Izvor: RTS, 31.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (31. 03. 2009.)
Dedinje puni budžet, Vlada uvodi nove akcize na gorivo ?! Benzin 100 dinara!!, Ove godine manje indeksa za brucoše, Iščupao sam dečaka iz čeljusti psa, naslovi su iz današnjih novina
Dedinje puni budžet
Novostima je u ponedeljak potvrđeno da dogovor, koji je Srbija postigla sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda, otvara mogućnost da se Vlada, ali i NBS, opredele za neke druge mere koje u pregovorima nisu utvrđene. Posebno ako dođe do promena u realizaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prihoda budžeta.
Međutim, pravila su i ovde jasna. Vlada Srbije može da učini uštede u planiranim troškovima postojećeg budžeta za ovu godinu, ali samo u delu koji se odnosi na potrošnju. Ne postoji mogućnost, recimo, da Srbija odluči da odloži neki infrastrukturni projekat i na taj način reši problem ogromne rupe u budžetu. Takav potez, bez obzira na to koliko bi ga lako bilo uraditi, ne bi odobrili eksperti Fonda. A, to znači i da Srbija ne bi, kako je već načelno dogovoreno, u maju imala sa ovom institucijom aranžman "težak" tri milijarde evra.
Postoji grupa troškova države koje bi, kako saznajemo, stručnjaci Fonda prihvatili:
DODATNE UŠTEDE BUDžETA - Postojeći budžet sastoji se iz (trenutno) fiksnih troškova koji čine oko 80 odsto ukupno opredeljenog budžeta, odnosno oko 600 milijardi dinara. Do srede će se, kako je potvrđeno "Novostima", potražiti dodatni prostor za uštede preostalih 20 odsto budžeta, odnosno oko 150 milijardi dinara.
PRIVREMENI POREZ OD ŠEST ODSTO - Ali, samo na primanja iznad prosečnih, i to samo zaposlenih. Predlog potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića da se oporezuju isključivo oni koji rade u državnoj administraciji i javnim preduzećima, nije, kako nam je u ponedeljak rečeno, budžetski opravdan, odnosno nema nikakvog efekta, zbog malog obima.
POVEĆANI POREZ NA ZARADE - Za plate koje su iznad utvrđenog limita. Koja to granica odvaja lošu od dobre plate, još nije utvrđeno, ali se razmišlja da stopa poreza na zarade na bolje plate bude i 20 odsto.
POREZ NA IMOVINU - Ministarstvo finansija intenzivno radi na pripremama predloga izmena postojećeg zakona o imovini. Kada je u pitanju posedovanje stanova, kako nam je potvrđeno, država je blizu rešenja da se porez plaća na kvadraturu veću od 20 kvadrata po članu domaćinstva i da ta stopa bude progresivna. Takođe, razmišlja se i o uvođenju nove skale za oporezivanje starih stanova na dobrim lokacijama, a koje su danas, zbog primenjene stope, umanjenja zbog amortizacije - simbolične.
Za nove stanove mera za plaćanje poreza bila bi - isključivo tržišna vrednost. Ministarstvo finansija priprema i posebnu stopu za oporezivanje izrazito luksuznih stanova i kuća, a sve zbog trenutne procene da se, recimo, vlasnici vila na Dedinju do sada nisu baš pretrgli u plaćanju poreza na posedovanje ovakvih nepokretnosti. Iznosi poreza na ove ekstraluksuzne objekte danas su tek nešto viši od 10.000 dinara godišnje i to na četiri rate.
Vlada uvodi nove akcize na gorivo ?! Benzin 100 dinara!!
Umesto porezom od šest odsto na zarade veće od 12.000 dinara, Vlada Srbije planira da manjak u budžetu nadoknadi drastičnim povećanjem akcize na gorivo, saznaje Press! Pored toga, Vlada će uvesti i porez od 10 odsto na saobraćaj u mobilnoj mreži, što bi zajedno trebalo da joj donese oko 26 milijardi dinara prihoda ove godine, neophodnih za popunu budžeta.
