je koaliciona vlada u jednoj zemlji koja ima ogromne izazove, od Kosova, saradnje sa Haškim tribunalom, evro-atlantskih integracija, teških ekonomskih reformi, velikih regionalnih razlika. Hajde, budimo malo realni, nije moguće da sve ovo ide bez određenih trzavica. Ali, suštinski, ja sam apsolutno ubeđen, istorijska odgovornost, da upotrebim malo veće reči, svih ovde prisutnih će prevagnuti i dogovorićemo se da ostanemo jedinstveni i da izguramo ovaj program reformi.

B92: Znači, Vi duboko verujete da su premijer Koštunica i njegova partija proevropski orijentisani?

Đelić: Da, apsolutno.

B92: U to ste apsolutno uvereni?

Đelić: Nijanse postoje, ali da, apsolutno.

B92: Dobro. Gospodine Đeliću, „Transparentnost Srbija" je predložila da se depolitizuju javne funkcije u upravnim odborima. Juče smo čuli da su predstavnici raznih partija načelno saglasni sa tim, mada to ništa ne znači. Da li ste Vi zaista spremni da se odlučite da predložite to, na primer?

Đelić: Znate kako? Tu se sve meša. Sa jedne strane su neki prljavi političari. Uzgred budi rečeno, to su ljudi koji su izašli na crtu i rekli – Građani, evo šta vam predlažemo, i mi smo odgovorni. Toliko o tome. Znači, to su ljudi koji ipak izlažu svoju reputaciju, idu na proveru. I kao što vidimo, mediji i te kako pomno prate svaki pokret tih političara. Sa druge strane, oni zbog toga što su dobili poverenje da vode državu apsolutno ne smeju da se mešaju u vođenje politike te države, što je kontradiktorno. Sa druge strane, kaže se – Hajde da nađemo neke vrle eksperte ’ljubi ga majka u čelo’, koji dolaze ne znam odakle, i oni će u ime svih nas, izolovano od bilo kakve demokratske procedure, da to vode. I onda šta dobijamo? Republičku radio-difuznu agenciju, koja pokušava da se u potpunosti izoluje od bilo kakve demokratske kontrole. E sad, naravno, kada to kažem ne kažem da apsolutno treba da se vratimo unazad, da ukinemo ove agencije, regulatorne agencije, to je pokret prema kome treba težiti, ali iza depolitizacije upravnih odbora ili pak tih agencija stoji nešto drugo, a to je depolitizacija državne uprave. Jer, pravi pravac to je da oni koji predstavljaju državu budu u onim upravnim odborima gde postoji državna imovina. Ne može neko drugi da brani interes državne imovine od onoga koji predstavlja državu.

B92: Znači, Vi, u suštini, sa ovim niste saglasni?

Đelić: Ja kažem da postoji nešto prethodno, a to je da mora da se depolitizuje državna uprava, da tu budu činovnici koji ne zavise od ove ili one partije, koji ostaju kada se menjaju vrhuške na vlasti. I u svim uređenim zemljama to su ti ljudi iz tih resornih ministarstava koji predstavljaju, tamo gde postoji državna svojina, interes države, to je jedino logično i održivo na dugi rok. Jer, da vam kažem, neki ekspertiUvek je neko imenovan sa strane nekoga, parlamenta i drugo. Ko vam kaže gde je garancija da neko ko se izoluje neće biti meta pritisaka, tajkuna i drugih?

B92: Pa zato postoji kontrola.

Đelić: Naše iskustvo u protekle četiri godine je pokazalo da smo daleko od...

B92: A mi već godinu dana pokušavamo da saznamo platu direktora NIS-a. Već godinu dana on neće da nam kaže, iako postoji Zakon o pristupnosti informacijama, i to smo zvanično tražili.

Đelić: To bi trebalo da bude javno.

B92: Ali, dobro, nemamo više vremena da o ovome razgovaramo. Danas putujete u Rusiju.

Đelić: Da.

B92: Vi vodite naš tim za pregovore o privrednoj saradnji?

Đelić: Kao što stalno pokušava da se nađe neka veza ’daće nam Evropu ako damo Kosovo’, to ne postoji, niti se traži. S druge strane, traži se veza ’moramo da im damo neke energetske kapacitete ili neke topioničarsko-rudarske basene zato što nam daju podršku o Kosovu’, ni to nije tačno.

B92: Nije tačno?

Đelić: Znači, ni prvo ni drugo nije tačno. Nego, šta je tačno? Postoji Rusija, koja raste pet do deset odsto u zavisnosti od godine, koja ima veliki suficit zahvaljujući visokoj ceni nafte, gasa, metala, i gde je formirana, gde postoje ogromne mogućnosti za naša preduzeća. Mi imamo skoro dve milijarde dolara trgovinskog deficita sa Rusijom, i najbolji način da ga smanjimo jeste da privučemo ruske investirore, koji će osvojiti rusko tržište.

B92: A da li ste Vi kao čovek koji predstavlja državu koja ima taj ogroman deficit sa Rusijom, frustrirani kada sa njima pregovarate jer imamo taj problem?

Đelić: Pa ja sam frustriran zato što imamo toliko nisku energetsku efikasnost i što čitavih 45 odsto energije moramo da uvozimo, to mene frustrira. A to što to dolazi uglavnom iz Rusije je činjenica, a moglo bi da dođe iz Norveške ili pak iz drugog mesta.

B92: Negde sam pročitala da ćete se navodno u Sočiju videti sa gospodinom Deripaskom, koji je sada prvi na Forbsovoj listi najbogatijih, a on je bio zainteresovan za RTB „Bor".

Đelić: Jeste, i koliko vidimo, njegova kompanija, kao i mnoge druge, će se pojaviti na tom tenderu. Ja očekujem da će to biti veoma uspešan otvoreni tender, gde, naravno, niko neće imati privilegije, pa ni on, kao što neće imati...

B92: Iako se video sa predsednikom vlade?

Đelić: Pa kao što se viđamo sa mnogima... Interesantno je da nas ljudi pitaju kad imamo sastanak mnogo nas sa njim, a niko se ne pita, na primer, kada vidimo nekog američkog, nemačkog, italijanskog ili drugog. Mislim, mi to radimo zato što branimo interes naše zemlje. Tačno je da nas je on onda pozvao u Soči, pošto je njegova kompanija bila partner ruske vlade, i neposredno pred njegov dolazak oni su pobedili i dobili su organizaciju Zimskih igara 2014. godine u Sočiju, to je, prema nekim procenama, 6,5 milijardi dolara izgradnje. Jedna naša firma, a to je „Jedinstvo" iz Užica, je već dobila jedan ugovor da gradi put, i na nama je da pokušamo, biće tamo šest hiljada delegata, pošto se ne radi samo o Olimpijskim igrama, nego je to veliki investicioni forum, da uspostavimo što je više moguće kontakata i da predstavimo Srbiju. Pre ćemo biti u Moskvi, znate da se vlada tamo promenila, naši kontakti su ostali. Postoji tamo i sajam hrane, gde je nekoliko naših preduzeća prisutno, pa ćemo da ih podržimo.

B92: Hvala Vam što ste bili gost „Kažiprsta".

Nastavak na B92...