Izvor: B92, 08.Dec.1999, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas"
Pise: Natasa Bogovic
Funtasticno, senzacionalno:
Urednik posetio redakciju
1. Glavni urednik "Danasa" juce je posetio redakciju i tom prilikom su ga novinari informisali o problemima s kojima se susrecu u svakodnevnom radu i o uspesima koje su postigli. Ako je slediti logiku RTS, ova je vest trebalo da bude na naslovnoj strani, poput one da je prvi vojnik Vojske Jugoslavije posetio jedinice. Jer, sta je normalnije nego da komandant >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bude s vojskom. Ili, ima neka preca posla? 2. U naizgled bezazlenoj, pa i besmislenoj emisiji o neverovatnim uspesima domacih turistickih poslenika, najavljena je izgradnja Simpolenda. Doduse, manje pompezno od projekta Europolis. (Uzgred, gde je taj Europolis za 21.vek ili je on zamenjen projektom kineske cetvrti koja je, cini se, malo disperzivna). Simpolend (koji ce verovatno promeniti ime u Simpo park jer je "lend" engleska rec za razliku od "parka" koji je takodje engleska rec) ce, verovatno u doglednoj buducnosti sluziti kao alternativa jednom drugom drugi "lendu" - "Niderlendu". Pripreme za izgradnju Simpolenda su u toku, a celnici ocekuju izuzetnu navalu i dobru posetu. 2/a. U istoj emisiji receno nam je kako su predstavnici Jugoslavije na samitu dece u Skoplju govorili ne samo o strahotama rata, vec i o strahotama koju su nasa deca prolazila u poslednjih 10 godina? Pitanje zasto su strahote za nasu decu pocele bas pre deset godina niko nije postavio, pa na njega nije bilo odgovora. 3. Konacno je otkupljena i najgora televizorska serija svih vremena - Mari Mar. U njoj ne samo da je pas najpametniji lik, vec su njegove reci (!) najrazumnije, a on sam ubedljivo najbolji glumac. Vrticani u novogodisnjoj predstavi u kojoj je data pauza da bi zvezda programa otisla da piski su spram ostalih glumaca te serije profi. 4. Sta kaze Peja "the voditelj" kad mu Brena na pozdrav odgovori s "Dobro vece"? Uokviri svoje lice jednim bljestavim osmehom i ushiceno zaurla "Sjajnooo!". A mozda je odzdravljujuca gosca, kao iz pesme njene koleginice koja nas spopada s reklama, trebalo da otpeva "Cisto sumnjam, cisto sumnjam..." (to da ga Mica ne vole i hoce da ga razbole) ili da zavapi za jednim ferarijem crvenim i putom vijugavim da jednom srecu priusti seeeebiii... Ili, da pozeli da joj namesti dzek pot na "Funtu", kako tu rec izgovara lik poznat po pesmi o objektivnim lazima...
"Glas javnosti"
Povodom engleskog izdanja zbornika "Srpska strana rata"
Krivci zele da zaborave
Izgubili smo pravo da budemo slobodni od politike
Englesko izdanje knjige "Srpska strana rata" (izdavac Centralnoevropski univerzitet iz Budimpeste), koja je inace prevedena i na francuski i nemacki jezik, bilo je povod za razgovor na temu "Otpornost kulture" u utorak u Medija centru. Govorili su profesori Mirjana Miocinovic i Cedomir Cupic. Mirjana Miocinovic je istakla da je knjiga dobro primljena u svetu, na zalost ne i kod nas: - Nevolja je u tome sto problem sa istinom kod nas ima vladajuci sloj. U ovoj knjizi period od 1991. do 1995. godine opisan je kao golo lice varvarstva, a krivci sada zele da zaborave trenutke svoje neuracunljivosti. Zbog stotinak ljudi, koji su nas zivot pretvorili u pakao u poslednjih deset godina izgubili smo pravo da budemo slobodni od politike. Kao primer kad se kultura pretvara samo u privid, profesorka Miocinovic navela je "poduhvat" LJubise Ristica, predsednika Jula, koji je otvorio Medjunarodni Art centar, pokusavsi da od njega u 21. veku napravi ono sto je bila Kolarceva zaduzbina u 20. veku. Istakla je da je to nedopustivo, kad pomislimo ko je sve ojadjen da bi se ispunio Risticev san.
Blic
Pise: Tatjana Njezic
Vladica Milosavljevic: Politika nas trenutno siluje. A naglaseni nacionalizam seta po ivici fasizma podsticuci nasilje i taj primitivizam. Bozansku ljubav smatram vrhuncem duhovne spoznaje
Verujem u snagu koju nosi mladost
Razgovor sa Vladicom Milosavljevic, glumicom, uprilicen je u jednom od zaboravljenih beogradskih hotela. Ta cinjenica davala je ovom susretu izvesnu patinu koja mirise na Beograd koga vise nema. Ona dolazi, plava i razbarusena. S ushicenjem prica o nedavno objavljenom intervjuu u "Blicu" s njenim kolegom Borisom Komnenicem . Citirala ga je:"Ono sto principijelno ocekujem jeste kristalizacija koja mora da nastane u jednom casu. I to na nacin na koji pod velikom temperaturom nastaje ili dragi kamen ili ugljeni prah."
Zasto vam se bas to toliko dopalo?
