Izvor: B92, 25.Dec.1999, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Blic"
pise: Tatjana Njezic
Intervju - Slobodan Suljagic: Televizija hrani sujete politicara (odlomak)
"Ljudima je dosta presinga, kolicine i tenzije politickih sadrzaja. Gledaliste je zeljno odmora i oaze, izmedju ostalog, i u vidu zabavnih emisija", kaze poznati beogradski reditelj Slobodan Suljagic koji je nedavno zavrsio snimanje humoristicke serije "Zene, ljudi i ostali" po tekstu Zeljka Sljepcevica a u produkciji Nezavisne televizije Banjaluke.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Vec izvesno vreme boravite i radite u Banjaluci. Kako je doslo do toga?
- Dosao sam na poziv Zeljka Sljepcevica. Sve je pocelo veoma skromno. Prvobitna zamisao je bila da radimo neki pozorisni komad. Kasnije su se putevi otvorili, kockice slozile i snimili smo seriju "Zene, ljudi i ostali" koja ima 17 epizoda. Ako sve bude teklo po planu ona ce se prikazivati u Beogradu, Sarajevu, Bugarskoj, Grckoj, a mozda i u Hrvatskoj.
Ima li politike u toj seriji?
- Ne. Lisena je bilo kakve politicke konotacije.
Zbog cega se, po vasem misljenju, zabavnim programima sve vise bave manje produkcijske kuce, a sve manje takozvane drzavne televizije?
- Monopolisticke drzavne televizije na citavom bivsem jugoslovenskom prostoru, a mozda i u sirim razmerama, izgubile su mogucnosti za opstanak ove vrste programa. Po prirodi stvari pojavile su se druge produkcijske kuce. To je svojevrsna decentralizacija citave stvari. I dobro je da je tako. Jer, to je, cini mi se, jedini nacin da prezive kulturni i zabavni sadrzaji.
Sta je uzrok tome?
- Na citavom balkanskom prostoru politicari su uzurpirali televiziju. Ona im sluzi za hranjenje njihovih sujeta. To se pre svega opire prirodi ovog medija. Nije ni malo slucajno sto su najgledanije emisije upravo iz oblasti zabave, kulture i sportski dogadjaji. Posledice takvog odnosa prema televiziji su vrlo ozbiljne i tek ce biti vidne.
Na koje i kakve posledice mislite?
- Jedna od bitnih je neodrastanje novih generacija autora i stvaralaca. Takodje, tu je i prestanak investiranja u publiku. Vidite, svi govore o demokratizaciji. Ako je vec tako onda treba pustiti tu publiku da ona sama odabere sta hoce.
"Danas"
pise: O. Stosic
Serijal u KCB-u: Politika i likovna umetnost: Postoji li kulturna politika SR Jugoslavije
Odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta cini se, nazalost, vrlo jednostavnim i toliko jasnim da svaka dalja elaboracija na tu temu izgleda suvisna. Medjutim, kratak odgovor "ne" - ne zadovoljava one koji se iskreno i profesionalno bave kulturom i poslovima oko nje. Drustvo istoricara umetnosti Srbije i Kulturni centar Beograda, smatrajuci da polemike ove vrste ne smeju biti deplasirane, organizovali su u Kulturnom centru Beograda serijal "Politika i likovna umetnost". U prvom razgovoru na temu "Vlast i likovna umetnost" publika je imala priliku da cuje i vidi kako se rezultatima istoricara umetnost postignutim proucavanjem i procenom blaga Belog i Starog dvora na Dedinju zameo svaki trag u trenutku kada su ti rezultati predati drzavnim organima. Drugi razgovor odrzan ove nedelje na temu "Kulturna politika i kulturna diplomatija" pokazao je jasnu polarizovanost kulturnih veza koje se ostvaruju sa svetom, posredstvom zvanicne medjudrzavne saradnje i institucija kulture s jedne strane, i kontakata i aktivnosti koje u tom pravcu ostvaruju pojedinci, umetnici i stvaraoci koji u poslednjoj deceniji borave van zemlje, ali reprezentuju kulturu i zemlju iz koje poticu. U ovom razgovoru ucestvovali su dr Boris Iljenko, direktor Zavoda za medjunarodnu naucnu, tehnicku, prosvetnu i kulturnu saradnju; Miloje Popovic, publicista i direktor Jugoslovenskog kulturnog centra u Njujorku; mr Radmila Suljagic, penzionisani savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije; dr Milisav Janicijevic, naucni saradnik Instituta drustvenih nauka; mr Branislava Andjelkovic, koordinator Centra za savremenu umetnost i Marko Omcikus, savetnik u Republickom zavodu za zastitu spomenika kulture. Autor ovog serijala i voditelj tribine bila je Gordana Dobric, istoricar umetnosti, koja smatra da je o kulturnoj politici, kao i o kulturnoj razmeni koju nasa zemlja ostvaruje u vremenu blokade i atmosferi nepovoljne propagande, neophodno razgovarati posmatrajuci stvari upravo kroz vizuru tzv. kulturne diplomatije. Predstavnici drzavnih organa koji bi trebalo da brinu o kulturnoj politici, gospoda Iljenko i Popovic, stanovista su da je za kulturnu razmenu neophodno i cak dovoljno imati uticajne pojedince koji posao ove vrste mogu obaviti umesto samih institucija. Ovaj stav odvodi do zapitanosti o smislu i svrsi postojanja ovakvih institucija. Tome nasuprot, Branislava Andjelkovic iz Centra za savremenu umetnost podsetila je da je ova "institucija", od svega tri zaposlene osobe, i bez ikakve drzavne dotacije, realizovala 20 velikih medjunarodnih izlozbi upravo u vremenu blokade i za nas zatvorenih vrata Evrope. Rad i uspeh Centra temelji se pre svega na brizi o domacoj aktuelnoj umetnickoj produkciji. Razgovor je ilustrovan projekcijom TV filma Radmile Suljagic (RTS) koji govori o filmovima Rastka Petrovica snimanim 1939. godine za vreme njegove diplomatske sluzbe u Americi. Filmovi imaju naravno vrednost po sebi, ali nas i opominju na cinjenicu da su nekadasnji predstavnici nase kulture u svetu bili pravi polihistori - setimo se Rakica, Ducica, Andrica i Crnjanskog. Serijal ce se okoncati trecim razgovorom u januaru, kada ce biti rec o odnosu koji je visestruko uslovio umetnicka kretanja u nasem drustvu, a to su veze koje su postojale izmedju nadrealistickog pokreta i komunisticke partije Jugoslavije.
