Izvor: RTS, 29.Nov.2008, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (29.11.2008.)
Politika: Tadić: Vreme je za promenu Kumanovskog sporazuma, Teroristi večerali, platili, a onda zapucali, Operacija desne, pa leve noge – greška ili prava dijagnoza; Novosti: Minus 46 milijardi, Radikali odbili premijera, Jače snage na jugu Srbije; Blic: Samo Krkobabić zadovoljan budžetom, Dečaka pokušali seksualno da zlostavljaju
Dnevnne novine danas pišu o Kumanovskom sporazumu, teroristima u Indiji, lekarskoj greški, srpskom budžetu, konsultacijama premijera Cvetkovića >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa parlamentarnim strankama o reakciji na ekonomsku krizu, pokušaju seksualnog zlostavljanja dečaka u Domu za učenike, ...
Tadić: Vreme je za promenu Kumanovskog sporazuma
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je došlo vreme za promenu Kumanovskog sporazuma o povlačenju jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije potpisanog 9. juna 1999. godine.
- Nema nijednog razloga da se u ovom trenutku kada je Srbija pokazala da je faktor stabilnosti u regionu, ne promeni Kumanovski sporazum. Podsećam vas da su delovi tog sporazuma takvi da postoji još zona zabranjenog leta. Ne postoji objektivno nijedan bezbednosni razlog zašto bi tako nešto postojalo, rekao je Tadić u intervju koji će „Politika" u celini objaviti u sutrašnjem broju.
Srbija nije faktor destabilizacije. Srbija ni na koga nije pucala, niti naši vojnici i oficiri, a drugi jesu pucali na građane srpske nacionalnosti, na srpske oficire i na srpske vojnike. Dakle, objektivno govoreći, mi danas treba da menjamo Kumanovski sporazum i ja kao predsednik Srbije stajem iza tog predloga.
Srbija se protivi uspostavljanju kosovskih bezbednosnih snaga. Tadić kaže: „Od početka pregovora, kada se prvi put u Ahtisarijevom planu pojavila ideja o takozvanim kosovskim bezbednosnim snagama, usprotivio sam se takvom rešenju i rekao sam da je takvo rešenje za Srbiju apsolutno neprihvatljivo danas i da će biti uvek neprihvatljivo. To nisu snage koje bezbednosno ugrožavaju Srbiju. Reč je o lako naoružanim pripadnicima bezbednosnih snaga. Ali, to su snage koje mogu u budućnosti biti zametak vojske ili armije koja bi mogla biti faktor bezbednosnih rizika u regionu.
Zašto ovo kažem? Zbog toga što se postavlja pitanje odakle se regrutuju pripadnici tih snaga. Naše iskustvo je da se vrlo često oni regrutuju iz terorističkih odreda. Tako je sa svim bezbednosnim strukturama na Kosovu i Metohiji. U tom kontekstu podsećam vas da je ANA međunarodno definisana kao teroristička organizacija, da to nije uradila država Srbija, nego međunarodne institucije".
U intervjuu koji „Politika" objavljuje sutra predsednik Srbije Boris Tadić govori o gasnom aranžmanu sa Rusijom, problemima u donošenju budžeta, raspoređivanju Euleksa, odnosima sa Tomislavom Nikolićem i Mlađanom Dinkićem...
Teroristi večerali, platili, a onda zapucali
Večeras je u Bombaju ono čudno zatišje koje uvek nastupi posle događaja koji su toliko neočekivani i dramatični da posle njih ništa više nije isto.
Polako se sklapaju kockice mozaika dramatičnog i po svemu krvavog terorističkog napada na samo srce ovog grada koji je i dosad imao terorističke traume, ali nikad ovako drske, tako organizovane i detaljno planirane.
Evo nekih detalja koje sam ovde saznala od prijatelja i poznanika o tome kako je počelo i šta se sve događalo.
