Izvor: B92, 05.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Pregovori slabo organizovani"
U Beču je u petak bez uspeha završen novi i po svemu sudeći pretposlednji krug razgovora Beograda i Prištine o Kosovu. Stavovi u pogledu budućnosti Kosova ostali su i dalje potpuno suprotni. Sledeća runda pregovora zakazana je za 10. mart, nakon čega će specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari svoju konačnu verziju plana poslati generalnom sekretaru UN-a, a on Savetu bezbednosti, koji će, moguće je, u skorijoj budućnosti doneti odluku o statusu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kosova. Gost Poligrafa večeras je savetnik predsednika Vlade i koordinator srpskog pregovaračkog tima profesor Slobodan Samardžić. Gospodine Samardžiću, dobro veče.
Samardžić: Dobro veče.
B92: Beograd je prvog dana u nastavku razgovora odbacio sve delove plana koji su u suprotnosti sa suverenitetom Srbije. S druge strane, kosovska delegacija ostala je pri svom zahtevu za nezavisnost. Kakav je Vaš opšti utisak ove runde pregovora? Da li se ona na bilo koji način razlikuje od prethodnih? Ima li nešto novo?
Samardžić: Suštinski, novoga ničega nije bilo. Mi smo samo intenzivnije radili osam ili sedam radnih dana u toku dve prošle nedelje, razlika je u nekoj formi, jer bio je sastanak za sastankom dan za danom. Ranije smo pregovarali tako što bismo jedan ili dva dana bili u Beču i naš boravak posvetili jednoj određenoj temi pa se to ponavljalo više puta, ovoga puta to je bilo intenzivno, ali je sadržaj manje-više ponovljen. S tim što moram da kažem, mi smo imali priliku da izložimo naš stav i o stvarima o kojima nismo pregovarali prethodno, dakle to je prvi deo Ahtisarijevog plana koji se tiče osnovnih principa, reč je o samom statusu Kosova i Metohije, o tome nije bilo razgovora gotovo uopšte sem 24. jula, i nekoliko poslednjih aneksa. Četiri poslednja aneksa od ukupno 12 bili su posvećeni misiji civilnog predstavnika međunarodne zajednice, vojnom prisustvu međunarodne zajednice, evropskoj odbrambenoj i bezbednosnoj misiji na Kosovu i Metohiji i završnim odredbama. Dakle, o tome nismo do sada nikada razgovarali, a ovoga puta smo prvi put imali prilike da izložimo naš stav o tome. Eto, utoliko je razlika.
B92: Hajde da krenemo redom, gospodine Samardžiću. Jedna od vrlo zanimljivih tema bio je zahtev srpskog tima, koji je inače uložio, ako se ne varam, nekoliko stotina amandmana.
Samardžić: Ja nisam brojao, ali sigurno. Mislim, bilo bi zanimljivo da neko to statistički obradi, ali jako veliki broj amandmana na svaki deo Ahtisarijevog predloga.
B92: Jedan od zanimljivih zahteva srpske strane bilo je formiranje srpskog entiteta na Kosovu. Ako se ne varam, Vi ste izjavili da je to izazvalo dosta veliku nervozu među Albancima u timu sa Kosova. Zbog čega? I šta je suština ovog zahteva?
Samardžić: Naime, srpski entitet nije prvi put pomenut pre neki dan u Beču. U našoj pregovaračkoj platformi, koju smo objavili odmah po usvajanju u okviru pregovaračkog tima, dakle neposredno posle 5. januara 2006, u četvrtom delu o decentralizaciji mi smo čitavu tu grupu prava koja se tiče položaja Srba na Kosovu i Metohiji nazvali jednim zajedničkim imenom srpski entitet na Kosovu i Metohiji. Posle toga nismo insistirali na tom izrazu dakako već više na sadržaju same stvari, razgovarali smo nekoliko meseci u Beču o tome, i najzad taj smo izraz ponovili prilikom poslednjeg susreta u Beču. Imali smo dva malo veća amandmana u okviru teme o decentralizaciji, gde smo taj set prava koji se tiče decentralizacije, položaja crkve i kulturnog nasleđa nazvali srpskim entitetom na Kosovu i Metohiji. To jeste izazvalo reakciju nervoznu albanske strane i njihovu interpretaciju takvog jednog stava. Oni to interpretiraju na svoj način, da je Srbija zainteresovana da deli Kosovo, da je to posledica neke njene geopolitike, da uvodimo novi nivo vlasti itd, ali sadržinski taj deo dokumenta se uopšte nije razlikovao od onoga što smo zastupali tokom celog proleća.
