Izvor: RTS, 30.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (30. 01. 2009.)
Politika: Deblokada parlamenta pre proleća; Blic: Možemo privući investitore; Pres: Mafijašima oduzimaju svu imovinu!; Novosti: Metak brži od bombe
Beogradski dnevni listovi pišu o tome kada bi mogla da se desi deblokada parlamenta, zbog čega je ovogodišnji Svetski ekonomski forum u Davosu "najvažniji od kada se ta manifestacija organizuje", ko su prvi na udaru Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, priči Mladena Lojovića, bivšeg policijskog inspektora, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sada vlasnika Agencije 357, koji je obavio paralelnu istragu po nalogu roditelja ubijene novinarke Dade Vujasinović, ...
Deblokada parlamenta pre proleća
Deblokada srpskog parlamenta moguća je samo ukoliko stranke vladajuće koalicije i opozicione partije postignu dogovor, ocenjuju analitičari, a Zoran Stojiljković, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, prognozira da bi to trebalo da se dogodi najkasnije u martu ili u aprilu, pre nego što ekonomska kriza svom snagom pogodi Srbiju.
„Ja bih ovu situaciju opisao kao buru u čaši vode. Biće dosta jake retorike, ali niko neće ići na vanredne izbore, niti na suštinsku rekonstrukciju vlade", rekao je Stojiljković za „Politiku". On smatra da bi, ukoliko ne bude dogovora o deblokadi parlamenta, kriza mogla da dođe do tačke kad vanredni izbori, koje sad svi isključuju kao „izlaznu strategiju", ne bi mogli da budu izbegnuti.
Kao moguće rešenje spominje se i opcija da vladajuća većina opoziciji praktično nametne novi, oštriji skupštinski poslovnik u kojem bi bile ukinute odredbe koje omogućavaju zloupotrebe tokom zasedanja, poput beskonačnog javljanja po Poslovniku. Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da bi to vlastima više štetilo nego što bi im koristilo.
„Ne postoji način da sprečite opstrukciju u parlamentu, ukoliko opozicija ima nameru da to ostvari. Nametanjem strožeg Poslovnika, vlast samo ulazi u beskonačan konflikt sa opozicijom, istovremeno se kompromitujući jer poseže za represivnim političkim postupcima", kaže on.
Postizanjem funkcionalnog dogovora, koji bi morao da bude u zakonskim okvirima, i vlast i opozicija bi pokazale da im, zapravo, na prvom mestu nisu uskostranački interesi. Pitanje je, naravno, koliko je takav dogovor moguć. Demokrate, kao najjača stranka vladajuće koalicije, naime, osim što moraju da se dogovaraju sa radikalima, istovremeno moraju da vode računa i o tome da se previše ne zamere naprednjacima.
Dogovor sa SRS-om je neophodan, jer ta stranka u parlamentu i dalje ima 57 poslanika koji u svakom trenutu mogu da blokiraju njegov rad. Naprednjaci imaju samo 21 poslanika, ali sva istraživanja javnog mnjenja, ali i rezultati ponovljenih lokalnih izbora u nekoliko opština ukazuju na to da je reč o stranci koja je u usponu, zbog čega DS neće moći u potpunosti da ignoriše i njihove interese.
Vuk Stanković ocenjuje da prvi korak u svakom slučaju mora da napravi vlast i da se, posle identifikovanja najspornijih tačaka (poslanički mandati, sastavi delegacija za učešće u međunarodnim institucijama...), opoziciji ponudi dogovor i tako loptu prebaci u opoziciono dvorište.
Zbog straha od izbora, prema rečima Zorana Stojiljkovića, ni radikali neće insistirati na oduzimanju mandata poslanicima koji su prešli u Srpsku naprednu stranku, niti će demokrate u potpunosti ignorisati zahteve poslanika SRS-a ukoliko su utemeljeni u zakonu.
Na pitanje da li bi dogovor demokrata i radikala predstavljao uvlačenje SRS-a u sistem vlasti i pozicionirao ih kao stranku bez čije je pomoći nemoguće funkcionisanje države, analitičari uglavnom odgovaraju da su radikali već deo vlasti, samim tim što imaju svoje predstavnike u zakonodavnoj vlasti, odnosno u parlamentu.
„Ako se dogovor između radikala i demokrata bude ticao samo funkcionisanja parlamenta, u tome ne vidim ništa sporno. Ali ako opseg tog dogovora bude veći i ako on obuhvati i uticaj radikala na definisanje državne politike, mogli bi da govorimo o njihovom 'uvođenju u sistem'", ocenjuje Dejan Vuk Stanković.
Možemo privući investitore
Ovo je najvažniji Davos od kada se ova manifestacija organizuje, budući da svet prolazi kroz veliku ekonomsku krizu. Tema je postavljena veoma ambiciozno, pričaće se i o trenutnoj situaciji i o tome šta posle krize, ali ja verujem da će se najviše govoriti o tome koje se mere sprovode, kakve efekte daju i da li bi trebalo da se sprovode neke druge. Po prvi put u našoj delegaciji će biti i nekoliko privrednika i naš cilj je da izmerimo puls planete i vidimo šta to rade druge zemlje, kako mi od toga možemo imati koristi i šta možemo naučiti i kako unaprediti paket mera koji smo mi doneli - rekao je za „Blic" potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić uoči odlaska naše delegacije na svetski ekonomski forum u Davosu.