Jedna grupa terorista, osmoro mladih momaka, stigla je oko 9.15 čamcem i pristala u „ribarskom selu", preko puta hotela „Prezident". Barat Tamor, pomoćnik supervizora hotela „Tadž", koji se tamo zatekao, pozdravio ih je i, videvši da na leđima imaju velike rance, pitao ko su.
„Studenti", odgovorili su mu. Tamor je preuzeo svoju smenu, i tek kad je počela pucnjava shvatio je sa kim je imao posla.
Dvojica drugih terorista viđeni su kako večeraju u kafeu „Leopold", poznatom svratištu turista, neposredno iza hotela „Tadž". Večerali su, platili, onda iz ranaca izvadili automate - i zapucali po drugim gostima u restoranu!
To je u stvari bio prvi napad: u „Leopoldu" je poginulo šestoro gostiju. Nakon pucnjave, teroristi su hladno išetali iz restorana i uputili se ka hotelu „Tadž", pucajući usput na ljude na koje su nailazili.
Eksplozija se čula i u neposrednoj blizini još jednog popularnog kafića - „Butlegers", u kojem je bilo pedesetak gostiju. Vlasnik, inače moj poznanik, ispričao mi je kako su odmah potom spustili spoljne metalne roletne, pogasili svetla i tako pritajeni unutra ostali do devet ujutru, kada ih je izbavila vojska. Nedaleko odatle je inače „Nariman", zgrada sa jevrejskim centrom, gde su teroristi držali taoce. Tamo se pucalo celu noć.
Dvojica terorista su nasumice pucala i u okolini železničke stanice, smejući se dok su rafalima obarali nedužne putnike. Jedna žena sa detetom je počela da vrišti i time skrenula pažnju na sebe. Hladnokrvno su okrenuli automate prema njoj i pokosili je, zajedno sa detetom.
U prvi mah je izgledalo da su na meti bili samo stranci, Amerikanci i Britanci, ali pokazalo se da teroristi nisu baš mnogo probirljivi.
Reakcije ljudi danas, posle neprospavane noći, uglavnom su rezignacija i bes, usmereni prema napadačima, ali i političarima. Kako je bilo moguće, pitaju se svi, da teroristi ušetaju u Bombaj, gde je bilo obezbeđenje. Zašto su zatajile obaveštajne službe? U hotelu „Tadž" jedina bezbednost je bio portir u dekorativnoj uniformi.
Vlasnik „Tadža" industrijalac Ratan Tata izjavio je da obezbeđenje ne bi pomoglo, ali da nacija treba brzo da reorganizuje odbranu od terorizma. Ovdašnja poznata spisateljica Šoba Di ogorčeno je izjavila da političari ne treba da dolaze u Bombaj i da indijska država nije pripremljena za ovakve situacije. Političari ne treba sada da dolaze u Bombaj i prikupljaju poene, kaže ona, i dodaje da treba prepustiti vojsci da obavi svoj posao.
Izgleda da je deo terorista prispeo ranije i da su bili gosti hotela, proučavajući njegov raspored i sistem obezbeđenja. Sve u svemu, napad je bio dobro planiran. Teror nad Bombajem trajao je ukupno 37 sati. Drama, međutim, još nije završena.
Operacija desne, pa leve noge - greška ili prava dijagnoza
Na odeljenju dečje hirurgije kraljevačke bolnice, Milici Pavlović, petogodišnjoj devojčici iz Raške, operisana je 18. novembra desna noga, iako je ona, koji dan ranije, stigla u ovu bolnicu radi operativnog lečenja uočenih promena na kosti - druge noge. Nedelju dana kasnije njoj je u istoj sali operisana i „prava", dakle leva noga.
To je najpre izazvalo sumnju drugih bolesnika u sobi, pa Miličinih roditelja Dejana i Violete Pavlović. Vest se brzo prenela kroz bolničke hodnike i ordinacije, pa i kraljevačku čaršiju. Uz to je krenula i priča kako su lekari s roditeljima odmah sklopili sporazum o ćutanju, poučeni onim što se već ranije dešavalo u ovoj bolnici.