B92: Kako je reagovao specijalni izaslanik, imajući u vidu činjenicu da je međunarodni pregovarač, a da je međunarodna zajednica dosta osetljiva upravo iz ovih razloga koje ste pomenuli? Je li iz taktičkih razloga ta sintagma srpski entitet nije pominjana?
Samardžić: Vidite, prošlog proleća mi nismo na tome prosto insistirali. Hteli smo da idemo korak po korak, da ne dajemo ime celoj stvari odmah na početku sem što to stoji u platformi, kao što sam rekao, već da razmatramo deo po deo tog kompleksa decentralizacije, pa smo išli na nadležnosti opština, na njihove međusobne veze, dakle horizontalne veze među srpskim opštinama, na veze sa Beogradom, na vrstu zaštitnih zona koje bi se obrazovale oko crkava, na režim unutar zaštitnih zona, tako da nismo pominjali taj izraz.
B92: Policiju?
Samardžić: Policiju, sudstvo, razume se. Nismo to sve obuhvatili izrazom srpski entitet. Kada smo ga ponovili Albanci su reagovali nešto žešće. Posrednici na čelu sa Ahtisarijem nisu imali neke velike primedbe zato što su oni pažljivo čitali našu platformu i setili su se prosto da smo mi još ranije zastupali taj stav.
B92: Tokom razgovora o imovini kosovski tim je zatražio da Kosovo dobije deo međunarodne imovine bivše SRJ. Šta su tačno tražili? I šta Beograd traži?
Samardžić: Naime, tu postoji stav u predlogu Ahtisarija da sva imovina bivše Jugoslavije i Srbije koja se nalazi na Kosovu i Metohiji, dakle pokretna i nepokretna imovina, pripadne Kosovu i Metohiji. Prvi deo našeg stava je da se ne može tako odseći ta stvar, imovinska pitanja su međunarodno regulisana, zna se njihov titular čak i kada je reč o javnim i društvenim preduzećima, posebno kada je reč o privatnoj svojini, i da se ta stvar mora rešavati u daljim pregovorima, budući da je titular imovine jasan. Izvršena je privatizacija društvene imovine i preduzeća koja su u društvenoj svojini u poslednje dve-tri godine na Kosovu i Metohiji, ali bez poštovanja prava i bez poštovanja međunarodnih konvencija, mi smo to sve tražili da se vrati u jedan ponovni postupak. Ali, s druge strane, albanska delegacija je tražila čak i prilikom raspodele imovine da učestvuje i u nekim imovinskim stvarima bivše Jugoslavije i Srbije, koje po prirodi stvari posle sukcesije sa bivšim republikama pripadaju Srbiji, dakle da oni i u tome učestvuju. Ceo problem je bio u tome što su oni zapravo interpretirali ceo postupak kao da se vrši razdvajanje i samim tim sukcesija, oni sebe smatraju sukcesorom, bez ikakvog pravnog ili političkog osnova. Mi smo objasnili da Kosovo i Metohija nikada nije bila federalna jedinica ni u vreme bivše Jugoslavije, da je prosto i po međunarodnom pravu i konačno po mišljenju Badinterove komisije iz ’91. i ’92. godine jasno da pokrajine nemaju taj položaj sukcesora, i na taj način smo prosto odbili i takav jedan zahtev.
B92: Jedna od tema oko koje se činilo da bi se mogao napraviti neki značajniji pomak jeste zaštita verskog i kulturnog nasleđa nealbanaca na Kosovu, da sad ne govorim samo o Srbima. Beogradska strana je zahtevala da se sem međunarodnih snaga o bezbednosti tih objekata brinu i pripadnici srpske policije. Koliko je to realno uopšte, gospodine Samardžiću?
Samardžić: Pre nego što odgovorim direktno na vaše pitanje, a odgovoriću na kraju, hteo sam samo da naglasim jednu stvar. Naime, sve vreme dok smo pregovarali oko zaštite crkve i kulturnog i verskog nasleđa naša strana je insistirala da se razgovara i o, tako da kažem, fizičkoj zaštiti. Ova zaštita o kojoj je bilo reči ticala se zabrane gradnje, zabrane masovnog okupljanja na području tih zaštićenih zona itd. Ahtisarijeva strana, tj. stručni tim koji je ispred njegovog pregovaračkog tima razgovarao o tome, je izbegavala tu temu, temu bezbednosti i fizičke zaštite.
