Izvor: RTS, 27.Nov.2008, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (27.11.2008.)

Politika: Srbija u policiji i sudstvu, Kraj špijunskog obračuna u Prištini; Kriza neće biti alibi, Ostavka bez kajanja, Nisam ubica, ne bežim!; Blic: Dinar bi morala da brani i Vlada, Direktori ojadili preduzeća kroz kafanske račune

Beogradski dnevni listovi danas pišu o zasedanju Saveta bezbednosti UN, nemačkim obaveštajcima optuženim za učešće u bombaškom napadu na zgradu misije EU u Prištini, ekonomskoj krizi, ostavci Bojana Krišta na mesto generalnog direktora >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << aerodroma "Nikola Tesla", ispovesti "najtraženijeg begunca u regionu" Strahinje Rašete, direktorskim troškovima, ...

Srbi u policiji i sudstvu

Iz­ve­štaj ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Uje­di­nje­nih na­ci­ja Ban Ki-Mu­na o ko­me se si­noć iz­ja­šnja­vao Sa­vet bez­bed­no­sti UN (a či­ja sed­ni­ca ni­je za­vr­še­na do za­klju­če­nja ovog iz­da­nja „Po­li­ti­ke"), tre­ba da otvo­ri vra­ta za ras­po­re­đi­va­nje mi­si­je Evrop­ske uni­je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, ali i za bit­no po­pra­vlja­nje po­lo­ža­ja srp­ske za­jed­ni­ce. Ti­me su se Sr­bi­ja i ko­sov­ski Sr­bi „vra­ti­li u igru", po­no­vo se sna­žno uklju­čiv­ši u di­plo­mat­ske ak­tiv­no­sti ko­je se vo­de uz po­sre­do­va­nje me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce.

Iz­ve­štaj ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra sa­dr­ži šest ta­ča­ka na ko­ji­ma je in­si­sti­ra­la srp­ska stra­na, pri če­mu ni­je bi­lo ni­ka­kvih pro­me­na u for­mal­nom sta­tu­su po­kra­ji­ne. Tih šest ta­ča­ka tre­ba da omo­gu­će da se, u pr­voj fa­zi raz­me­šta­nja Eulek­sa, nad­le­žno­sti va­žne za srp­sku za­jed­ni­cu i pod­ruč­ja na ko­ji­ma ona ži­vi za­dr­že pod okri­ljem Un­mi­ka.

Pre­go­vo­ri o de­ta­lji­ma (uz po­sre­do­va­nje me­đu­na­rod­nih fak­to­ra) bi­će na­sta­vlje­ni ka­da je reč o sa­o­bra­ća­ju i in­fra­struk­tu­ri, kon­tro­li gra­ni­ca i za­šti­ti ba­šti­ne, dok je sta­tus po­li­ci­je, pra­vo­su­đa i ca­ri­ne de­fi­ni­san u okvi­ru šest ta­ča­ka na­ve­de­nih u iz­ve­šta­ju Ban Ki Mu­na.

1. U iz­ve­šta­ju Ban Ki-Mu­na je na­ve­de­no da će po­li­cij­ske sta­ni­ce i pod­sta­ni­ce bi­ti otvo­re­ne u svim op­šti­na­ma u ma­njin­skim obla­sti­ma i da će bi­ti pod nad­zo­rom me­đu­na­rod­ne po­li­ci­je. U prak­si to zna­či da će po­li­caj­ce u srp­skim op­šti­na­ma ime­no­va­ti i nad­zi­ra­ti re­kon­fi­gu­ri­sa­ni Un­mik i da će et­nič­ki sa­stav po­li­ci­je bi­ti u skla­du sa et­nič­kim sa­sta­vom sta­nov­ni­štva.

2. U skla­du sa Re­zo­lu­ci­jom 1244 bi­će ime­no­va­ni lo­kal­ne su­di­je i tu­ži­o­ci iz raz­li­či­tih za­jed­ni­ca. To zna­či da će Un­mik ime­no­va­ti i su­di­je i tu­ži­o­ce u Ko­sov­skoj Mi­tro­vi­ci, či­me će bi­ti us­po­sta­vlje­ni uslo­vi za nor­ma­lan rad tog su­da.