Još se pamti kako je ovde pre tri godine ortopedski hirurg dr Ljubiša Jovašević, sopstvenom greškom, pacijentu Ljubinki Stevanović iz Lađevaca operisao zdravu umesto bolesne noge i zbog toga je dobio otkaz. Stoga su i lekari i Kraljevčani posebno „osetljivi" na mogućnost da se tako nešto ponovi.
Povodom Jovaševićeve „omaške", na jednoj konferenciji za novinare, tadašnji a i današnji direktor kraljevačkog medicinskog centra dr Dragan Arsić istakao je da spremnost kraljevačkog medicinskog centra da javno govori o profesionalnoj grešci lekara predstavlja „oblik zaštite ove profesije od često neosnovanih napada predstavnika medija i javnosti".
Direktor Arsić je sada, izgleda u ne baš istom raspoloženju, za „Politiku" na pitanje da li je tačno da je devojčici operisana najpre pogrešna, pa zdrava noga, ukratko odgovorio: - Nije u pitanju greška, to su laži. Reč je o tome da je najpre operisana upala na jednoj, a onda su uočene promene na drugoj nozi. No, ja nisam bio protekle nedelje na poslu... Pitajte na odeljenju - dodao je Arsić.
Znatno raspoloženiji za „transparentnost" bili su lekari na dečjem odeljenju zdravstvene ustanove u Raški. Načelnik pomenutog odeljenja dr Milica Đokić uputila nas je na dr Gordanu Roglić, koja je „vodila" devojčicu. Ona je bila sasvim određena: - Pošto smo uočili određene promene na kosti leve noge, roditeljima deteta dali smo uput, radi operacije u Kraljevu. Ovde smo uradili i snimak odgovarajućeg dela leve noge. Kako smo posle od roditelja, primetno zabrinutih, saznali, devojčica je tamo i operisana.
Ni reči, dakle, o nekakvoj upali druge noge, pa smo o svemu, posredstvom telefona, porazgovarali i sa ocem devojčice Dejanom Pavlovićem. On nam je isprva potvrdio da sumnja u lekarsku grešku, ali i dodao: „Sada nisam spreman za bilo kakav komentar, o svemu ću sa predstavnicima medija, možda, razgovarati za desetak dana..." Obećanje da će se lično susresti i razgovarati s novinarom „Politike" nije ispunio. Naprotiv, izbegavao je i novi kontakt telefonom.
Na kraju, pozvali smo i dr Zorana Stevanovića, dečjeg hirurga, koji je operisao devojčicu. Taman kad smo zaustili da ga upitamo o mogućem neposrednom razgovoru povodom operacija Milice Pavlović, on nam je odbrusio: „Ne želim da razgovaram" i gotovo istovremeno spustio slušalicu.
I tako ostade nedorečen tekst za novine o konkretnom slučaju i, verujemo, još „bogatija" čaršijska priča...
Minus 46 milijardi
Predlog budžeta za narednu godinu dostavljen je u petak svim ministarstvima. O predlogu će se verovatno u ponedeljak izjasniti, na zajedničkoj sednici, odbori Vlade Srbije. Ukoliko se na toj sednici postigne saglasnost o detaljima, moguće je da Vlada Srbije već u utorak raspravlja na ovu temu.
Prema nacrtu plana državne kase, koji je izradilo Ministarstvo finansija, država će u narednoj godini zaraditi 715 milijardi dinara, dok će joj rashodi iznositi 761,5 milijardi dinara. Tako će, bar prema upućenom predlogu, minus u državnoj kasi planiran za narednu godinu biti 46,5 milijardi dinara, što se uklapa u plan da deficit u 2009. godini bude na nivou od 1,5 odsto bruto društvenog proizvoda.
Međutim, predlog budžeta iznenadio je neke od institucija. Prema informacijama "Novosti", još nisu usaglašeni stavovi o onim stavkama koje su i prethodne dve nedelje bile sporne i zbog kojih se na plan državne kase još čeka.