B92: Zbog čega?
Samardžić: Prosto, oni otprilike nisu hteli da izađu sa svojom pravom idejom. Naime, to sam i hteo da kažem, kada se pojavio Ahtisarijev predlog bilo je očigledno da oni nameravaju da tu fizičku zaštitu prepuste ne samo međunarodnim vojnim snagama, i to samo na jednom broju objekata, devet su pomenuli, nego i kosovskoj policijskoj službi, koja je, kao što znamo, albanska policijska služba. I sad, možete misliti da sad Albanci čuvaju srpske spomenike kulture, verske objekte, kulturno nasleđe, koje su manje-više onako i palili i uništavali, i bez bilo kakve osude javne su to činili, to je bilo prosto neshvatljivo. Mi smo reagovali na taj predlog. Dakle, ako oni pokušavaju tu da ubace kosovsku tj. albansku policiju, mi onda s punim pravom možemo da se pozovemo na jedan međunarodno važeći dokument, a to je Rezolucija 1244, koja jasno kaže da na mestima verskih i kulturnih spomenika može da se vrati bezbednosno osoblje Jugoslavije tj. Srbije. I prosto smo se pozvali na taj član Rezolucije 1244 i rekli: „Što se nas tiče, pored vojske tu treba da budu i naši policajci, koji bi bili naravno specijalno obučeni za to." To je predlog koji je naravno izazvao reakciju albanske strane, ali mislim da se nije moglo ni očekivati druga naša reakcija, imajući u vidu i početni Ahtisarijev predlog da Albanci čuvaju te verske spomenike.
B92: U redu, ali kažite nam sad je l’ Vi zaista mislite da je to realno ili je to možda jedna vrsta taktičkog poteza.
Samardžić: Znate šta? Kad me pitate o realnosti...
B92: Izvinjavam se, da li je to možda jedna vrsta taktičkog poteza da bi se možda srpski policajci s Kosova osposobili da čuvaju verske objekte i zgrade kulture, spomenike kulture na Kosovu?
Samardžić: Da je Ahtisari i to predložio što ste vi sada rekli, možda mi ne bismo reagovali na ovaj način, kažem možda. Prosto, to je bila provokacija na koju je trebalo reagovati. Njemu nije palo na pamet da pomene srpske policajce, imalo ih u kosovskoj službi, niti recimo evropsku policiju, koja, kao što znamo, postoji i u BiH i Makedoniji. Ne, on je stavio albansku policiju, tako da mislim da je to bila jedna primerena reakcija na njegov predlog, a u nekoj dalekosežnoj perspektivi i realnost.
B92: Šta nam možete reći o verovatno najosetljivijoj temi ove runde pregovora, a to su buduće bezbednosne snage na Kosovu? Naime, Beograd traži potpunu demilitarizaciju Kosova, dok s druge strane, prištinski pregovarački tim insistira na formiranju buduće vojske Kosova.
Samardžić: Vidite, nije problem šta traži prištinski tim nego šta je Ahtisari obećao tom timu. On jeste zaista stavio u taj svoj predlog o bezbednosnom aspektu stvaranje kosovskih bezbednosnih snaga, onako kako je to objašnjeno to jeste nukleus buduće armije, buduće vojske albanske na Kosovu i Metohiji. Mi ne samo da smo protiv toga nego smo i za demilitarizaciju, s tim što smo jasno obrazložili naš stav da je za određeno vreme potrebno međunarodno vojno prisustvo, mi se s time potpuno slažemo, ali odbijamo stvaranje nove vojske na Kosovu i Metohiji. Mi smatramo da Kosovo i Metohija treba da bude demilitarizovano sasvim posle određenog vremena, posle odlaska međunarodnog vojnog prisustva. Ali, kada je o toj stvari reč, o međunarodnom vojnom prisustvu, mi smo imali jasan stav da se takva jedna ozbiljna stvar mora prethodno regulisati i poslednjim sporazumom Srbije i UN-a, gde će UN potom odrediti način, modalitete tog međunarodnog vojnog prisustva.