3. Po pi­ta­nju ca­ri­ne Ko­so­vo će i da­lje funk­ci­o­ni­sa­ti kao je­din­stve­na ca­rin­ska oblast. Me­đu­na­rod­ni ca­ri­ni­ci će, u skla­du sa Re­zo­lu­ci­jom 1244, bi­ti vra­će­ni i na punk­to­ve 1 i 31 (Zu­bin Po­tok i Le­po­sa­vić), na­ve­de­no je u iz­ve­šta­ju. Na tim punk­to­vi­ma, da­kle, ne­će bi­ti ca­ri­ni­ci ko­je ime­nu­ju pri­vre­me­ne ko­sov­ske vla­sti.

4. Raz­go­vor o sa­o­bra­ća­ju i in­fra­struk­tu­ri bi­će na­sta­vljen, a srp­ska stra­na, iz­me­đu osta­log, tra­ži da se omo­gu­ći ne­sme­ta­no kre­ta­nje vo­zi­la sa ta­bli­ca­ma ko­je ni­su da­le vla­sti u Pri­šti­ni.

5. Kfor će, u skla­du sa Re­zo­lu­ci­jom 1244, na­sta­vi­ti da is­pu­nja­va man­dat na ce­lom Ko­so­vu, uklju­ču­ju­ći i po­što­va­nje gra­ni­ca. Ti­me se stva­ra­ju uslo­vi da sna­ge ko­je obez­be­đu­ju ad­mi­ni­stra­tiv­nu gra­ni­cu na se­ve­ru bu­du pod me­đu­na­rod­nom upra­vom, a ne pod upra­vom vla­sti u Pri­šti­ni.

6. Me­đu­na­rod­na za­šti­ta srp­ske kul­tur­ne ba­šti­ne mo­ra bi­ti na­sta­vlje­na, na­ve­de­no je u iz­ve­šta­ju Ban Ki-Mu­na. Pre­go­vo­ri o mo­da­li­te­ti­ma te za­šti­te ta­ko­đe će bi­ti na­sta­vlje­ni.

Uko­li­ko šest ta­ča­ka na ko­ji­ma in­si­sti­ra srp­ska vla­da bu­de za­i­sta pri­me­nje­no, pra­va Sr­ba na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji bi­će bit­no una­pre­đe­na, a vla­da se mo­že po­hva­li­ti da je do­bro pre­go­va­ra­la i da je is­po­slo­va­la va­žne ustup­ke. Či­nje­ni­ca da će mi­si­ja EU bi­ti sta­tu­sno ne­u­tral­na, za srp­ski vla­da­ju­ći blok ima ve­li­ki zna­čaj i ka­da je reč o pa­ri­ra­nju na­sto­ja­nji­ma opo­zi­ci­o­nih stra­na­ka da sve što se do­ga­đa u ve­zi sa us­po­sta­vlja­njem Eulek­sa zna­či fak­tič­ko pri­zna­va­nje sa­mo­pro­gla­še­ne ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va.

Pro­ti­vlje­nje Pri­šti­ne pla­nu o ras­po­re­đi­va­nju Eulek­sa ko­ji je Be­o­grad pri­hva­tio, a ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN uklju­čio u svoj iz­ve­štaj Sa­ve­tu bez­bed­no­sti sta­vlja ko­sov­ske vla­sti u ne­u­go­dan po­lo­žaj. Mi­si­ja bi mo­gla da bu­de ras­po­re­đe­na upr­kos pro­ti­vlje­nju vla­sti ko­sov­skih Al­ba­na­ca a uko­li­ko bi ras­po­re­đi­va­nje te mi­si­je ka­sni­lo, Pri­šti­na bi ne­mi­nov­no sno­si­la zna­ča­jan deo od­go­vor­no­sti.

