Izvor: B92, 10.Dec.1999, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Dani" Sarajevo
Pise: Aleksandar Hemon
Bond u Hrvata (a i sire)
Kad sam dolazio u Sarajevo 1997, sletio sam u Zagrebu, a onda sam autobusom isao u Split da vidim neke vrlo drage ljude. To je bilo dan nakon izbora, na kojima je HDZ pobijedio iako je opozicija dobila visok procenat glasova. Sa aerodroma sam otisao drito na autobusku stanicu i sjeo u prvi autobus za Split. Cekao sam da krene, kad mi se u glavi ukazao glas Franje Tudjmana, koji je na radiju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << govorio o izborima i bez zazora ustvrdio da su svi oni koji nisu glasali za HDZ glasali protiv Hrvatske. Autobus za Split je, kao i uvijek, isao kroz Krajinu i prolazio pored avetinjski praznih kuca, koje su, kako se smrkavalo, postajale mracnije i praznije. Dvije godine nakon zloglasne "Oluje," ispred nekih kuca je jos uvijek visio ves (ili se meni tako cinilo), a negdje se vidjela prevrnuta stolica, kao da je neko sa te stolice upravo smaknut. S nekih kuca je bio skinut crijep, na nekima su bili naskrabani grafiti, cesto U, ispred nekih je bio razbacan otpad: serpe, flase, krpe. Ali najuzasnija stvar je bila ta potpuna tisina, potpuno odsustvo zivota: sve kuce su bile jednako stravicno prazne, ali ja nisam mogao prestati gledati, cak ni kad je pao mrak, tako da me je u jednom trenutku bilo malo strah da ce moje zanimanje postati upadljivo. Ja sam bio jedini u autobusu koji je uopste obracao paznju na tu pustos - svi ostali u autobusu su gledali film na malom ekranu iznad prednjeg sjedista.
Film je bio rani James Bond, Goldfinger (1964), sa Seanom Conneryjem, koji je, po ko zna koji put, vrijedno radio da sprijeci zavjeru onih koji bi - umjesto Velike Britanije, Sjedinjenih i pripadajucih saveznika - da vladaju svijetom. Ovaj put, zlikovac je bio Auric Goldfinger, koji hoce da unisti americke zalihe zlata - uz pomoc atomske bombe - kako bi kontrolisao svjetsko trziste. Film je tipicno apsurdan: Goldfinger ima namjeru da ubije 60.000 ljudi; pokusa da prereze Bonda napola laserskim zrakom; za njega radi eskadrila plavusa sa nabreklim prsima i u uskim pantalonama pod vodjstvom odane zene koja se zove Pussy Galore - ja se izvinjavam pristojnijem citalastvu, ali to ime se ne moze prevesti nikako drugacije nego Picke Napretek. Kad Bond sretne doticnu gospodjicu, ona mu se predstavi i kaze: "Ja sam Pussy Galore," a on odgovara: "Mora da sanjam."
Svi filmovi o Bondu imaju iste sastojke: Bondovo muzjastvo koje se jednako izrazava u njegovoj sposobnosti da milion puta uzastopno izbjegne neizbjeznu smrt i u njegovoj sposobnosti da spava sa svakom zivom zenom; veliki broj negativaca, koji su nekad Sovjeti, a nekad kriminalci genijalci i njihovi dosupnici, cije se zlo moze prepoznati u njihovim cudnim akcentima i cudnim ukusima - neki od njih idu dotle da piju Dom Perignon (berba iz '53) na temperaturi visoj od 4 stepena celzijusa; Bondova spretnost u rukovanju najmodernijom, prijateljski raspolozenom tehnologijom; veliki broj razlicitih "egzoticnih" lokacija gdje zive ljudi koji se mogu podijeliti na razne agente, bespomocno lokalno stanovnistvo i lokalne ljepotice.