Upitan šta će Srbija izneti kao argument za prevazilaženje krize, Đelić je izjavio: "Primetili smo da su najveće efekte imale one mere koje su bile usmerene na domaćinstva, a ne na banke, a to su bili podsticaji za povoljnu kupovinu stanova, automobila, frižidera... Odvojili smo 20 milijardi dinara da bismo pomogli domaćinstvima da kupuju, ali pod uslovom da se ta roba proizvodi u Srbiji. Davos je košnica sa više od 3.000 ljudi, stotine bilateralnih sastanaka, foruma od šest ujutro do dva ujutro i najvažnije je da smo za tri dana prisustva dobili 33 bilateralna sastanka. I to je najefikasnije jer u vrlo kratkom roku možete da sretnete mnogo važnih ljudi."
"Naša ključna ciljna grupa su investitori, a njih je oko 2.000. To je lista koja je impresivna. Imaćemo sastanke sa investitorima već prisutnim kod nas da bismo obezbedili da ne smanje svoje investicije u Srbiji, a izdvojio bih predsednika „Telenora", međunarodnog predstavnika „Majkrosofta", predsednika „Henkela", „Unikredit grupe". Potencijalni investitori sa kojima ćemo razgovarati su „Nestle", „Persico", „Dojče telekom", a u oblasti energetike dve ogromne energetske firme i njihovi čelni ljudi iz ENBW-a i RDEA, sa kojima ćemo razgovarati o tenderima u energetskom sektoru.
"Perspektiva našeg kreditnog rejtinga je nedavno smanjena kod jedne od tri vodeće svetske agencije, dok kod ostalih nije bilo nikakvih promena. Za sve druge zemlje u regionu ocene su smanjene, što znači da mi imamo stabilan finansijski sistem i stabilnu Vladu. Naša je prednost što već imamo 13 milijardi evra postojećih investicija, a to su ljudi kojima novi investitori mogu da se obrate. Uz to, mi imamo vrlo dobar geografski položaj, niske poreze, evropsku perspektivu i bescarinsku zonu sa Ruskom Federacijom. Svima je teško, ali mi smo u Davosu zato što ćemo da se borimo, i to ove godine više nego ikada."
Mafijašima oduzimaju svu imovinu!
U prvim danima marta, odmah posle stupanja na snagu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, prvi na udaru naći će se članovi „đubretarske", „drumske" i „carinske" mafije. Imovina će najpre biti oduzeta Draganu Ignjatoviću, bivšem direktoru „Gradske čistoće", Milanu Kuzmanovu, bivšem vlasniku diskoteke „Madona", članovima „drumske mafije" Milanu Jovetiću, Živojinu Đorđeviću i Goranu Stojanoviću, kao i „carinskim mafijašima" Igoru Miskinu i Veliboru Lukoviću.
Kako saznajemo, MUP će po nalogu tužilaštva već sledeće nedelje krenuti da popisuje imovinu mafijaša, a Tužilaštvo za organizovani kriminal će za najviše mesec dana zvanično podneti zahtev za oduzimanje imovine.
- Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela počinje da se primenjuje od 1. marta. Tužilaštvo će podneti zahtev Specijalnom sudu za oduzimanje imovine mafijašima. Pošto sudski proces u sva tri slučaja još nije došao do pravosnažne presude, mafijašima će imovina biti oduzeta privremeno, biće „zamrznuta". Posle pravosnažnosti presude imovina će se oduzeti trajno - objašnjava naš sagovornik.
Izvor Presa objašnjava da će policija popisati svu pokretnu i nepokretnu imovinu optuženih kriminalaca:
- Pored nekretnina, skupih automobila i računa u našim bankama, neki od članova tih mafija novcem stečenim u periodu za koji su osumnjičeni kupovali su stanove i po inostranstvu, a došli smo i do računa nekih od njih u bankama van zemlje... - priča izvor Pressa iz tužilaštva.
Podsetimo, u novembru 2007. godine uhapšena su čak 32 člana takozvane „đubretske mafije". Kao organizatori označeni su Dragan Ignjatović, direktor JKP „Gradska čistoća" iz Beograda, i Milan Kuzmanov, vlasnik privatne firme i suvlasnik požarevačke diskoteke „Madona". Oni se terete da su zloupotrebama u procesu privatizacije, poreskim utajama, zloupotrebama službenih položaja, prevarama u privrednom poslovanju i pranjem novca od 2001. do 2007. oštetili budžet za čak 1,5 milijardi dinara.
- Ti takozvani đubretari su novac pretvarali u devize koje su iznosili iz Srbije po osnovu fiktivnih spoljno-trgovinskih poslova sa ino-dobavljačima iz Amerike i Austrije, a deo novca su preusmeravali i na svoje devizne račune od Austrije preko Nemačke, pa čak do Kine i Floride - priča naš sagovornik iz tužilaštva.