B92: Dakle, nije došlo do približavanja čak ni u onim stvarima u kojima je to moglo biti realno i očekivano. Specijalni izaslanik je saopštio da će inovirani predlog nakon ove runde pregovora proslediti i jednoj i drugoj strani u sredu. Šta očekujete, gospodine Samardžiću? Da li očekujete da barem neki deo amandmana koje je naša strana predložila uđe u ovaj predlog? Je li realno razmišljati na taj način da je moguće bitnije menjati onaj dokument koji je već gotov?
Samardžić: Pa ja ne očekujem da se to može dogoditi. Ahtisari je najavio 7. marta tj. u sredu da će nam dostaviti revidirani tekst. Možda će prihvatiti neke manje važne amandmane, dakle ne one do kojih je nama naročito stalo i ne najveći broj naših amandmana. Negde pretpostavljam da suštinu stvari neće prihvatiti, da će dokument plus-minus biti identičan onom koji nam je poslao 2. februara, ali ja mislim da je to posledica zapravo neobavljenih pregovora onako kako je to trebalo da se uradi. Ja bih vas samo podsetio da su pregovori praktično prekinuti početkom septembra, da mi sve do ovog 21. februara nismo imali nikakve pregovore. Par puta su neki stručnjaci dolazili iz Beča naročito oko verske zaštite, zaštite kulturnih spomenika, dolazili su, ali to nisu bili pregovori. Dakle, posle nekih pet ili šest meseci jedne neobjašnjive pauze mi smo se suočili s gotovim tekstom, s pravnim formulacijama, sa odredbama kao da je reč o nekom sporazumu. I razume se da u Beču za ovih nekoliko dana, makar bilo i sedam-osam dana razgovora nije bilo vremena o svim aspektima tog jako opširnog i složenog dokumenta da razgovaramo. Znači, to što će se Ahtisari suočiti s našim ponovnim odbijanjem, kao što je to bio slučaj pre neki dan u Beču, ja mislim da je to posledica slabo organizovanih pregovora ili njegovog odbijanja ili izbegavanja da se pravi pregovori zapravo organizuju.
B92: Ono što sledi i što je sigurno izvesno jeste to da će predlog na kraju vrlo brzo, dakle nakon sledeće runde pregovora koja je zakazana za 10. mart, formalno otići u UN, dakle generalnom sekretaru, koji će ga proslediti Savetu bezbednosti. Da li Vi očekujete da Savet bezbednosti uskoro zaseda i odlučuje o budućem statusu Kosova?
Samardžić: Da, to jeste scenario, to bi trebalo do kraja marta da ode na Savet bezbednosti taj Ahtisarijev predlog sveobuhvatnog rešenja, verovatno sa još nekim njegovim ličnim propratnim dokumentom. Ali, da bi Savet bezbednosti o njemu ozbiljno raspravljao, da bi ga usvojio, da bi od njega napravio nekakvu novu rezoluciju, trebalo bi da se usaglase članice Saveta bezbednosti, posebno stalne članice koje, kao što znamo, imaju i pravo veta. To usaglašavanje mislim da je nemoguće do kraja marta, čak mislim ni za duži period, zato što je i Rusija već više meseci unazad, ako ne i celu godinu jasno stavila do znanja da neće prihvatiti predlog koji nije usaglašen između Beograda i Prištine, na tome vrlo dosledno insistira. Sasvim sam siguran da ni Kina nije spremna za tako nešto i još neke članice Saveta bezbednosti koje ne pripadaju onom stalnom sastavu, tako da nema uslova zapravo da se napravi konsenzus među njima.
B92: Ali, šta mislite da će se dogoditi, gospodine Samardžiću, pošto je gotovo jasno na osnovu izjava iz Brisela da EU neće moći da preuzme, neće prosto biti sposobna da preuzme misiju novu na Kosovu bez nove rezolucije Saveta bezbednosti? Iskustvo nas uči da je status kvo teško prihvatljiv za mnoge strane koje su važni faktori u ovim razgovorima.
Samardžić: Pa meni je žao što je tako. Mi smo ipak bili spremni da 2006. godinu posvetimo pregovorima na najozbiljniji, na najintezivniji mogući način, na konstruktivan način. Mislim da su se drugačije vodili, da bismo možda nešto i uradili. Znate, kad jedna strana ima takvu neku vrstu sigurnosti da će njen cilj i njen koncept potpuno pobediti, kao što su se Albanci ponašali sve vreme pregovora, konačno znate da je bilo negde u vazduhu da će 2006. godine biti doneta odluka koja će ići u pravcu nezavisnosti, dakle ona nije imala motiva da uloži napor da se dođe do kompromisnog rešenja. Sada je situacija sasvim drugačija. Znači, posle Ahtisarijevog predloga verovatno će doći do nekih daljih razgovora i usaglašavanja kako dalje. Pretpostavljam da će cela stvar doći do neke blokade ne samo između Beograda i Prištine nego na višem nivou odlučivanja, tako da će morati da se predloži nekakav novi postupak, neki novi proces možda pregovaranja, možda nečega drugoga, i to će potrajati.