Mnogi ljudi, a narocito zene, prepoznaju u filmovima o Jamesu Bondu detaljno razradjenu musku, zapadnjacku, rasisticku imperijalisticku fantaziju: Bond sprecava druge, koji mogu biti Sovjeti, tamnoputi, ili Zapadnjaci sa diskutabilnim seksualnim preferencama, ukljucujuci i zene i potpuno deseksualizirane muskarce, da zavladaju svijetom. Snaga i legitimnost zapadnog covjeka vidljiva je u Bondovoj superpotentnosti - Bond osvaja zene sa istom zasluzenom lakocom, kao sto su "zapadne demokratije" zamisljale da osvajaju svijet u svojim kolonijalnim ili neokolonijalnim projektima. Otud je Bond uvijek bio prepoznatljivo Britanac, cije su hladnoratovske avanture po bivsim britanskim kolonijama (ili neprijateljima iz kolonijalnih vremena) direktno povezane sa britanskim sjecanjima na slavnu proslost.
Stvari su se, medjutim, morale nuzno promijeniti nakon propasti Istocnog bloka, bogate riznice Bondovih neprijatelja koje je zapadna publika vazda mogla prepoznati kao vlastite neprijatelje. U filmovima nakon pada Berlinskog zida, neprijatelji su postali raznovrsniji i anarhicniji, bez podrske tajnih sluzbi i jakih stranih vlada. Glavnu opasnost i dalje predstavljaju tamnoputi ljudi sa akcentima, i bivsi sovjetski agenti. Najnoviji film o Bondu The World Is Not Enough (Svijet nije dovoljan) jos uvijek je prozet fantazijama: glavni negativci su zena azerbejdzansko-britanskog porijekla (koja ubije svog britanskog oca, te se zove Electra King) i anarhista nejasnog porijekla koji je radio za KGB i svakoga i bio svugdje, ukljucujuci i Bosnu. Oni hoce da u Istambulu detoniraju atomsku bombu i ubiju osam miliona ljudi kako bi naftovod koji Electra pravi od Azerbejdzana do Zapada bio jedini, te bi ona tako kontrolisala svijet. U najnovijoj verziji bondovskog kosmosa, svijet se dijeli na Zapad i sve ostale, male narode kao sto su Azerbejdzanci (koji su u filmu pravoslavni muslimani!) koji proizvode kriminalce i anarhiste i ljude koji su se nakrali sovjetskih atomskih bombi i sad bi da vladaju svijetom.
Oni na Zapadu koji vjeruju u Bonda ne haju ko je neprijatelj, sve dok bondijade omogucavaju da se svijet podijeli na "nas" i "njih." A kad bi ih bilo briga, lako bi vidjeli da postkomunisticki kriminalci - Tudjmani, Jeljcini, Izetbegovici, Milosevici - nemaju nikakvih ambicija da vladaju svijetom. Svijet ih, zapravo, uopste ne zanima. Tipicni postkomunisticki kriminalci se dodvoravaju Zapadu, ili se prave da ga ignorisu, manevrisuci kako bi omogucili svojim kleptomanskim klikama da nagrabljaju para, dok istovremeno uz manju ili vecu buku ciste svoja dvorista od svih nepozeljnih, bilo etnicki, bilo politicki, bilo moralno. Njihove ambicije su sitne u poredjenju sa bondovskim megalomanima i upravo zbog toga smrtonosnije.
U bondovskom svijetu, nema razlike izmedju Rusa i Cecena, nema razlike izmedju pravoslavaca i muslimana, izmedju Srba i Hrvata, koji svi ubijaju jedni druge iz cistog divljastva i pohlepe. Bondovski posthladnoratovski rasizam, koji uci da su svi nezapadni ljudi priblizno jednako divlji i anarhicni, odgovara stvarnim zlikovcima, kao sto im odgovara da imaju Bonda i njegove producente da posvjedoce da "nas" Zapad ne razumije, da u svakom trenutku postoje svjetske zavjere koje bi da "nas" izbrisu sa mape. Pored toga, u Bondovom svijetu nema Haaga, jer je jedini vrsilac pravde Agent 007. Zato me ne bi iznenadilo da se James Bond ukaze na Tudjmanovoj sahrani, u Armanijevom odijelu, zgodan i namirisan, vazda spreman da pomogne.