Članovi „putarske mafije", njih ukupno 53, uhapšeni su maja 2006. godine. Oni su optuženi da su od početka 2004. do sredine 2006. oštetili državu za 6,5 miliona evra izdavanjem dvostrukih kartica za naplatu putarine i falsifikovanim priznanicama na autoputu Beograd-Niš. Kao vođe grupe označeni su Milan Jovetić, Živojin Đorđević i Goran Stojanović. „Putari" su, prema optužnici, izvršili najveću elektronsku pljačku u Srbiji.
U novembru 2006. godine policija je u više gradova Srbije uhapsila 17 članova „carinske mafije" pod sumnjom da su oštetili budžet za više od deset miliona evra. Oni su osumnjičeni da su u dužem vremenskom periodu delovali kao zločinačko udruženje koje je primalo i davalo mito, zloupotrebljavalo službeni položaj i bavilo se krijumčarenjem robe. Policija je uhapsila koordinatore Uprave carina za suzbijanje krijumčarenja Igora Miskina i Velibora Lukovića. Njih dvojica označena su kao organizatore kriminalne grupe.
- Neki od članova tih mafija pušteni su da se brane sa slobode. Međutim, oni neće biti izuzeti iz postupka oduzimanja imovine - naglašava naš izvor iz Tužilaštva za organizovani kriminal.
Metak brži od bombe
Čim sam ušao u stan i video u kakvom je stanju, bilo mi je jasno da se Dada nije ubila. Razbijen luster, sve krvavo, pramenovi njene kose između jastuka na trosedu, puška iz koje je ubijena...
Sliku iz stana u Novom Beogradu, gde je pronađena mrtva Dada Vujasinović, opisuje za "Novosti" Mladen Lojović, bivši policijski inspektor, sada vlasnik Agencije 357, koji je obavio paralelnu istragu po nalogu roditelja ubijene novinarke "Duge".
- Kasnije, kad sam video fotografije položaja tela, puška koja je bila ispod noge i činjenica da je na nogama imala papuče, a tvrdi se da je oroz povukla nožnim palcem, sve je ukazivalo da je ubijena - objašnjava Mladen Lojović, koji je u stan novinarke ušao dva dana posle njene smrti.
Ono što je Lojović tvrdio pre skoro 15 godina, beogradsko Okružno tužilaštvo tek je pre dva dana i zvanično priznalo. Od verzije da je u pitanju samoubistvo, sada, na osnovu poslednjeg nalaza veštaka, od policije se traži da se otkrije Dadin ubica.
- Bili smo prijatelji, dobro sam je poznavao. Nekoliko dana pre ubistva bila je u Novom Pazaru, imala je informacije o trgovini oružja. Bila je veoma uzbuđena. Rekla mi je: "Imam bombu". Otkrila je da su neki Srbi prodavali oružje muslimanima. Postojale su beleške o tome u zelenoj fascikli, koju mi je pokazala, a nešto je bilo snimljeno i na audio-kasetama. Međutim, kad sam radio uviđaj nisam pronašao ni fasciklu, a na mestu gde je držala kasete, nekoliko kutija je bilo prazno.
Osim ovoga, prema Lojovićevim rečima, nedostajali su i neki komadi Dadine garderobe. - Istragu sa mnom radili su Miroslav Bižić Biža i Mirko Gojković - nastavlja Lojović.
- Bilo je jasno da uviđaj u stanu nije ni odrađen, a inače sve je urađeno ekspresno. Odmah smo konstatovali da je sve odlično logistički osmišljeno. Nije pozvan istražni sudija, puška nije odneta da se sa nje skinu otisci, a da je u pitanju samoubistvo, konstatovao je policajac koji je izašao na lice mesta, a on nije nadležan za tako nešto. Bižić je napravio pedesetak fotografija, a takođe je konstatovao i da nijedna brava nije bila oštećena.
To je bilo sumnjivo Lojoviću, koji je znao da je Dada imala fobiju da zaključava sve brave. Njena vrata bila su puna brava, a kritičnog dana bila je zaključana samo jedna, i to ona automatska.
Jedini koji je imao ključeve Dadinog stana bio je Bratislav Grubačić, sa kojim je novinarka bila u vezi. Prema Lojovićevim rečima, on je bio veoma bitan za pružanje informacija, jer je svakodnevno bio sa njom. Ali, njega nisu mogli da pronađu.
Bratislav Grubačić je sredinom 2001. godine u medijima izjavio da je 9. aprila u stan ušao sa tri Dadina prijatelja i da su je zatekli mrtvu. Tvrdio je da je samo površno znao šta je to Dada pisala i da je sa njom bio u vezi tri godine, "prekratko da bi mogao da sazna sve tajne iz njenog života". U njen posao, kako je tvrdio nije se mešao, a nije mnogo ni pratio šta piše.
Na naš poziv i molbu da nam prokomentariše obrt u istrazi, Grubačić je ljubazno odgovorio da ne želi bilo šta da izjavi.
.jpg)
