Izvor: B92, 07.Dec.1999, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled stampe

Danas

Zeljko Hubac

Voja Brajovic - Misliti svojom glavom

Nedavno je u Uzicu zavrsen Jugoslovenski pozorisni festival na kome je pobedila predstava Srpskog narodnog pozorista "Mera za meru" Vilijema Sekspira, u reziji Dejana Mijaca. Glavnu ulogu u ovoj, u danasnjem politickom i drustvenom trenutku, izuzetno znacajnoj predstavi igrao je, kao gost, Vojislav Brajovic, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorista i osvojio nagradu za glavnu musku ulogu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Predstava "Mera za meru" tretira problem vlasti. Vi u njoj igrate kneza, vladara koji manipulise celom svojom kraljevinom, sudbinama svakog pojedinca. Moze li pozoriste da utice na politiku?

- Svakako. Pritom, ja ne mislim da pozoriste moze da menja politiku, niti svet, ali ono moze da menja svest, a ako promeni svest i nekom od politicara onda ce mozda biti u stanju da promeni i politiku. Naravno to je jedna od utopija svakog umetnika, pa eto i moja. Nesto se mora menjati, barem taj opasan odnos prema stvarnosti, a to je da se ne vidi realnost u kojoj zivimo. Pomiriti se sa tim, ne videti taj mrak, mislim da je to neodgovorno od strane svakog ko se bavi umetnoscu.

A da li politika moze da utice na pozoriste?

- Nazalost, da. Kad kazemo politika uvek mislimo na trenutnu politiku pa podrazumevamo da je to losa politika. Ona to jeste, barem je to moj stav. Zato sam rekao "nazalost". Medjutim, to moze da bude i dobra politika neke drzave koja vodi racuna o interesu svoga naroda. Tada bi se promenila situacija i u pozoristu, te bi jedna od najzanimljivijih umetnosti sluzila svome narodu na najbolji moguci nacin. U ovakvom stanju, dakle, negativnom odnosu aktuelne politike prema drustvu, vrsi se negativan uticaj i na pozoriste, i to veoma tendenciozno, cak bih rekao perfidno smisljeno, jer se umetnik dovodi na ivicu egzistencije, tako da on zaplasen za svoju egzistenciju ustvari postaje nesposoban da bilo sta radikalno misli, da bilo sta kreativno ucini. Ako se tome pridoda i jedna kulturna kontrarevolucija u kojoj se forsiraju uzasne bezvrednosti, kic i sund, cime se fantasticno dobro truje narod, dobija se slika perfidno smisljenog scenarija. To je, znate, jak otrov i trebalo bi stostruko vise protivotrova da bi se narod izlecio.

Svedoci smo sve zategnutijih politickih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore. S druge strane, veliki broj beogradskih pozoristnika, medju kojima ste i vi, intenzivno saradjuje sa crnogorskim teatrima. Da li politicke tenzije mogu ugroziti tu saradnju?

- Ja sam od onih koji se zalazu za ocuvanje jedinstvenog kulturnog prostora. Svako domacinstvo moze da bude samostalno i nemam nista protiv bilo kakvog drzavnog ustrojstva za koje se srpski i crnogorski narod budu opredelili. Nazalost, odavde, iz Srbije uvek postoji svojevrsna teznja ka nekoj hegemoniji, unitaristickoj opciji, pa i u kulturi. Bojim se da se u Crnoj Gori takodje javlja jedna klica autisticke ksenofobije i u tom smislu bi jedinstveni kulturni prostor sprecio oba negativna delovanja i s jedne i s druge strane. A da ne govorim da bi potpuno besmisleno, pa najzad i nemoguce, bilo oduzeti, bez obzira na drzavno ustojstvo, Srbima Njegosa ili Crnogorcima Steriju Popovica, Ivu Andrica...

Kakav je, po Vasem misljenju, moguc i adekvatan angazman umetnika u danasnjem trenutku, angazman ljudi koji imaju tu srecu, ili nesrecu, da njihova rec ima, samim tim sto su javne licnosti, vecu specificnu tezinu u odnosu na reci obicnih ljudi?