"Blic"
Pise: Zeljko Jovanovic
Intervju sa Srdjanom Karanovicem
Mi smo izmedju cekica i nakovnja
Ako i postoje oni koji ne znaju nijedan kadar iz filma Srdjana Karanovica "Jagode u grlu" sigurno da nema nikoga ko ne poznaje onu muzicku temu koja se provlacila kroz kultnu TV seriju "Grlom u jagode". Ipak, u ovom trenutku kao zanimljivim ucinilo nam se pitanje kako bi danas izgledali oni junaci koji su se pre desetak godina okupili u Beogradu?
"O tome sam razmisljao samo u sali. Nastavak tog filma bi mogao biti posvecen jedino njihovoj deci jer su oni definitivno proslost. Mislim da je film Jagode u grlu', koji su mnogi napadali zbog toga sto im je srusio iluziju o seriji Grlom u jagode', a koji danas sve vise ljudi ceni, oznacio, ne biloski, kraj tih ljudi. Taj film na neki nacin predstavlja intuitivni osecaj da dolazi kataklizma. Tu vise ne bi imalo sta da se doda, osim da se mozda pravi nova serija ili film o deci tih junaka koja zive u danasnjem Beogradu. Plasim se da bi treci nastavak te serije bio mnogo, mnogo tuzniji i zato i ne pomisljam da ga snimim".
Nedavno ste bili u ziriju filmskog festivala u Solunu gde je prikazano desetak novih evropskih filmova. Gledano iz tog ugla, u kom je stadijumu nas film danas?
- Iako imamo kreativne mlade ljude koji se svake godine potvrdjuju, nasa sirotinja i izolovanost od sveta su sve veci. To je jedna tragicna disproporcija. S jedne strane postoji ogroman pritisak talentovanih ljudi, dok, s druge, ova sredina, to govorim sasvim odgovorno, ne moze da im ponudi nista. Problem naseg filma je zapravo problem ove drzave. Sa nama niko nece da snima zajednicki film. Zato nam ostaje ono sto, nazalost, neke moje kolege vec rade: pribegavaju modernim tehnologijama koje mozemo uvazavati kao estetsku kategoriju, ali ne prihavatam da se radi video tehnikom i digitalnom kamerom samo zato sto nema para za traku.
Bili ste profesor u Americi, sada ponovo radite posao pedagoga ovde. U cemu je razlika izmedju nasih i americkih studenata?
- Odgovor na to pitanje bio bi isti kao i odgovor na pitanje: kakva je razlika izmedju Amerike i Srbije. Volim Srbiju, jer sam u njoj rodjen i volim Ameriku jer cenim njihovu kinematografiju. Americki studenti su manje obrazovani u klasicnom smislu, mozda su i naivniji, ali kada zavrse fakultet oni su vrlo pragmaticni i zaokruzeni. S druge strane, ta razlika potice i od velicine zemlje kojoj pripadate. Biti stanovnik jedne mocne zemlje cini pamet relativno lenjom. Njima se cini da ako znaju kako se krecu stvari od Kanade do Meksika - znaju sve; ostalo nije bitno. Pripadnici male zemlje, pogotovu nase, prepuni su sumnji u svoju kulturu i svoju politiku koje mogu biti stimulativne ali one ubijaju svaku nadu da mi mali mozemo ikada nesto uraditi.
Kakve su sanse Srdjana Dragojevica u Americi?