B92: Dakle, sad hoćete da nam kažete da procenjujete zapravo da u ovom trenutku ne bi bilo moguće dobiti saglasnost Rusije i Kine za novu rezoluciju Saveta bezbednosti koja bi podržala ovakav plan specijalnog izaslanika?
Samardžić: Ja sa velikom sigurnošću tvrdim da do toga ne može doći krajem marta, početkom aprila, a mislim da ne može doći ni mnogo kasnije.
B92: Gospodine Samardžiću, u Beogradu je danas boravio pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju gospodin Danijel Frid. To je prilika da Vas podsetim na njegovu izjavu da je Kosovo dosta jedinstven slučaj u međunarodnoj politici i međunarodnoj praksi, što bi moglo na izvestan način da se tumači kao hajde da ne kažem suspenzija, ali dovođenje u sumnju odredbe međunarodnog prava, na koje se inače premijer Srbije veoma često poziva i u svojim dokumentima i usmenim govorima o Kosovu.
Samardžić: Pa nije dovoljno jedinstven slučaj da se ne bi primenilo međunarodno pravo, jer bi to značilo zapravo...
B92: Ali, on to upravo kaže.
Samardžić: To bi značilo da međunarodno pravo ne važi. Pa da vam kažem, to je političar, on prosto pokušava na taj način da privoli srpsku stranu da popusti, jer ako bi poverovala tim njegovim rečima, onda bi se stvari jednostavnije rešile i vratile bi se u međunarodno pravo. Jer, ako bi Srbija nekim slučajem priznala nezavisnost Kosova, sve bi bilo u redu sa stanovišta međunarodnog prava. Znači, to je pritisak da se prizna.
B92: Gospodine Samardžiću, ali mi imamo veoma loša iskustva s tim neverovanjem pojedinim međunarodnim predstavnicima, setili bismo se ako bismo sad Vi i ja pokušali da se prisetimo tih slučajeva. Gospodin Frid je ipak pomoćnik državnog sekretara gospođe Kondolize Rajs za Evropu i Evroaziju, siguran sam da njegove procene moraju sa obožavanjem biti primljene i da imaju određenu težinu.
Samardžić: Naravno, mi pratimo vrlo pažljivo šta Amerika radi, ali znamo i koja je strategija Amerike. SAD su ’99. godine, praktično posle NATO intervencije, strateški digle ruke od Kosova i Metohije, naime smatrale su da je stvar završena i da je treba privesti kraju posredstvom međunarodne vojne i civilne misije, ali to je njihovo čitanje događaja iz ’99. godine. Naime, s Rezolucijom 1244 stvar se vratila u međunarodno pravni kolosek, a tamo piše da SRJ tj. sada Srbija raspolaže suverenošću i teritorijalnim integritetom Kosova, prema tome to i Amerika priznaje u formalnom smislu. Kažem vam, ovo je prosto jedan sistematičan i vrlo dobro usmeren pritisak na našu zemlju da prihvatimo nezavisnost Kosova.
B92: Ako dođe do zastoja u Savetu bezbednosti, koji ste maločas nagovestili, da li mislite da je realno da dođe i do unilateralnog priznanja Kosova od strane pojedinih država? Neću sad da pominjem koje se zemlje nalaze u toj priči, za koje se pretpostavlja da bi mogle priznati Kosovo, ali ima ih nekoliko i to vrlo uticajnih.
Samardžić: Ja mislim da prilike u svetu nisu takve da bi pojedine važne zemlje, hajde tako da kažem, dakle zemlje s jakim uticajem u međunarodnim odnosima priznale Kosovo i Metohiju. Sada je potpuno situacija drugačija nego ’90-ih godina, i krajem ’90-ih situacija u Srbiji je dijametralno suprotna nego tada. Dakle, postoji jedna Vlada koju svi priznaju kao demokratsku Vladu, postoji jedan međunarodni poredak koji je više uravnotežen nego tokom ’90-ih godina, i ta ravnoteža snaga ipak prinuđuje i one koji su spremni da krše međunarodno pravo da ga ipak poštuju. Tako da, iz tih razloga ja mislim da do jednostranog rešenja od strane važnih učesnika u ovom procesu neće doći.
