Izvor: B92, 11.Nov.2014, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori da budu transparentniji
Pregovori o članstvu su transparentniji nego u vreme kada ih je vodila Hrvatska, ali ih je potrebno dodatno unaprediti, ocenjuje Transparensi Internešenel.
Proces pregovora o članstvu u EU je transparentniji u odnosnu na vreme kada je Hrvatska vodila te pregovore, ali je to potrebno dodatno unaprediti objavljivanjem dokumenata, kao i mišljenja o zakonima, ocenjuje se u analizi organizacije Transparensi internešenel (TI).
U analizi koju danas objavio portal EurActiv >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbija navodi se da Pregovarački okvir za Hrvatsku "nije sadržavao nikakva očekivanja u pogledu transparentnosti", a hrvatski parlament nije razjasnio u kojoj meri civilno društvo može biti uključeno u proces pregovora ili obavešteno o njemu.
Rezultat toga je da je, prema mišljenju predstavnika civilnog društva, pristupanje Hrvatske postalo elitistički proces koji je za "građane Hrvatske bio jedva razumljiv i dalek u odnosu na njihovu svakodnevicu", dodaje se u analizi.
Prilike su se poboljšale kada je reč o objavljivanju dokumenata u vezi s pregovorima u slučaju Crne Gore i Srbije, ali i dalje postoji zabirnutost u vezi sa sveukupnom transparentnošću procesa.
Ističe se da bi veća transparentnost u procesu usklađivanja zakonodavstva i politika bila korisna i podseća da Srbija često od institucija EU traži mišljenje o nacrtima zakona, a da to mišljenje na kraju ne objavljuju ni EU ni Vlada.
"Međutim, pošto ta mišljenja ne objavljuju ni vlada ni EU, zainteresovane strane ne mogu da saznaju da li su predlozi o ključnim delovima antikorupcijskog zakonodavstva, na primer transparentnost vlasništva u medijima ili zaštita uzbunjivača, zaista pozitivno ocenjeni", dodaje se u analizi.
TI ističe da EU može i treba da ima centralnu ulogu u stvaranju prostora za učešće aktera koji ne predstavljaju državu u skriningu i praćenju pregovora i napretka koje vlasti ostvaruju u borbi protiv korupcije.
"U tom pogledu, Evropska komisija mora da objavi sve ključne dokumente u procesu pristupanja, poput izveštaja o skriningu, prevoda pravne tekovine EU i merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja. Ovi dokumenti moraju da se objavljuju na sajtovim Direktorata za proširenje i delegacija EU u datim zemljama", navodi se u analizi.
Takođe, Evropska komisija mora da objavi svoja mišljenja o određenim zakonima, kao i da obezbedi odgovarajuće konsultacije sa civilnim društvom u procesu formulisanja tih mišljenja.
Podseća se da Venecijanska komisija, koja je savetodavno telo Saveta Evrope u oblasti ustavnog prava, objavljuje nacrte mišljenja o tome da li je predloženi zakon u nekoj članici te organizacije u skladu sa demokratskim standardima.