- To sta ce on da uradi tamo ne zavisi od njega. Dragojevic je jedan od njatalentovanijih studenata na FDU, kome sam i ja nesto malo predavao i on je jedan Evropljanin, Balkanac koji je otisao u Ameriku jer je bio spreman da pokusa da misli o filmu na americki nacin. Tesko je nagadjati sta ce tamo uraditi, ali ako ne uspe to uopste nije razlog za sumnju u njegov talenat. Evropska kinematografija je jos uvek nesto sasvim drugo, ali Evropa je sve vise pod pritiskom americkog kulturnog hegemonizma. Amerika osvaja svet i svima nam pomalo ubrizgava estetske standarde. Ako svet nastavi da se razvija u tom pravcu, ja cu stvarno biti srecan ako to ne dozivim. Uprkos kriticnosti prema naciji kojoj pripadam ubedjen sam da je pljeskavica, barem na Balkanu, ukusnija od hamburgera i bicu jako tuzan ako se u kafanama kao sto je "Orac" bude sluzio hamburger umesto pljeskavice.
Na koji nacin je onda Kusturica zaveo Amerikance?
- Ne volim da pricam o radu svojih kolega, sa Kusturicom se vrlo retko vidjam u poslednjih deset godina, ali mogu da kazem da on nikada nije zaveo Ameriku.
Dobro, dobio je od njih pare...
Ne. On je zaveo Evropljane. On je pored toga sto je izuzetno talentovan i autor je znacajnih filmova, imao veliku srecu. Kolicina nagrada koje je dobio je tolika da se necim slicnim ne moze pohvaliti vecina velikih svetskih reditelja. On spada u grupu nekoliko reditelja koji su dobili dve "Palme" u Kanu. Ipak, iako je rec o umetnku sa velikim "U" pare za svoje filmove dobija iz Evrope, tome se mozda prikljucuju neki Amerikanci ali privatano. Inace americka filmska industrija nije rada da saradjuje sa Kusturicom zato sto on probija rokove, kalkulacije i zato sto su njegovi filmovi, ma koliko bili spektakularni, suvise evropski.
Kako objasnjavate veliko nezadovoljstvo postojecim stanjem, ali i izostanak preduzimljivosti s tim u vezi, makar na nivou licnog gesta?
- Pamtim vreme kada su se ljudi u Cehoslovackoj bunili protiv Ruske dominacije u svojoj zemlji. Tada je jedan spiker na drzavnoj televiziji napravio skandal rekavsi usred dnevnika: "Dame i gospodo, izvinite, ja vise ne mogu ovo da citam". On je stvarno naparavio nesto sto cemo mi dugo cekati, ali nije on promenio vlast u Cehoslovackoj, niti je on zasluzan za to kako danas zive Cesi i Slovaci. Dodje valjda jedan trenutak u istoriji kada se hemijski spoje neke stvari koje do tada izgledaju nespojive. Oduvek sam vise voleo evolucije nego fotogenicne revolucije. Lako se naime, snima film o revoluciji ali tesko o evoluciji. S druge strane, ovo kod nas, ovaj virus zla nije od juce, on postoji mnogo duze od poslednjih deset godina i moguce je da je i doprineo da se ustolici ovakva vlast. S tim u vezi, nismo mi jedini krivci za sve sto nam se desava.
Na koga jos mislite?
- Zapadni svet, velike zemlje su zle na svoj nacin i mi smo im nazalost pruzili priliku da ispucavaju svoju zlocu. Muka mi je kada cujem kako se govori o novom svetskom poretku. Pa dobro on postoji - pa sta? Ako je novi svetski predak, onda je novi svetski predak i duznost jedne male nacije jeste da sebe spasi, a ne da se sukobljava sa onima protiv kojih nema sanse. Sada kada je video da se mi raspadamo, da se inatimo, svet nastavlja da muci nas obicne gradjane koji tavorimo u necemu izmedju cekica i nakovnja. S jedne strane je tzv. civilizovani svet koji nam kobajagi nece nista, a zaparavo nas satire sve vise. S druge strane je, naravno, nasa sopstvena vlast koja je takva kakva jeste.