B92: Hajde da posvetimo neki minut i našu pažnju događajima kod kuće. Kako gledate na pokušaj formiranja Srpske narodne skupštine u Gračanici, koji se desio pre nekoliko dana, inače treći po redu, i na upad i sprečavanje formiranja ove Skupštine?
Samardžić: Naime, ja kad sam pročitao juče da će biti još jedan pokušaj reagovao sam kao i do sada. To je prosto jedan veoma veštački politički nelegitiman pokušaj ljudi koji ne predstavljaju u nekom pravom smislu reči srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ako ništa, bili su izbori pre mesec ili mesec i po dana, na kojima su ljudi učestvovali i birali stranke za Parlament i svoje predstavnike. 2004. godine bili su izbori za Skupštinu Kosova i Metohije, na kojima je srpsko biračko telo jednodušno odgovorilo sa svega 0,3 posto učesnika. E sad, ti ljudi na čelu sa Oliverom Ivanovićem, koji je nosilac Srpske liste, pominjem njega zato što se Srpska lista kandidovala 2004. godine, pokušava da učini nešto za sebe u jednoj lošoj proceni da će Kosovo biti nezavisno. Ja ne znam ko je to sprečio itd, ali ta reakcija koja je imala i elemente sile, koliko sam danas video, naime pokušaja nasilnog prekidanja te Skupštine, bila je dosta prirodna, jer ova Skupština zaista ugrožava vitalne interese Srba na Kosovu i Metohiji.
B92: Vi sada govorite o jednom pokušaju da se oni koji nemaju, kako Vi tvrdite, legitimitet vrate u politički život, ali ste pomenuli realnost. Dakle, zašto ne dozvoljavate mogućnost, gospodine Samardžiću, da ti ljudi smatraju da je realnost to što oni smatraju i da se treba snalaziti u takvom mogućem scenariju, koji inače, usput da to primetim, Vlada Srbije nikada ne pominje, niti se vidi da bilo šta radi osim što ne pominje za slučaj takvog jednog mogućeg raspleta?
Samardžić: Reč je o legitimnosti, ukratko ću to objasniti. Znate, ako se jedna grupa ljudi organizuje s namerom da napravi nešto i da to predstavi kao interese srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji, oni zaista moraju da prođu kroz to čistilište legitimnosti, dakle moraju da idu na neke redovnije postupke, a ne ovako iznebuha da se sastave i da kažu – Mi smo sad Skupština, to se zove Skupština Srba na Kosovu i Metohiji, mi smo Skupština ni manje ni više. Oni ne kažu – Mi pravimo novu stranku. U međuvremenu je napravljeno bar desetak novih srpskih stranaka, te neki liberali, te neki socijaldemokrati. Da vam kažem, potpuno je jasno da te stranke broje otprilike osam do 12 ljudi brojem i slovima, dakle ne ni 15 nego manje od toga, i sve deluje jako neozbiljno, a potpuno nam je jasna pozadina toga. Naime, i UNMIK i učesnici koji nas teraju da prihvatimo nezavisnost Kosova traže grčevito te Srbe sa kojima će moći da manipulišu onako kako su oni navikli, i ta je prosto igra suviše providna da bih sad ja bio benevolentan prema nekom formalno ispravnom postupku da oni obrazuju neko svoje telo itd.
B92: Pretpostavljam da ćete miting Srpskog nacionalnog veća ispred američke ambasade podržati, odnosno da podržavate tu vrstu okupljanja.
Samardžić: Ovo što je bilo pre nekoliko dana, na to mislite?
B92: Da, ispred Američke ambasade. Ima onih koji smatraju da je to veoma loš način zaštite interesa Srba na Kosovu. S druge strane, hteo sam da Vas pitam za taj jedan apsurd da je DSS pozivala svoje članstvo da gostuje, odnosno da dođe, da prisustvuje tom mitingu, a s druge strane ministar policije, koji je iz iste stranke, je javno saopštavao da postoji mogućnost i šansa za ugrožavanje imovine i života građana, zbog toga smo imali policiju na ne znam koliko mesta tog dana po gradu. Kako tumačite taj apsurd? Zar to nije nelogično, gospodine Samardžiću?
