Izvor: RTS, 29.Okt.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (29. 10. 2009.)
Novosti: Dosta blokade Srbije, Blic: Klintonova traži zeleno svetlo za Srbiju, Press: Saznajemo - Sreten Jocić nudi nagodbu?!, Politika: Dragutinovićeva: Nije nestalo 130 milijardi dinara, piše dnevna štampa
Dosta blokade Srbije
Šef britanske diplomatije Dejvid Miliband izjavio je da Velika Britanija želi da se odblokira Prelazni sporazum EU i Srbije, kao i da podržava bliže povezivanja Srbije i Unije.
Miliband je u intervjuu Večernjim novostima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << rekao da je odluka o odmrazavajuu sporazuma na Holandiji koja se do sada protivila tome tražeći da Srbija u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom.
Na pitanje o ukidanju britanskih viza za građane Srbije, Miliband je rekao da London takva pitanja razmatra "slučaj po slučaj".
"I ovo pitanje viza treba da razmotrimo na isti način, kao i ostala, po principu zasluga i ostvarenog nepretka", rekao je Miliband.
Klintonova traži zeleno svetlo za Srbiju
Hilari Klinton, državna sekretarka Sjedinjenih Američkih Država, i Stiven Rep, novi ambasador za ratne zločine, uvereni su da Srbija potpuno sarađuje s Tribunalom u Hagu. Oni će nastojati da „objektivno prezentuju Holandiji napore Srbije" kako bi od nje konačno dobili pozitivni signal za odmrzavanje sporazuma o pridruživanju i asocijaciji, saznaje „Blic".
Koliko je uticaj SAD bitan, naročito o pitanju Haga, jasno govori činjenica da je Amerika ključni finansijer ovog suda. Ali, pitanje je kako Holanđani pred svojim parlamentom da obrazlože izmenu svog stava i odustajanje od uslovljavanja odmrzavanja SSP striktno hapšenjem Mladića?
Oni koji veruju da bi SAD mogle da promene stav Holanđana, ubeđeni su da tome mora da prethode ključne reči Serža Bramerca, glavnog haškog tužioca, koji, kako „Blic" saznaje, 4. oktobra dolazi u Beograd, u dvodnevnu posetu. One glase: „Srbija u potpunosti sarađuje s Tribunalom". Ta sintagma, veruju oni, bila bi dovoljan alibi za Holanđane.
I pre Amerikanaca, Brisel je nastojao da izvuče od Bramerca ove magične reči. Šta je ono što je Bramerca do sada kočilo u izricanju preko potrebne sintagme, kada je već davao pohvalne izveštaje o pitanju saradnje Srbije s Hagom?
Strah da za Holandiju - čije političke struje žele da izbegnu temu rata u Bosni, Srebrenicu i Mladića u vremenu izbora koje im predstoji naredne godine - to ne bude dovoljno jako pokriće. I, mogućnost da konačni, za Srbiju toliko željeni zaključak Bramerca, bude ignorisan u holandskom parlamentu. To bi bio udar na njegov integritet.
Saznajemo - Sreten Jocić nudi nagodbu?!
Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, koji je u ponedeljak optužen kao organizator ubistva vlasnika „Nacionala" Ive Pukanića, ponudio je preko posrednika nagodbu srpskim vlastima, saznaje Pres! Jocić preko posrednika poručio da je spreman da otkrije nalogodavca ubistva Ive Pukanića ako mu se garantuje da neće dobiti više od 10 godina
Jocić je, kažu obavešteni sagovornici našeg lista, poručio da je spreman da otkrije ime naručioca ubistva Pukanića samo ukoliko mu država pismeno garantuje da neće dobiti više od 10 godina robije!
- Jocić je, preko posrednika, poslao poruku vlastima da je spreman da pod određenim uslovima sarađuje u istrazi... Ako bi mu država garantovala manju zatvorsku kaznu, on bi otkrio ime čoveka koji je dao 1,5 miliona evra za ubistvo Pukanića... - prenosi izvor Presa, koji naglašava da je poruka Pukanića „sročena vrlo oprezno", ali da je iz nje jasno da je Jocić spreman da sarađuje sa vlastima.
- Joca je pametan čovek. On vidi da mu sada, posle podizanja optužnice, preti više od 20, možda čak i 40 godina zatvora, što bi u njegovom slučaju značilo maltene doživotnu robiju! On zapravo i nema mnogo izbora. Jedina realna šansa mu je da proba da se nagodi sa državom - objašnjava naš izvor.
