Izvor: RTS, 29.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (29. 05. 2009.)
Neće nas ugušiti suša, Neprihvatljiv izveštaj revizora o NIS-u, Beba u komi posle dve pogrešne dijagnoze, Medicinski fenomen: Iščupanu ruku ušio posle pet sati!, piše dnevna štampa
Neće nas ugušiti suša
U preraspodeli krizom istanjenog budžeta, Vlada i Ministarstvo poljoprivrede čine sve da poljoprivrednici budu što manje zakinuti. Naročito u kriznom vremenu, agrar je naša tačka oslonca. Sa druge strane, budžet je kao protočni bojler, kako >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se puni, tako se prazni. Pokušavam da objasnim kolegama u Vladi da poljoprivreda ne trpi rok na 12 meseci - paorima je važno da u određeno vreme dobiju sredstva. Tako ove godine, prvi put, "gađamo" jesenje agrotehničke rokove - rekao je u četvrtak u intervjuu "Novostima" ministar poljoprivrede Saša Dragin.
- Imali smo veoma sušan period krajem aprila i početkom maja. Poslednjih dana palo je nekoliko dobrih kiša i to baš u periodu nalivanja zrna, kada se formira prinos pšenice. U maju će, očigledno, biti više padavina nego u aprilu, a to će pogodovati svim usevima i značajno kompenzovati sušni period.
Veći deo subvencije poljoprivrednicima od 12.000 dinara po hektaru, Ministarstvo poljoprivrede isplatiće tokom leta, kako bi taj novac paorima stigao do oktobra, najavio je Dragin u intervjuu za „Novosdti". „Ne mogu da garantujem da će baš 100 odsto njih biti isplaćeno, ali zasada postoji velika šansa da tako i bude. Uspeli smo, u međuvremenu, da izmirimo ogroman dug od 13,5 milijardi koji smo zatekli u oblasti poljoprivrede i veterine. To je važan preduslov da većina subvencija bude isplaćena."
Najveći izvozni adut Srbije je voće i Ministarstvo poljoprivrede na to stavlja akcenat, kaže Dragin i dodaje: „Ako ste registrovali gazdinstvo i želite da zasnujete voćnjak, faktički sadnice dobijate besplatno".
- Imamo ove godine oko 600.000 hektara pod pšenicom, ali ratarske kulture su isplative samo na velikim površinama. Nekad je bila mnogo bolja cena. Sadašnje povećanje cene na svetskoj pijaci posledica je katastrofalnih poplava u Severnoj Americi i velike suše u Južnoj Americi. Nadamo se da će se ova cena od oko 14 dinara za kilogram, održati i u vreme žetve.
"Srbija ne treba da brine za prehrambenu sigurnost svojih građana, odnosno, da li će biti dovoljno žita, mesa, voća i povrća. Glavni zadatak našeg ministarstva jeste da nesumnjive potencijale poljoprivrede pretoči u uspešne izvozne rezultate, tako što će stvoriti stabilan ambijent za poslovanje privrednika."
Neprihvatljiv izveštaj revizora o NIS-u
Nakon objavljivanja revizorskog izveštaja KPMG o poslovanju Nafte industrije Srbije za 2008. godinu,koji bi danas trebalo da bude predstavljen Upravnom odboru, mogli bi da se reše stari, ali i da dođe do novih srpsko-ruskih nesporazuma. Tim pre što su gubici NIS-a za 2008. godinu procenjeni na čak osam milijardi dinara, odnosno oko 90 miliona evra, kako „Politika" nezvanično saznaje iz izvora bliskih toj kompaniji.
Ukoliko ovaj podatak danas bude potvrđen,to znači da su gubici NIS-a gotovo dvostruko veći od onih sa kojima je većinski vlasnik „Gaspromnjeft" izašao u javnost početkom godine, a prema kojima su procenjeni na oko 3,8 milijardi dinara ili oko 40 miliona evra.