Premijer Mirko Cvetković nije juče želeo da potvrdi da je Vlada odustala od uvođenja „solidarnog" poreza. Ipak, prema rečima sagovornika Pressa u Vladi Srbije, potpuno je izvesno da će biti uvedena nova akciza na bezolovni benzin u iznosu od 10 dinara, a na evro-dizel 13 dinara. Tako bi cena bezolovnog BMB-a, na primer, bila oko 100 dinara. Istovremeno, „oporezovaće" se i auto-gas sa pet dinara po litru.
- Nove akcize i porez na mobilni saobraćaj biće privremeni, dok ne prođe kriza. Akcize na ostala dizel goriva neće biti promenjene - kaže sagovornik Pressa, i dodaje da su predstavnici Vlade tokom vikenda razmatrali na koji način mogu da nadoknade deficit budžeta, a da izbegnu dodatno oporezivanje zarada.
Prema gruboj računici, samo povećanjem akciza na naftne derivate Vlada bi mogla da „zaradi" oko 22 milijarde dinara. Naime, u ovoj godini planirana je potrošnja oko 4,4 miliona tona goriva. Prema rečima predsednika skupštine Udruženja privatnih trgovaca naftom Nebojše Atanackovića, u Srbiji se najviše troši dizel, i to oko 2,5 miliona tona, što znači da se godišnje potroši oko 1,9 miliona tona ostalih derivata (bezolovnog benzina i evro-dizela). Kada se na taj iznos obračuna poskupljenje zbog akcize, u proseku 11,5 dinara, dobije se cifra od oko 22 milijarde dinara prihoda u državni budžet.
Atanacković kaže da će podizanje akciza na gorivo biti značajna dobit za budžet, ali upozorava da se to može negativno odraziti na potrošnju.
Direktor kompanije za promet naftnih derivata „Petrobart" Aleksandar Mileusnić ističe da bi povećanje akciza na gorivo značajno opteretilo naftaše, ali i građane, i već nelikvidnu privredu.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže za Pres da je moguće da se od uvećanja akciza prikupi novac za pokriće deficita budžeta.
- Podizanje akciza je najizdašniji način da se popuni budžet. Međutim, ovakvo poskupljenje goriva povlači za sobom to da će benzin biti jeftiniji za 15 do 20 odsto u zemljama u okruženju, i da će doći do švercovanja benzina i prodaje u kanticama na ulici, kao devedesetih godina. Takođe, skok cene naftnih derivata podići će inflaciju i smanjiti kupovnu moć građana. Upravo to i jeste cilj ovakve mere, jer inflacija sama po sebi povećava prihode u budžetu - naglašava Nikolić.
On dodaje da država samo razmišlja o povećanju prihoda, a ne o smanjenju rashoda.
- Država očigledno nema snagu da bilo šta menja na rashodnoj strani - kaže Nikolić, i dodaje da je iznenađen neozbiljnošću Vlade koja je postigla dogovor sa MMF-om, a onda dva dana posle toga sama sebe demantuje.
Ove godine manje indeksa za brucoše
Upisne kvote koje su za ovu godinu predložili fakulteti u Srbiji uglavnom su nešto izmenjene u odnosu na prošlogodišnje, a na većini visokoškolskih ustanova biće manje mesta za akademce koji sami finansiraju školovanje. Osim Univerziteta u Nišu, ostalih šest državnih univerziteta dostavilo je Ministarstvu prosvete svoje predloge upisnih kvota, koje treba da budu usvojene na nekoj od narednih sednica vlade, da bi postale i zvanične.
Univerzitet u Beogradu, prema predlogu fakulteta koji su u njegovom sastavu, trebalo bi da upiše ove godine ukupno 14.607 brucoša, u odnosu na prošlu godinu to je 126 studenata manje na budžetu i 496 manje onih koji sami plaćaju školovanje. Na Fakultetu političkih nauka predloženo je 115 indeksa manje za samofinansirajuće studente, ali je povećan broj budžetskih mesta - sa prošlogodišnjih 135 na 250. Manje mesta za brucoše predložili su i Matematički, ukupno 196 indeksa manje, i Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 140 mesta manje nego lane. Jedini fakultet koji je za sada predložio da upiše više studenata koji plaćaju školovanje jeste Filološki, gde je predloženo 250 indeksa više za samofinansirajuće.