Prema njegovim rečima, srpska i hrvatska policija su u dosadašnjoj istrazi došle do ozbiljnih indicija da je naručilac Pukanićevog ubistva jedan od najpoznatijih kontroverznih biznismena sa prostora bivše Jugoslavije, na koga i Jocić ukazuje u svojoj poruci.
- Amsterdam, po zakonu, ne može da dobije status svedoka saradnika, ali je moguće sa njim napraviti pogodbu u interesu pravde. Pitanje je, naime, da li je u interesu države da kazni samo Jocića, a da naručilac ubistva ostane nekažnjen?! - kaže sagovornik našeg lista. Prema njegovim rečima, osnovano se sumnja da naručilac Pukanićevog ubistva stoji i iza nekoliko krupnih ubistava u Srbiji u poslednjih 15 godina.
U Specijalnom tužilaštvu nisu hteli da komentarišu naša saznanja.
Dragutinovićeva: Nije nestalo 130 milijardi dinara
Oko 130 milijardi dinara državnih prihoda - raznih taksa, naknada, donacija, zajmova - nije nestaloiz budžeta, jer ih u njemu nije ni bilo. Ili još jasnije,taj novac se ne knjiži u budžetskim, već u knjigama republičkih institucija koji ih ubiraju ilidobijaju i koriste. I niko ne tvrdi da se taj novac troši mimo zakona, već samo da nije obuhvaćen budžetom, da se u njega ne sliva i iz njega ne troši. Novi zakon o budžetskom sistemu omogućiće postepeno uključivanje i ovih prihoda u budžetski proces, što će omogućiti jasniji uvid, bolju kontrolu i bolje upravljanje javnim finansijama.
Tako bimoglo da glasi objašnjenje prekjučerašnje konstatacije ministarke Diane Dragutinović o nesveobuhvatnosti budžetskog sistema, koje smo juče dobili iz Ministarstva finansija. Naime, njenaizjava da ne zna kako se pomenuta sredstva troše različitoje protumačena u javnosti - do sumnje da je oko 130 milijardi dinara državnog novca negde nestalo.
Na pitanje zašto je to tako i zašto se svi prihodi ne evidentiraju na jednom mestu, ne ubacuju u jednu kasu i ondaiz nje raspodeljuju itroše, Dragutinovićeva u pisanom odgovoru „Politici" pre svega podseća da država prikuplja prihode po raznim osnovama. Poreske i neporeske koji se slivaju u budžet i iz kojih se finansiraju prava i programi utvrđeni Zakonom o budžetu, ali pojedini direktni i indirektni korisnici budžetskih i sredstava organizacija za socijalno osiguranje (na primer škole, ustanove kulture, fakulteti, SANU, klinički centri, ali i statistika, geodetski zavod....) imaju pravo na sopstvene prihode (koje ostvaruju prodajom robeili vršenjem usluge) ili namenske prihode (čije je korišćenje utvrđeno posebnim zakonima, kao što su na primer Zakon o vodama, šumama, poljoprivrednom zemljištu, putevima, rudarstvu...).
Postoje, kaže, „opravdani razlozi za uvođenje ciljanih naknada koje imaju karakter sopstvenih prihoda: neke usluge treba da plate pojedinci, a ne cela populacija (na primer kazne, ukoliko ne poštuju zakone, ali i takve usluge kao što su registracija, kontrola, inspekcija, korišćenje javne infrastrukture, plaćanje dela troškova u zdravstvu ili školarine, kad je obrazovanje u pitanju), a neophodna je iregulacija pojedinih industrija i upotrebe javnih dobara".
-U Srbiji zaista postoji mnogo zakona i mnogo različitih naknada. Zbog činjenice da je upotreba definisana posebnim zakonima a ne Zakonom o budžetu, mora se reći da se o korišćenjusredstava odlučuje van budžetskog procesa, ali u skladu sa pojedinačnim zakonima. Međutim, najbolja praksa je razdvajanje pitanja regulacije javnog dobra od njegove cene, što značida bi umesto finansiranja različitih rashoda iz namenskih ili vlastitih prihoda najveći deo ovih sredstava trebalo da se slije na jedinstven račun Trezora, pri čemu naravno ostaje obaveza njihovog finansiranja, ali iz budžetskih aproprijacija -kaže Dragutinovićeva.