Srpska strana, kako se saznaje, neće prihvatiti ovakav izveštaj KPMG, već će tražiti ili novu reviziju ili ponovni popis kompletne imovine NIS-a, zalihe, bilanse stanja i uspeha... Jer, bez toga revizorski izveštaj o završnom računu ne može biti prihvaćen, tvrdi za naš list Nikola Martinović, član Upravnog odbora NIS-a.
On kaže da su svi članovi Upravnog odbora već upoznati s detaljima revizorskog izveštaja KPMG. On je neprihvatljiv najviše zbog, kako objašnjava, metodologije koju je revizor koristio da utvrdi da li je NIS lane poslovao s dobitkom od 2,3 milijarde, kako tvrdi srpska strana, ili s gubitkom.
Upitan kako je moguće da „Gaspromnjeft" pre potpisivanja kupoprodajnog ugovora nije znao u kakvom je finansijskom stanju NIS, kao i otkud sada gubici od čak osam milijardi dinara, Martinović kategorički tvrdi da je ruski partner morao sve da zna, te da iznenađenju nema mesta.
- Imali su godinu dana da pročešljaju sve poslovne knjige NIS-a, provere imovinu, vide u kakvom je stanju kompanija i procene hoće li da je kupe. Niko, dakle, „Gaspromnjeft" nije prevario, niti im je nešto podmetnuo. Niti ih je mogao nagovoriti da kupe NIS, ako su shvatili da im to nije isplativa investicija - kaže Martinović.
Naš sagovornik smatra da negativan završni račun o poslovanju kompanije neće zaoštriti odnose s „Gaspromnjeftom". Naprotiv, veruje da će se rešenje s ruskim partnerom naći koliko danas. U interesu i jednih i drugih je da krenu s modernizacijom kompanije kako bi spremno dočekali konkurenciju, kaže on.
Istovremeno, izvori bliski ruskoj strani nisu baš uvereni da će se kompromis tek tako lako postići, dodajući da je pravo srpske strane da se ne složi s izveštajem KPMG. Međutim, gubitke neko mora da nadoknadi.
Da bi izveštaj revizora dobio zeleno svetlo, potrebno je da ga usvoji i Skupština NIS-a, odnosno da se s njim slože ministar energetike Petar Škundrić i direktor „Gaspromnjefta" Aleksandar Djukov, najkasnije do 30. juna ove godine.
Beba u komi posle dve pogrešne dijagnoze
Više od dve nedelje traje drama Beograđana Zorane i Dušana Tešića čija je šesnaestomesečna beba N. T. u komi u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. Od lekara do lekara, od jedne do druge pogrešne dijagnoze, do krajnje tačne i strašne - do meningitisa, do kome.
U Dom zdravlja „Novi Beograd" dva puta su vodili ćerku zbog temperature od 40 stepeni Celzijusa. Lekari su im govorili da je virusna infekcija i da to nije ništa strašno. Oba puta su ih poslali kući. Trećeg dana lekari doma zdravlja hitno ih šalju u Univerzitetsku dečju kliniku. Tek tada uspostavlja se dijagnoza - meningitis. Međutim, beba pada u komu, ima hematom na mozgu, sepsu, potpuno joj otkazuju bubrezi. Pošto joj mozak ne upravlja osnovnim funkcijama, mašine simuliraju rad njenog malog srca i pluća već petnaest dana.
- Tri dana smo je vodili kod lekara i svaki put su nam govorili da se radi o virusnoj infekciji respiratornih organa. Na moju molbu da učini nešto povodom uporne temperature od 40 stepeni Celzijusa, doktorka je prokomentarisala da to „tako treba" i „šta hoćete, majka, skinuli ste temperaturu na 39 stepeni". Detetu su samo prebrojavali leukocite, koji su bili u redu, a niko joj nije uradio leukocitarnu formulu, analizu urina ili celokupnu krvnu sliku i biohemiju koji bi pokazali prisustvo meningokoka. Ni neurološki pregled nisu uradili, koji bi inače pokazao da li dete ima meningitis ili ne - pričaju za „Blic" roditelji Zorana i Dušan Tešić.