Fakulteti u sastavu Univerziteta umetnosti predložili su da ove godine upišu ukupno 449 brucoša, 64 više nego prošle godine. Po tom predlogu, više indeksa biće na Fakultetu dramskih umetnosti, ukupno 108, Fakultetu primenjenih umetnosti, gde je povećan broj budžetskih studenata za 23 mesta, dok je predloženo da samofinansirajućih bude 76, umesto prošlogodišnjih 78.
Akademci koji se opredele za studije u Beogradu, polagaće na nekim od fakulteta prijemni ispit pod nešto izmenjenim uslovima nego lane zbog održavanja Univerzijade. U rektoratu objašnjavaju da za sada ne postoji odluka da se datumi prijemnih ispita bitno razlikuju od prošlogodišnjih i da će možda biti pomereni datumi prijavljivanja za polaganje prijemnog ispita. Izvesno je da fakulteti, kao Ekonomski, Elektrotehnički i Farmaceutski, koji su tradicionalno organizovali prijemni ispit u halama Beogradskog sajma, morati ove godine da organizuju ispit u salama svojih fakulteta ili na nekom drugom mestu.
- Hale koje smo tradicionalno iznajmljivali fakultetima za polaganje prijemnih ispita ove godine neće biti slobodne, jer su već zauzete zbog održavanja Univerzijade. Ukoliko Hala pet ne bude iznajmljena za Univerzijadu, moći ćemo da je ponudimo zainteresovanim fakultetima - kaže Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma.
Iščupao sam dečaka iz čeljusti psa
Do sada sam stotinu puta video da pas namerava da ujede čoveka, ali prvi put sam video da životinja želi i da ubije. U ušima će mi do kraja života odzvanjati krvoločno režanje rotvajlera i u sećanju ostati prestravljeni izraz bespomoćnog deteta. Ovim rečima Boranin Miroslav Mitrović, radnik Rudnika bakra Bor, opisuje događaj od petka po podne, kada je iz čeljusti rotvajlera sigurne smrti spasao petogodišnjeg Lazara Strainovića.
Mitrović kaže da se tog dana slučajno zadesio kod majke u stanu u Ulici Dimitrija Tucovića kada je sve ukućane užasnuo dečji krik koji je dolazio spolja.
- Sestra je istrčala na terasu i ugledala stravičan prizor. Pas je mališana ščepao zubima i bacao ga levo-desno. Rekla mi je samo: Bato, pas ubi dete. Nisam razmišljao ni sekund, već sam izleteo iz zgrade. Čuo sam vrisku žena koje su bespomoćno stajale okolo. Tada mi je prišla neka žena i dodala metlu kako bi drškom udario psa. Posle tri jaka udarca po telu drška je prsla, ali pas nije imao nameru da popusti. U tom momentu više nisam razmišljao o sebi, već samo da spasim mališana koji od šoka više nije ispuštao glas. Udario sam podivljalu zver nekoliko puta nogama u telo i tek tada je ispustio dečaka. Pas me nije ni pogledao, već mi je došao iza leđa i vrebao priliku da ponovo nasrne na žrtvu. Nikada do sada nisam video takav pogled, jer sam stekao utisak da je jedino što je hteo bilo da ubije, priča Miroslav, još u neverici od onoga što je doživeo dva dana ranije.
Pošto je mališana njegov spasilac podigao sa zemlje i sa okrvavljenom nogom poneo ka njegovoj kući, rotvajler koji se zove Beban mirno je odšetao.
Miroslav, koji kaže da obožava pse, rekao je i da je čuo vlasnika psa kada je napomenuo da će sam ubiti svog kućnog ljubimca, ali da čeka analize kako bi se utvrdilo da li je bio zaražen. Zasad se ne zna kako se pas iskrao iz dvorišta i da li je pokidao lanac ili ga je gazda odvezao. Meštani ovog dela grada kažu da je pas više puta viđen van dvorišta i da je režao na ljude i upozoravaju da se u dvorištu prizemne kuće u kojoj je čuvan rotvajler nalazi i ženka iste rase koja je, kako nam je rečeno, još krvoločnija.