- Pozoriste se u ovom drustvu marginalizuje upravo zato sto je takva moc veoma opasna za rezim koji je trenutno na vlasti. Svaka razumna recenica njima smeta i zato je, izmedju ostalog situacija u pozoristu takva kakva je. Ima jos jedna stvar koja je takodje vazna. Naime, mora se, najzad, povesti racuna da se u svim skolama, pored artificijelnog umeca, izgradjuje i umetnikova licnost. Mislim da je kod nas bio period u kome se ta umetnikova licnost namerno ponistavala i nije se isticala njegova individualnost. Kad jednog umetnika vec od samog pocetka pritiskate njegovom nezreloscu, sluzbom ovoj ili onoj instituciji, ovoj ili onoj politici, on se nece razviti u autonomnu licnost, u instituciju samu za sebe. I ovo Vase pitanje bih pretvorio u apel, jer mislim da svaki umetnik, svoje umetnosti i zivota radi, mora da ima tu sigurnost - da misli svojom glavom.

Danas

Licnost dana

Jovica Krtinic

Boza Spasic

Ozbiljno brbljanje

Boza Spasic, covek koji je medju prvima razbio "zid cutnje" nepisanog pravila da "jednom policajac vazda ostaje policajac", obreo se eto sa one strane resetaka. Odvec slobodnim verbalnim nastupom na televiziji Studio B, ovaj privatni detektiv (vlasnik agencije "SIA") sa desetogodisnjim iskustvom, izgleda da nije izabrao pravi tajming za evociranje uspomena na dane provedene u tajnoj policiji. Ili, bas jeste... Iako su ga zbog visestrukog pojavljivanja u Bulicevim "Biserima", zlonamerni vec bili prekrstili u "bisera", ono sto se Bozidaru Spasicu nikad nije moglo osporiti jeste evidentno poznavanje bica i duha tajne policijske sluzbe. Covek koji se 25 godina uspinjao po lestvicama Savezne sluzbe drzavne bezbednosti i koji se na vrhuncu policijske karijere nasao na celu "specijalnog tima za borbu protiv ekstremne emigracije", sigurno se ne moze tretirati kao "ma ko" ili "ma sta". Medjutim, upravo se to desilo sa Spasicem. Cestim pojavljivanjem u medijima, on je i kod samih predstavnika sedme sile postao neko ko se ne uzima za ozbiljno, jer "kakav je to tajni agent ako puno brblja". Ruku pod ruku sa ovom vrstom osporavanja isla je i bojazan da Spasic zapravo nikad i nije prestao da bude "deo aparata" i da su, shodno tome, njegovi medijski nastupi samo indirektan nastavak "dobro osmisljene aktivnosti sluzbe". A onda se desio i taj famozni nastup na Studiju B... Oni koji su odgledali njegovo premijerno, a potom (na dan Spasicevog privodjenja) i reprizno izdanje, mogli su pomisliti da je do hapsenja doslo usled Spasiceve slobodne elaboracije na temu "metodologije eliminisanja ekstremnih emigrantskih elemenata" cega je on, nekada, bio znacajan protagonist. Iako bi se prema policijskom saopstenju (koje Spasicevo privodjenje obrazlaze njegovom izjavom "sredstvima javnog informisanja o svojoj umesanosti u organizovanju ubistava u nekim zapadnim zemljama") dalo zakljuciti da je policijski habitus razmisljao u istom pravcu, namece se pitanje: zasto se cekalo toliko godina, kad je doticni ionako slicne stvari vec odavno ispricao!? Los tajming ili nezgodne konotacije? Ili...