Svaki put kada su je vodili kod lekara, dete je pregledala druga doktorka. Prvi put to je bila dr Lidija Manić, a drugi put dr Zagorka Krstić-Radović, koja je i inače izabrani lekar male N. T. Kada su je i treći put doveli u Dom zdravlja, nova, treća, doktorka ih je hitno uputila u Tiršovu.
- U bolnicu su nas odmah primili i, nakon neurološkog pregleda, savijanja glavice, dežurna lekarka nam je rekla da se najverovatnije radi o meningitisu - priča Zorana. Čekajući prijem u bolnicu, beba prestaje da diše na rukama majke. Lekari su je uspešno reanimirali.
Medicinski fenomen: Iščupanu ruku ušio posle pet sati!
Tim lekara Instituta za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KC Srbije, na čelu sa dr Markom Bumbaširevićem, uspešno je prišio iz ramena potpuno istrgnutu ruku Josipu Aleksandriću (29) iz Uba! Josipu je drobilica za beton iščupala čitavu ruku, a pravo je čudo ono što je uspela da uradi ekipa dr Bumbaširevića jer je povređeni mladić kod njih stigao čitavih pet sati posle nesreće.
Ekipa Presa posetila je juče Josipa Aleksandrića u Kliničkom centru. On tamo leži od 14. maja, kada mu se dogodila nesreća na radnom mestu. Prve reči koje je izustio kada nas je ugledao bile su: „Nisam verovao da ću ovom rukom ponovo pomilovati svoju decu".
- Radim na separaciji peska u privatnom preduzeću u Ubu. Tog dana uhvatila me je za levu ruku transportna traka drobilice, uvukla mi ruku i počela celog da me vuče unutra - sa užasom se priseća Josip.
Bez obzira na dramatične okolnosti, Josip je ostao priseban i u trenutku najveće opasnosti za život uspeo da se spasi, po cenu da izgubi ruku.
- Kada mi je drobilica uhvatila ruku i počela da me uvlači, nisam znao šta da radim, pa sam se desnom zadržao za neku šipku. Snaga me, ipak, nije napuštala. Pridržavajući se desnom rukom za tu šipku, trgao sam iz sve snage da bi izvukao levu ruku. I... Pomislio sam da sam uspeo. Bar sam takav osećaj imao. Međutim, kada sam pogledao sopstveno rame, shvatio sam da sam u stvari istrgao celu ruku. Ostao sam na nogama, a ruka je pala pored - priča Josip za Pres.
Ljudi koji su sa Josipom tog dana bili na poslu bili su potpuno šokirani scenom, a neki su pali i u nesvest.
- Zgužvao sam majicu i stavio je na ranu. Hteo sam da krenem odmah kod lekara, ali sam se uplašio da ne izgubim svest. Tada je drugar uzeo otkinutu ruku, zavio je u majicu, pa smo sa sve njom krenuli u ubski Dom zdravlja. Iz Uba su me odvezli za Valjevo, a odatle u Beograd. Iako profesor Bumbaširević nije bio tu, odmah su ga pozvali i te iste večeri urađena mi je operacija koja je trajala od devet uveče do tri, četiri ujutro. Kada sam se probudio, prvo što sam ugledao bilo je da je moja ruka tu. Bio je to neverovatan osećaj - kaže Aleksandrić.
On dodaje da je sve ovo izdržao zbog svoje dvoje dece, blizanaca Ane i Filipa.
- Evo, tu je moja ruka. A tog dana nisam mogao ni da zamislim sebe sa njom u daljem životu. Nisam verovao da može ikada da se vrati. Međutim, ispostavilo se da se ruka „primila". Vidite, ima lepu boju, ima cirkulaciju. Iskreno, trenutno osećam samo da trne. Ipak, malo je vremena prošlo, ali ja sam sasvim zadovoljan i duboko zahvalan ovim doktorima. Bilo mi je teško, ali oženjen sam i imam blizance koji u avgustu pune četiri godine - priča Josip.
Direktor Instituta za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju profesor Marko Bumbaširević objašnjava za Pres da se radilo o izuzetno komplikovanoj povredi.
.jpg)
