Izvor: RTS, 29.Sep.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (29. 09. 2009.)
Politika: SPC ne može bez domaćina, Novosti: Nema sloge oko otkaza, Pres: Karadžić: U fudbalu ima mafijaša, ali ja ne znam ko su!, Blic: Hirurg osuđen na kućni zatvor, ali ide na posao, pišu dnevne novine
SPC ne može bez domaćina
Episkop zahumsko-hercegovački Grigorije izjavio je da nema govora o nekakvoj podeli u Sinodu Srpske pravoslavne crkve, i naglasio da su to zlonamerne izmišljotine.
"Treba reći da je čista izmišljotina o podeli >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Sinodu na mitropolita Amfilohija na jednoj i dvojicu vladika i mene na drugoj strani, to je zlonamerno", naglasio je vladika Grigorije u intervjuu "Politici".
"Dijalog u Sinodu je iskren, intenzivan, otvoren, ponekad iskričav, ali sve u cilju i sa jednom željom - da se u našem narodu, u našoj crkvi, zapali oganj međusobne ljubavi, životne radosti, praštanja, služenja, kulture koja nije kič i parodija, već red i rad i radost života u zajednici braće i učenika Hristovih", ukazao je član "crkvene vlade".
Episkop Grigorije je kazao da je i poslednja sednica Sinoda protekla u veoma dobroj atmosferi, kao i da nije bilo sukoba između mitropolita Amfilohija i ostalih arhijereja oko toga da li ruski predsednik treba ili ne da poseti našu zemlju.
O tome je bilo reči na Sinodu, uz punu odgovornost i punu saglasnost svih, i naročito mitropolita Amfilohija, da je Srbiji sada, kao retko kada, potreban mir i pomirenje i "konačno nadilaženje podela kao što su na četnike i partizane, na crvene, plave, žute...".
"U tom kontekstu je vrlo bitna i poseta predsednika Rusije (Dmitrija) Medvedeva, koja bi, po našem skromnom mišljenju, bila i trebalo bi da bude samo u službi mira i trajnog učvršćivanja prijateljstva između srpskog i ruskog naroda, pogotovu u licu takvog jednog čoveka hrišćanina, kao što je Dmitrij Medvedev", istakao je vladika zahumsko-hercegovački.
Vladika Grigorije je kazao da su mitropolit Amfilohije i vladika Irinej bački "episkopi koji se svrstavaju među najuglednije", ne samo u našoj crkvi nego u celom pravoslavnom i hrišćanskom svetu.
Na pitanje da li postoji mogućnost da naredni Sabor SPC preraste u izborni, episkop Grigorije je rekao da je Crkvi, kao i svakoj kući, neophophodan domaćin.
Nesporna je ljubav celokupnog naroda i nas arhijereja prema Njegovoj svetosti patrijarhu Pavlu, ali je "jasno kao dan da ni srpska kuća, a kamoli Srpska crkva ne mogu funkcionisati bez domaćina", rekao je on i dodao da domaćin treba da bude "čovek ozbiljan, zdrav, odgovoran i radan i hrabar...".
Nema sloge oko otkaza
Nije tačno da ne postoji politička volja unutar vladajuće koalicije da se smanji broj zaposlenih u Vladi. Ona postoji, i srpski ministri će u četvrtak usvojiti predloge zakona koji predviđaju rezove i na republičkom i na lokalnom nivou - zvanično tvrde u vladajućoj koaliciji.
Ali, kada smo počeli pojedinačno da pitamo ministre da li će da "raščiste" višak u svojim kabinetima, došli smo do ne baš tako jedinstvenog odgovora. Neki od članova Vlade, ili lidera koalicije, otvoreno poručuju da otpuštanja neće biti!
Očigledno upućen u ove različite stavove, Rasim Ljajić je zatražio i politički konsenzus o ovom pitanju. Izneo je i konkretan predlog - da se u otpuštanju krene od viška državnih sekretara kojih ima 70, i koji su, mahom, dobili funkciju na osnovu stranačke knjižice. To je, po njemu, jedan od načina da iskusni profesionalci u Vladi nastave da rade.
- Imamo 239 državnih sekretara i pomoćnika, što je rezultat preglomazne koalicije i političkih ustupaka. Potreban je novi politički dogovor koalicionih partnera. Na primer, od šest državnih sekretara koji su u mom resoru, mogao bih efikasno da radim sa dva - preneo nam je Ljajić.
Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje i životnu sredinu, koji u svom resoru ima pet državnih sekretara, za "Novosti" je izjavio: - Moje ministarstvo će ispoštovati u potpunosti sve preporuke Vlade, pa i one koje se budu odnosile na smanjenje državnih sekretara.
Ministar za upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je da Vlada ima detaljan plan za racionalizaciju, a da bi u njegovom resoru mogao da se smanji boj državnih sekretara sa dva na jednog.
U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, koje predvodi Svetozar Čiplić, preneli su nam da ne žele da javno licitiraju s viškom državnih sekretara, već će da sačekaju odluke Vlade i da ih ispoštuju.