-Zato sto je vrlo inspirativno. I veoma mi se svidja. Na mene je poseban utisak ostavila i misao u kojoj govori o svojim ulogama; kada kaze: "kroz te uloge sam mogao da pricam o stvarima koje me zanimaju i do kojih veoma drzim".
Da li se to moze primeniti i na vasu ulogu u Strindbergovoj drami "Pelikan", nedavno premijerno izvedenoj na sceni "Ateljea 212" u reziji Davida Putnika?
- "Pelikan" govori istinu o porocima, lazima, pohoti, ubistvu izazivanjem srcanog napada koje se zakonski ne kaznjava... Kao da je pisac hteo da kaze da ubijamo mislju. Greh zavodjenja zeta, muza svoje cerke je mitski. Dakle, ne moze biti oprosten. U tom komadu stvari su postavljene tako da energetski vampirizam i mucenje hladnocom rodjene dece izgleda kao deo porodicne psihodrame. A to je nenormalno kao sto je nenormalno da jedan vladar ne voli svoj narod.
A sta biva ako se to nenormalno ipak dogadja?
- Ipak je sve to jedna stvarna i strasna nesreca u koju morate da se uvalite i stvarate jednu cvrstu pricu od krvi i mesa. Ako govorimo konkretno o mojoj ulozi u "Pelikanu", ona je kao "haljina od kostrijeti". Dok sam je radila intenzivno su me spopadale primisli na Cehova i Fejdoa.
Ovo je godina jubileja Avgusta Strindberga, njegova stopedesetgodisnjica rodjenja. Kako se glumacka ekipa uhvatila u kostac sa ovim piscem cija dela, pre svega, nose pecat naturalistickog pristupa i psihopatologije?
- Teski ljudi ovi Skandinavci!
Zar samo Skandinavci?
Nas ipak, cini mi se, do sada je po malo vadilo to sto smo Sloveni; sto je inace moje jedino nacionalno odredjenje. Nase slatko pravoslavlje. I mozda to sto smo navikli da trcimo s tegovima. Ali, bojim se da opsta primitivizacija dovodi i do srozavanja te nase cuvene slovenske duse. Politika nas trenutno siluje. I gura u kolektivnu psihozu. A naglaseni nacionalizam seta po ivici fasizma podsticuci nasilje i taj primitivizam. Drzavna sredstva informisanja gotovo da mozemo izjednaciti sa recju laz.Uostalom o tome mnogo bolje govori mlad svet. Recimo, Paulina Manov nedavno u vasem listu.
Vratimo se predstavi. Kritika bas nije imala mnogo lepih reci...
- Kritika za kritiku. Ona, pre svega, govori sama o sebi. Bogu hvala, breme delimo sa svojim saputnicima na sceni. Dozivela sam dva velika lepa iznenadjenja. To je Bojan Zirovic koji igra mog sina Ferdinanda i zaista nesebicna profesionalna pomoc Renate Ulmanski u osvajanju lika koji igram i za koji sam posle prvog citanja drame rekla "za ovu gospodju Ledi Magbet je malo dete".
Stice se utisak da je "Pelikan" prica o tome kako je beda jedan od najjacih zacina teskih, tuznih ili patoloskih zivota. Sta mislite o tome?
- Beda moze da podstakne zlo. Ali, cini mi se da visak uvek vodi u vece zlo nego manjak. Dzon Milton je u "Izgubljenom raju" rekao opisujuci Lucifera "samo mu je visak sjaja potamneo".U jednoj fazi rada na predstavi pomislila sam da Srindberg napadajuci toliko zene zapravo ih negde i brani. Toliko ih je do u tancine stavio pod lupu da ih je na svoj skandinavski nacin zapravo zastitio. U trenutku sam pomislila da je on prvi feministicki pisac (smeje se).Vidite, primera radi Elizina pobuna protiv muskog sveta je ekstremna, i otisla je u zlocin. Verovatno je nju utoliko izazovnije igrati nego recimo Ibzenovu Noru.
Govorite o markantnim likovima literature. Moze li se i o, da ih tako nazovemo, stvarnim zenama govoriti kao o tako snaznim osobama?
- Ako je nadgradjeni muski princip vitestvo, koje pretpostavlja veru, istinu i pravdu, onda se mora reci da ljubav sve to pokriva. A zena je aktivni princip ljubavi. Bozansku ljubav smatram vrhuncem duhovne spoznaje. Time je receno sve. Zena radja i zena odrzava dom. U jednom trenutku svog zivota, kada sam dobila decu, shvatila sam da je najtezi i najznacajniji posao domacice i majke. Ne postoji vece davanje bez potrazivanja za vracanjem. Problem je u tome sto se to ne ceni i sto se smatra da je to nekako usput.
Bili ste vec poznata glumica i "sveza" majka kada ste na protestima 1996.-1997. godine govorili studentima. Sta danas mislite o tome?
- Bilo je to veliko uzbudjenje. Nekako verujem u snagu koju nosi mladost, a koja potrazuje pravdu i istinu ovog sveta. Narocito dok je nepotkupljiva.
A da li ju je lako potkupiti?
- Dosao je knez od ovoga sveta. Kinta mu je oruzje. A ono je vise nego opasno i vrlo je mocno. No, mislim da je bazicno to ipak nemoguce uciniti. Svuda i uvek ce biti ljudi koji ne pristaju.