Blic

Otvoreno pismo vladike Artemija patrijarhu Pavlu

Odlazak Milosevicu je zapanjio vernike

"Vasa svetosti... Preklinjem Vas zivim Bogom ne dovodite nas vise u situaciju da ne mozemo pred svoj narod i svoju pastvu da izadjemo. Posle svega sto je gospodin Milosevic uradio srpskom narodu u poslednjih 10 godina (i ne samo srpskom), posle tragedije koju je stvorio na Kosovu i Metohiji i za albanski i za srpski narod u poslednje dve godine, posle odlucnog stava i zahteva Srpske pravoslavne crkve da Milosevic podnese ostavku i ode sa vlasti radi spasenja naroda i drzave, posle vise puta izrazenog stava Crkve o potrebi vaspostavljanja monarhije u Srbiji i povratka domu Karadjordjevica njegovih legitimnih prava kojih su liseni odlukom bezbozne komunisticke vlasti, posle svega toga, i mnogo drugoga - Vas odazov na poziv i odlazak Milosevicu "na noge" da mu cestitate praznik rodjendana drzave koja je umrla pre deset godina, a koji se od ove godine pretvorio u "praznik kojim je ukinuta monarhija" srpskom narodu, zapanjila je i dovela u nedoumicu mnogu bracu arhijereje, casno svestenstvo i monastvo, i ogromnu vecinu pravoslavnog srpskog naroda", pise, izmedju ostalog, u pismu koje je vladika rasko prizrenski Artemije uputio njegovoj svetosti patrijarhu Pavlu. "Danas, kada se ceo narod trudi i zapinje iz petinih zila da se oslobodi ovog gubitnickog i nenarodnog rezima, da Srbiju izvuce iz provalije u koju je gurnuta rukama "mudroga Vodje", Vi pastir naroda, duhovni otac i ucitelj, okrecete ledja svome narodu i svojim odlaskom na "proslavu 29. novembra" ucvrscujete rasklimatani presto upropastitelja srpskog naroda produzujuci mu predsmrtnu agoniju na ko zna koje jos vreme. Kako shvatiti taj postupak, Vasa svetosti, kako ga narodu objasniti? Kako odgovoriti mnogima koji okrivljuju Srpsku pravoslavnu crkvu da je preko osam godina podrzavala zlocinacki rezim g-na Milosevica i da je zatrazila njegovu ostavku tek kad je postala nezadovoljna njegovim uspehom u vodjenim ratovima? Ovaj Vas postupak konacno izbacuje na videlo dana do sada uspesno skrivanu i negiranu cinjenicu o podeli i ne slaganju u vrhovima Srpske pravoslavne crkve, bar kad je odnos prema rezimu g-na Milosevica u pitanju. To vise niti se moze, niti treba kriti. Istina je vaznija od svega. Sud naroda je nepogresiv, jer je "glas naroda glas Bozji". Ocigledno je da ovo Vase ucesce u "proslavi" nije stav Crkve. To je privatno delo Vas, Vasa svetosti, i onih koji su sa Vama tamo bili iako nepozvani. Svaki od nas ce za svoja dela odgovarati pred sudom svoga naroda, pred sudom istorije i pred sudom Bozjim. Stoga, neka i dalje svak cini ono sto smatra da mu je duznost cinti. "Ko cini nepravdu neka jos cini nepravdu, i necisti neka se jos prlja; a ko je pravedan neka jos cini pravdu, i ko je svet neka se jos osvecuje" (Otkr. 22, 11). Na kraju ovoga pisam obecavam da ubuduce, ma sta Vi cinili, Vasa svetosti, necu Vam vise pisati niti Vase postupke komentarisati, nadajuci se da ce narod sam umeti da proceni i oceni svacija dela i da prema njima zauzme nepogresiv stav", zakljucuje se u pismu.

Amfilohije Radovic: Patrijarhu nije objasnjeno dobro kakav je praznik u pitanju

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radovic izjavio je da je patrijarh srpski gospodin Pavle nedavno prisustvovao proslavi 29. novembra zbog toga sto je smatrao da se obelezava praznik jedinstva Srbije i Crne Gore, prenosi B2 92. On je taj odlazak na prijem kod Milosevica uporedio sa svojevremenim odlaskom patrijarha Pavla na proglasenje Ustava SRJ kada je, takodje, kritikovan. Radovic je rekao da je moguce da Patrijarhu nije bilo dovoljno objasnjeno da to prakticno nema veze sa ovom drzavom nego da je to praznik i datum jedne nepostojece drzave.

Mitorpolit Amfilohije nije hteo da komentarise pismo vladike Artemija upucenog poglavaru SPC u kome se kriticki govori o prisustvovanju na prijemu kod predsednika SRJ. Samo je rekao da je poruku trebalo uputiti licno njemu, a ne najpre medijima. Inace, na danasnjem zasedanju Sinoda SPC nije bilo reci o tom pismu, saopstio je crnogorski mitropolit.