Izvor: RTS, 22.Okt.2012, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preispitati Zakon o tajnosti podataka
Neophodno je preispitivanje efekata primene Zakona o tajnosti podataka, pošto nije dao željene rezultate, saopštio je poverenik za informacije Rodoljub Šabić.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je da je nužno preispitivanje efekata primene Zakona o tajnosti podataka, pošto, kako je istakao, nije dao željene rezultate.
Kako je navedeno u saopštenju iz kabineta poverenika, gotovo tri godine od usvajanja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zakona, odsustvo željenih rezultata ne sme se ignorisati zbog nesumnjivog značaja kako za ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama, tako i za opštu pravnu sigurnost i bezbednosne interese zemlje, a da je osnovni problem što nisu doneti podzakonski akti.
"Osnovni i svakako najveći problem je to što vlada nije donela za primenu zakona najvažnije podzakonske akte. Vlada nije utvrdila bliže kriterijume za odre]ivanje stepena tajnosti i direktna posledica toga je da je danas, sa formalno pravnog stanovišta, sporna 'poverljivost' bilo kog dokumenta koji nosi oznaku tajnosti, navodi se u saopštenju.
Šabić je naveo da je nadzor nad sprovođenjem zakona i propisa donetih na osnovu njega, poveren ministarstvu nadležnom za pravosuđe koje, kako je kazao, ni u trenutku usvajanja zakona nije imalo, a ni danas nema praktično nikakve kadrovske resurse za obavljanje ove funkcije, pa se organizovan nadzor nad primenom zakona i ne obavlja.
Poverenik je rekao da to za posledicu ima da "kao država nemamo ni izbliza realnu predstavu o stanju u ovoj oblasti".
Rukovodioci organa javne vlasti bili su u obavezi da u roku dve godine od dana stupanja na snagu zakona preispitaju oznake stepena tajnosti nad podacima i dokumentima odredjenim prema ranijim propisima, naveo je poverenik.
"Rok je istekao, ali željeni efekti su u potpunosti izostali. Nasledjena ogromna količina dokumenata koji još nepotrebno nose formalnu oznaku poverljivosti još postoji. Svakodnevno se uvećava novim 'tajnama' koje se u odsustvu neophodnih, preciznih kriterijuma, lako 'kreiraju'", rekao je Šabić.
Zakon o tajnosti podataka predvideo je jedinstvenu nomenklaturu klasifikovanih podataka - interno, poverljivo, strogo poverljivo, državna tajna, odnosno eliminisao je, čak i kao pojmove, "vojnu tajnu" i "službenu tajnu", naveo je Šabić.
"Zato je veoma indikativno da su i vlada i Narodna skupština u svojoj legislativnoj praksi i to prilično intenzivno, nastavili sa upotrebom 'eliminisanih' pojmova. Prilično je brojna grupa zakona koji su usvajani ili menjani i dopunjavani nakon stupanja na snagu Zakona o tajnosti podataka, a u kojima egzistiraju pojmovi, odnosno oblici klasifikaciji koje on ne poznaje", rekao je Šabić.
Time su se, kako je naveo, stekli svi uslovi za preispitivanje sadržine zakona i pristupanje ili njegovoj bitnoj izmeni ili zameni potpuno novim zakonom.