Samardžić: Da, nema apsurda i nema nelogičnosti, u ovoj zemlji na miting ima pravo svako ko prijavi miting. Srpsko nacionalno veće je jedno legitimno telo. Srpsko nacionalno veće tamo postoji...
B92: Ali, znate, to podseća na ono vreme mitinga iz vremena Slobodana Miloševića.
Samardžić: Ne, ne podseća uopšte. Mi smo imali mitinge i za 5. oktobar, i takav jedan miting je oborio Slobodana Miloševića. Imali smo od 9. marta ’91. godine mitinge kojima smo se borili protiv režima Slobodana Miloševića. Znači, mitinzi su nešto što predstavlja uobičajeni oblik masovne akcije, ona je, dakle, iskorišćena od strane Srpskog nacionalnog veća, jednog potpuno legitimnog tela. Ja nisam bio u zemlji, nisam pratio sve elemente događaja.
B92: Ali, ministar je najavio mogućnost i opasnost od ugrožavanja imovine, dakle interesa, života i imovine građana. Zašto se politički podržava jedan projekat koji može biti opasan za građane ovog grada? Ja Vas to pitam.
Samardžić: Ne, pazite, ako dođe 56 hiljada ljudi može se očekivati da neko napravi neki incident, zato policija mora biti pozorna da tako nešto spreči.
B92: Da, ali ne da to najavljuje, ministar je to najavio, ja to vidim kao sporno.
Samardžić: Ja nisam bio tu, nisam to čuo. Ako me pitate da komentarišem to, prosto ne znam pravila službe kada su mitinzi u pitanju. Ako je najavio znači da je prosto stavio do znanja da se tako nešto može dogoditi, ali to je normalno kad se mitinzi organizuju, policija mora biti prisutna.
B92: Gospodine Samardžiću, da li postoji neki minimum uslova životnih za Srbe na Kosovu koji bi Vlada po svaku cenu morala da izbori i za koji je odgovorna? Kako god se završili pregovori o Kosovu, šta god bilo u onim delovima gde žive Srbi, kakva god solucija bude bila prihvaćena od strane Saveta bezbednosti, da li se slažete sa time da Vlada apsolutno ima odgovornost za jedan minimum koji bi morala da izbori za Srbe na Kosovu, nezavisno od svih teškoća u kojima se sad nalazimo i od budućeg statusa Kosova?
Samardžić: Znate šta? U vašem pitanju postoji jedna pretpostavka, ja hoću nju da dovedem u pitanje, kažete „kakvo god rešenje bilo". Naime, ako je rešenje nezavisnost... Hoću to da komentarišem...
B92: Naravno, i ako bude nezavisnost da li je Vlada mogla da izbori uslove da se tamo ipak normalno živi koliko toliko?
Samardžić: Da, ali vidite, nije to do Vlade. Vi znate da od ’99. godine Srbija nema pravni sistem na Kosovu i Metohiji, nema svoja sredstva, uticaja na život itd.
B92: Ali, Vlada pregovara u ime Srba na Kosovu i naravno u ime Srbije.
Samardžić: Ako vi mislite da je Vlada mogla da napravi neki dil da Srbi budu ostavljeni na miru u nezavisnom Kosovu, to nije bilo moguće zato što oni ne bi bili ostavljeni na miru.
B92: Da, to Vas upravo pitam.
Samardžić: Evo o čemu se radi. Od ’99. godine mi imamo jasnu evidenciju da iako je prisustvo vojno veoma masivno i policijsko na Kosovu i Metohiji, iako tu ima puno službenika UNMIK-a itd, da su se Srbi iseljavali, da je bilo puno nereda, da je bilo puno ubistava, paljevina itd. Zato sam ja zaista uveren da na nezavisnom Kosovu nema bezbednosti za Srbe, uslov je da Kosovo bude unutar Srbije, da se napravi kompromis sa Albancima preko koncepta suštinske autonomije i da svako živi mirno svoj život. To je jedini način da se obezbede Srb na Kosovu i Metohiji, i u tom pogledu Vlada radi punom parom, i ne samo Vlada nego i kabinet predsednika, i pregovarački tim zbog toga zastupa jedno stanovište koje bi omogućilo i jednoj i drugoj strani da dođu do svog prava.
B92: Hvala Vam na vremenu koje ste nam posvetili.