Izvori "Novosti" kažu da je ministarka finansija Diana Dragutinović Vladi zapravo dostavila svoj predlog, bez usaglašavanja. Tako je sada nepoznato i da li će se od Nove godine krenuti u primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, jer je predlog Ministarstva finansija bio da se, zbog očekivanog smanjenja prihoda u odnosu na planirane, sa ovom odlukom sačeka.
Glavne primedbe ministarstava, kojima su smanjeni razrezi budžeta, jeste da se u "seči" išlo ravnomerno, odnosno da nije moguće na isti način rezati troškove baš svim budžetskim korisnicima. Jer, navodno, postoje ministarstva čije je projekte zaista moguće odložiti za "neka bolja vremena", ali i ona gde bi se rezanje troškova od oko 20 odsto značajno odrazilo kako na funkcionisanje institucija, tako i na realan život.
Nacrt budžeta za narednu godinu, inače, predviđa uvećanje i prihoda i rashoda. Tako je, recimo, nedavno usvojenim rebalansom budžeta predviđeno da država u ovoj godini prihoduje 650,2 milijarde dinara, dok su rashodi projektovani na 695,9 milijardi dinara. Isti je samo iznos deficita (istina u nominalnom iznosu) - 45,8 milijardi dinara. S obzirom na inflaciju, planirani minus u državnoj kasi smanjen je, zapravo, za čak 1,2 odsto bruto društvenog proizvoda.
Očekuje se da se na političkom nivou, tokom vikenda, razreše sve dileme oko troškova budžeta za narednu godinu i da će se zakazana rasprava o izgledu državne kase organa Vlade, zakazana za ponedeljak, okončati zajedničkim stavom.
Mlađan Dinkić demantuje nesuglasice oko budžeta
Pozadina slučaja Krišto
Ministar ekonomije i potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić izjavio je u petak da još nije video nacrt budžeta Srbije za narednu godinu, pa ne može ni da ga komentariše. On je demantovao da ima sukoba u koaliciji, kao i mogući izlazak stranke G 17 plus iz vlade u vezi sa budžetom.
Na pitanje novinara kako komentariše optužbe opozicije da je sprečio budžetsku inspekciju da "poseti" aerodrom "Nikola Tesla", ministar Dinkić je odgovorio da je pozadina slučaja "Krišto" znatno ozbiljnija i dublja od površnih informacija objavljenih ovih dana.
- Za dva minuta ne može se objasniti ovaj slučaj - naglasio je potpredsednik Vlade. - Za nekoliko dana građani će imati prilike da čuju o čemu se radi. Prava pozadina afere oko bivšeg direktora aerodroma "Nikola Tesla" Bojana Krišta još nije izneta u javnost.
Radikali odbili premijera
Od svih parlamentarnih opozicionara, jedino predstavnici Srpske radikalne stranke neće narednih dana sesti na kanabe premijera Mirka Cvetkovića!
Predsednik Vlade započeo je seriju razgovora sa čelnicima opozicije, a tema je - kako država da se zaštiti od svetske ekonomske krize koja nas neće zaobići.
Prvi su u kabinetu premijera još u sredu bili predstavnici LDP, a sledeće nedelje će se sa Cvetkovićem sastati funkcioneri DSS, NS i SNS.
Koštuničinu stranku, u Nemanjinoj 11 zastupaće Miloš Aligrudić, potpredsednik DSS, Radojko Obradović, predsednik saveta stranke i Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta.
- Ne možemo mi, kao opoziciona stranka, učiti vlast šta treba da radi, ali ukazaćemo na neke konkretne ekonomske poteze koje bismo povukli kada bismo bili na vlasti i kada bismo imali logistiku koju oni imaju - rekao je za "Novosti" Aligrudić.