- Već smo ukinuli mesto državnog sekretara za zapošljavanje, a za koji dan ćemo ukinuti i onog zaduženog za regionalni razvoj - rečeno nam je u Dinkićevom Ministarstvu za ekonomiju, koje je imalo šest državnih sekretara, a spašće na četiri.
Šest državnih sekretara koji rade u Ministarstvu za infrastrukturu, sudeći po odlučnosti ministra Milutina Mrkonjića, ne moraju da brinu za svoje fotelje: - Neću nikog da otpuštam! Ja sam tu da zapošljavam - ponovio je za "Novosti" Mrkonjić.
Srđan Srećković, ministar za dijasporu, objašnjava da su državni sekretari zapravo zamenici ministara i da su praktično neophodni: - Naravno, verovatno ima prostora da se razgovara o smanjenju njihovog broja - rekao nam je Srećković.
Predsednik "Jedinstvene Srbije" Dragan Marković izjavio je u ponedeljak da se ta stranka protivi otpuštanju radnika iz državne administracije. - Ja sam protiv smanjenja radnika uopšte, u bilo kom sektoru.
Zakoni o državnim službenicima i o potrebnom broju zaposlenih na republičkom i lokalnom nivou, koji bi trebalo da budu usvojeni na zasedanju Vlade u četvrtak, biće prvi formalni korak za rezove u administraciji. Ti propisi će biti po hitnom postupku poslati u Narodnu skupštinu. Detaljan plan za smanjenje tako će biti spreman pred dolazak Misije MMF u Beograd. Do kraja godine, sva ministarstva treba da sačine i novu sistematizaciju radnih mesta u kojoj će viškovi već biti precrtani.
Karadžić: U fudbalu ima mafijaša, ali ja ne znam ko su!
Predsednik FSS-a Tomislav Karadžić potvrdio je juče saznanja Presa da su na prošlonedeljnoj sednici Vladinog Saveta za borbu protiv nasilja u sportu izneti bezbednosni podaci koji kažu da su neke navijačke grupe paravan za mafiju, a da među vođama navijača ima narko-dilera, reketaša i trgovaca oružjem. Karadžić, koji je član Saveta, odbio je da precizira ko su osumnjičeni navijači.
- Te podatke o kojima vi pričate izneli su predstavnici pravosudnih organa i policije. Dogovorili smo se da sve negativnosti rešavamo zajedno. To je jedino što mogu da vam kažem - prokomentarisao je Karadžić.
Na pitanje koji su to klubovi u pitanju i koje su se konkretne ličnosti pominjale, on je ovako odgovorio: - To nije naš posao! To je posao policije i sudova.
Na insistiranje da nam, kao odličan poznavalac stanja u srpskom fudbalu, kaže na koga bi se to moglo odnositi, Karadžić nam je vrlo ljutito rekao:
- Mi iz fudbala ne pravimo dosijee, to rade drugi! Što se FSS-a tiče, mi smo još ranije uzeli na sebe obavezu da niko ko je u sukobu sa zakonom ili je pod bilo kakvom istragom ne može da sedi u Savezu. A što se vođa navijača tiče, njih i ne poznajem...
Ni Aleksandar Boričić, predsednik Odbojkaškog saveza Srbije i član Saveta, nije hteo da govori o konkretnim imenima.
- Mogu jedino da vam govorim o odbojci, a mi nemamo problema ni sa navijačima, ni sa ljudima koji vode srpsku odbojku... - prokomentarisao je Boričić.
U Savetu za borbu protiv nasilja u sportu sede i ministri policije i pravde, Ivica Dačić i Snežana Malović, zatim republički javni tužilac Slobodan Radovanović i predsednica Vrhovnog suda Nata Mesarević, ali Press juče nije mogao da dobije njihov komentar na ovu temu.
Hirurg osuđen na kućni zatvor, ali ide na posao
Načelnik hirurškog odeljenja užičke bolnice Radiša Cvijović osuđen je prošlog četvrtka nepravosnažno na šest meseci kućnog zatvora jer je kolegi dr Vladimiru Stojadinoviću izdao lažno lekarsko uverenje da boluje od raka levog bubrega. Međutim, sud je Cvijoviću dozvolio, iako je osuđen na kućni pritvor, da redovno ide na posao, saznaje „Blic".
Kazna kućnog zatvora nova je mera koja je stupila na snagu sredinom ovog meseca posle izmena Krivičnog zakonika Srbije.
Predviđeno je da osuđenom kome je izrečena ova mera u trajanju do jedne godine sud može odrediti zabranu napuštanja prostorija stana u kome živi, što nije slučaj sa dr Cvijovićem, iako je on izdao lažno uverenje kojim je dr Stojadinović izbegao služenje jednogodišnje zatvorske kazne na koju je osuđen zbog primanja mita.
Profesor Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu kaže za „Blic" da je ovo prva presuda u Srbiji kojom se neko osuđuje na kućni zatvor. On napominje da je nedavno usvojenim izmenama zakona predviđeno da direktor Zavoda za sankcije određuje kako će se kazna kućnog zatvora izdržavati, ali da je u slučaju dr Radiše Cvijovića to uradio sud.