On najavljuje da će delegacija DSS podsetiti premijera gde je država pogrešila, kao i šta je propustila da uradi kako bi Srbija stvorila odbrambeni bedem za nadolazeću krizu: - Naravno, ne možemo očekivati da ovako nekoherentna i nestabilna vladajuća koalicija posluša bilo kakav savet i sprovede ga u delo - smatra Aligrudić.
Srpska napredna stranka kod Cvetkovića šalje ekonomski tim. Naprednjačku viziju borbe protiv svetske ekonomske krize, premijeru će da predoče Jorgovanka Tabaković, Bojan Dimitrijević, Dejan Miljković i Milenko Dželetović:
- Spremni smo da Cvetkovića upoznamo sa čitavim paketom najkonkretnijih mera koje Srbija mora da preduzme u narednom periodu kako bi ekonomski izdržala - najavio nam je u petak Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS.
I Nova Srbija je dobila poziv, i kod predsednika Vlade će, najverovatnije, poslati "prvu postavu". Kako nam je rečeno u NS, u Nemanjinu će sledeće nedelje ići lider Velimir Ilić, Miroslav Markićević i neki od poslanika:
- Imaćemo puno toga da pitamo predsednika Vlade, kao i da ga kritikujemo u mnogim potezima - rekao nam je Markićević. Bilo bi dobro za građane da vlast češće usvaja sugestije opozicije. Ne bi im kruna pala sa glave.
Lider LDP Čedomir Jovanović, koji je "probio led", posle sastanka sa Cvetkovićem izjavio je da je cilj razgovora bio donošenje mera kojima bi se ubrzale evropske integracije i nastavili pregovori sa MMF.
- Važno je da je Vlada ispoljila spremnost da podeli odgovornost sa parlamentom - smatra Jovanović.
Ne pada nam na pamet da idemo kod predsednika Vlade iako smo pozvani. Predlažemo mu da podnese ostavku - izjavio je u petak za "Novosti" Dragan Todorović, potpredsednik SRS. Na pitanje, da li su formalno obevestili Cvetkovićev kabinet da neće poslati svoju delegaciju, Todorović nam odgovara: - Nismo. Evo, prava je prilika da to pročitaju u "Novostima".
Jače snage na jugu Srbije
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Ponoš izjavio je u petak da se sa zvaničnicima NATO i Kfora na sastanku u Napulju, posvećenom bezbednosnoj situaciji na Kosovu, dogovorio o ekspertskim razgovorima o reviziji Kumanovskog sporazuma.
Prema njegovim rečima, na sastanku sa komandantom združenih snaga NATO Markom Ficdžeraldom i komandantom Kfora Đuzepeom Emilijom Gajem razgovarano je i o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji.
- Sastanak sa Ficdžeraldom nastavak je razgovora koje sam imao prošle sedmice u Briselu sa komandantom NATO za Evropu, generalom Kredokom - pojasnio je general Ponoš agenciji Tanjug. - Pričali smo o istim temama, s tim što su ovog puta razgovori vođeni u svetlu činjenice da je Savet bezbednosti UN podržao izveštaj generalnog sekretara Ban Ki Muna o rekonfiguraciji Unmika, odnosno o raspoređivanju misije Euleks. Imamo i činjenicu o formiranju takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga, uz učešće Kfora, čemu se mi protivimo.
Prema Ponoševim rečima, bezbednosna konstelacija na terenu je promenjena i to je razlog da se preispita Kumanovski sporazum i njegova svrsishodnost. Zato je dogovoreno da se održe ekspertski razgovori o reviziji vojno-tehničkog sporazuma, "jer to zahteva situacija".
Iako nije objavljeno šta će revizija konkretno podrazumevati, vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da će tema budućih razgovora biti Kopnena zona bezbednosti.
- Revizija će se najverovatnije ticati relaksacije zone uz administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom - objašnjava Radić. - To bi našoj vojsci omogućilo da u zoni ima punu slobodu raspoređivanja svojih snaga i da, u zavisnosti od situacije, reaguje punim kapacitetom u slučaju ugrožene bezbednosti. Time bi bila nastavljena linija započeta ukidanjem zabrane leta i ograničavanja korišćenja teškog naoružanja.
Naš sagovornik ističe da nije realno očekivati da se revizija odnosi na povratak naše vojske na Kosovo, iako su ovakvi stavovi često zloupotrebljavani u političke svrhe proteklih godina. Radić reviziju Vojno-tehničkog sporazuma vidi i kao novi deo u mozaiku ukupnih odnosa Srbije sa Kosovom i Metohijom.
Kumanovskim sporazumom predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO devetog juna 1999. godine dogovoreno je povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova. Time su okončani vazdušni napadi NATO na Jugoslaviju, a na Kosovu su, na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, raspoređene međunarodne snage, u čijem je sastavu najveći broj vojnika iz zemalja članica NATO. Uz to, ovim aktom uspostavljena je kopnena zona bezbednosti sa ciljem da razdvoji zaraćene snage.
Docent na Fakultetu za bezbednost Zoran Dragišić smatra da je revizija Kumanovskog sporazuma, u delu koji se odnosi na Kopnenu zonu bezbednosti, neophodna, jer su okolnosti bitno promenjene.
- Uloga ovog pojasa na jugu Srbije 1999. godine bila je da razdvoji neprijateljske vojske - objašnjava Dragišić. - Danas, međutim, Vojska Srbije i Kfor ne samo da nisu neprijateljske snage, već su partneri. Promene ovog akta doprineće većoj bezbednosti na jugu Srbije. Uz to, redefinisanje ovog sporazuma bio bi jasan znak da svet našu državu i vojsku vidi kao saveznike i značajni činilac bezbednosti u regionu.
Samo Krkobabić zadovoljan budžetom
Predlog raspodele para iz budžeta koji je u petak podeljen svim ministarstvima izazvao je veliko nezadovoljstvo među ministrima koji su od premijera i ministarke finansija tražili mnogo. Primera radi, kako saznaje „Blic", ministarka za NIP Verica Kalanović tražila je iz budžeta 49 milijardi, a dobila malo više od 12 milijardi, a ministar Oliver Dulić tražio je 12, očekivao osam, a dobio nešto malo manje od četiri. Komentar većine ministara bio je „Ne pitajte ništa, suviše sam ljut".
U Vladi se očekivalo, a već nekoliko dana i znalo, da će očekivanja ministara biti uveliko izneverena i da sigurno neće moći da ostvare sve što su obećavali u predizbornoj kampanji, ali kurir koji je raznosio nacrt zakona o budžetu za 2009. godinu bio je dočekan kao glasnik najcrnjih vesti.
- Sa ovakvim predlogom budžeta samo će Krkobabić dobiti sve što je tražio - bio je komentar jednog od ministara.
Nacrt budžeta koji je Ministarstvo finansija dostavilo Vladi Srbije predviđa rashod od 761 milijarde dinara, dok je predviđeno da prihodi budu 715 milijardi dinara, što bi značilo da je budžetski deficit 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Konačan predlog budžeta trebalo bi, prema saznanjima „Blica" da bude utvrđen u ponedeljak, kada će se sa vladinim odborima sastati državni sekretari ili čak i sami ministri.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao nam je da je ovaj predlog samo radni materijal i da će se o tome tek pregovarati.
- Ministarstvo zdravlja se u pripremi svog budžeta ponašalo krajnje štedljivo i gledali smo da tražimo gotovo istu količinu para ili za nešto samo malo veću nego što smo imali prošle godine. Smatram da mora da postoji socijalna odgovornost prema onima koji ne mogu sami da plate socijalno osiguranje, a takvih ljudi je 700.000. O tome ćemo pregovarati narednih dana - rekao je za „Blic" ministar zdravlja Tomica Milosavljević, odbijajući da direktno kaže da li je nezadovoljan, mada se iz njegovih odgovora moglo jasno zaključiti da je očekivao znatno više.
Dečaka pokušali da seksualno zlostavljaju
Četrnaestogodišnjeg S.R., učenika Srednje građevinske škole, u sredu veče oko 19.30 u Domu za učenike u Padinskoj Skeli napala su tri dečaka iz susedne sobe. Oni su ga, prema navodima stanara Doma, uvukli u svoju sobu, tukli i pokušali da ga seksualno zlostavljaju pomoću flaše i metle. Ceo slučaj prijavljen je tek ujutru kada su pozvani Hitna pomoć i policija.
Prema rečima stanara Doma učenika u Padinskoj Skeli, incident se dogodio u sredu veče dok je većina đaka bila na večeri, tako da nikog nije bilo da mu pomogne.
- Znam da su ga i ranije maltretirali jer je on među najmlađima u Domu. Čuo sam da su ga trojica starijih momaka, koji žive do njega, uvukli kod njih u sobu gde su ga tukli i maltretirali. Dvojica su ga valjda držala, dok je treći pokušao da ga zlostavlja flašom i metlom. Kad su ga izmaltretirali, pustili su ga. On je to prijavio dežurnom vaspitaču, ali ga nisu odveli kod lekara. Tek jutros sam video policiju i Hitnu pomoć. Njegovi cimeri kažu da se celu noć previjao i plakao - priča jedan od učenika Poljoprivredne škole PKB, koji takođe živi u ovom domu.
Iako se dečak odmah požalio dežurnom vaspitaču, tek juče ujutro oko deset sati kolima Hitne pomoći prevezen je u Institut za majku i dete kako bi utvrdili da li je zaista silovan kao što je S.R. ispričao. Lekari tvrde da silovanja nije bilo.
- Dečak je primljen u našu hiruršku ambulantu gde je i pregledan. Međutim, smatrali smo da nema razloga da ga zadržimo u bolnici, jer smo utvrdili da ne možemo govoriti o silovanju, već samo o pokušaju zlostavljanja - rekao je dežurni lekar u Institutu za majku i dete.
Osim Hitne pomoći, na poziv upravnice Doma juče je došla i policija koja će detaljno ispitati slučaj. Kako nezvanično saznajemo, trojica nasilnika uz pratnju vaspitača i socijalnog radnika odvedena su u policiju da daju izjave. Takođe, u toku dana održan je i sastanak pedagoškog veća Doma, na kome je odlučeno da se oni izbace.
- Mogu samo da vam kažem da se ništa strašno nije desilo i da je reč o dečjoj igri. Dežurni vaspitač me je obavestio da su se oni igrali penom za brijanje u jednoj od soba. Znate, oni su ipak samo deca. Mi smo obavestili sve nadležne ustanove i oni će dalje voditi slučaj. Odlučili smo da ova tri učenika isključimo iz Doma bez obzira na to da li je bilo nešto ili nije. Mislimo da je dovoljno to što je morala da dolazi policija. Takođe, pozvali smo i roditelje, a čekamo i zvanično saopštenje SUP-a i lekara. Dečak je sad kod nas i sa njim će raditi čitav tim stručnjaka - priča za „Blic" Nevenka Stijela, upravnica Doma za učenike u Padinskoj Skeli.
Međutim, iako upravnica tvrdi da je dežurni vaspitač još u sredu veče pozvao Hitnu pomoć, ali da su oni na osnovu opisa zaključili da nema mesta njihovoj intervenciji, u Hitnoj pomoći to demantuju.
- Prema našoj evidenciji, prvi i jedini poziv iz Doma za učenike primili smo juče ujutru u 9.30 časova. Poslali smo ekipu, dečak nam je ispričao šta mu se dogodilo i da je silovan, pa smo ga odmah odvezli u Institut za majku i dete kako bi se navodi ispitali - objašnjava dr Nada Macura, portparol Gradskog zavoda za Hitnu pomoć.