Ma­ne­var­ski pro­stor za ustup­ke i po­pu­šta­nja sva­ka­ko po­sto­ji. Či­nje­ni­ca da mi­si­ja EU tre­ba da bu­de sta­tu­sno ne­u­tral­na zna­či da ona ne mo­že da ospo­ri jed­no­stra­no pro­gla­še­nu ne­za­vi­snost, kao što ne mo­že da ospo­ri ni stav Be­o­gra­da da je Ko­so­vo sa­stav­ni deo Sr­bi­je. Otu­da se, i na­kon od­lu­ke Sa­ve­ta bez­bed­no­sti, mo­že oče­ki­va­ti na­sta­vak raz­go­vo­ra i tra­ga­nje za kom­pro­mi­som u okvi­ru ko­ji od­re­de UN.

Po­la­zne tač­ke u raz­go­vo­ri­ma će osta­ti uglav­nom ne­iz­me­nje­ne.

Me­đu­na­rod­ni pred­stav­ni­ci će na­sto­ja­ti da u pri­me­ni re­še­nja na te­re­nu na­đu mo­de­le pri­hva­tlji­ve za obe stra­ne, Pri­šti­na će tra­ži­ti in­ge­ren­ci­je na ce­lom pod­ruč­ju Ko­so­va, uklju­ču­ju­ći i srp­ske en­kla­ve, a Sr­bi­ja će na­sto­ja­ti da en­kla­ve čvr­sto ve­že uz Be­o­grad. Od­lu­ka o ras­po­re­đi­va­nju Eulek­sa, da­kle, ne­će do­ne­ti re­še­nje pro­ble­ma ne­go će do­ve­sti do no­vih okol­no­sti u ko­ji­ma će srp­ska i al­ban­ska stra­na i me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca na­sta­vi­ti da tra­ga­ju za kom­pro­mi­som.

Kraj špijunskog obračuna u Prištini

Posle višednevnih prepirki i međusobnog optuživanja Berlina i Prištine za umešanost u bombaški napad na zgradu misije EU u Prištini - u petak, 14. novembra, eksplodirala je paklena mašina ispred zgrade misije, a nedelju dana potom lišena su slobode tri agenta nemačke obaveštajne službe BND - nazire se, po obe strane prihvatljivo, rešenje problema. Trojica nemačkih državljana trebalo bi da budu deportovani u Nemačku. Zauzvrat, Berlin bi prihvatio obavezu da vodi istragu o njihovoj umešanosti u teroristički akt.

Dogovor visokih emisara Berlina i predstavnika kosovske administracije u Prištini postignut je u načelu, tvrde izvori bliski berlinskom, petom direktoratu BND-a. Nedostaje formalni akt usvajanja, ali se u ozvaničenje ne sumnja, s obzirom na to da je sporazum postignut na inicijativu Hašima Tačija. Minulog vikenda, naime, kada su odnosi Berlina i Prištine dostigli negativni vrhunac, Tači se obratio nemačkom dnevniku „Zidojče cajtung": „Mi (kosovski Albanci) nismo zainteresovani da ova afera poprimi političku dimenziju", uzdahnuo je Tači, naglasivši da će se odnosi prema Berlinu i dalje razvijati na najbolji mogući način...

Tačiju, naravno, nije teško palo da prividno popusti pred moćnim saveznikom, u ovom slučaju, ipak, pred kontrahentom (ugovaračem). U trenutku kada je podstakao pomirenje Berlin je već bio „uhvaćen u laži". Uprkos zvaničnim demantijima nemačkih vlasti, umešanost BND-a u bombašku aferu bila je više nego očigledna. Na kraju mu nije ništa drugo preostalo već da prizna da su tri agenta - navodni bombaš Andreas J., neimenovani, dalji saučesnik i mozak ćelije Robert Z. - radila po nalogu BND-a. U saopštenju za javnost, međutim, u Berlinu je istaknuto da su se tri nekadašnja vojnika Bundesvera, sada u obaveštajnoj službi, bavila isključivo pitanjima bezbednosti nemačkih vojnika koji u sklopu mirovnih snaga služe na Kosovu. Kosovska strana, međutim, ukazala je na postojanje video-zapisa na kojima se vidi jedan od trojice agenata, Andreas J., u trenutku eksplozije ispred zgrade misije EU. Naravno, nije zabeleženo da li je on aktivirao paklenu mašinu.

Kosovska administracija pribegla je još jednoj varci. Posle prvih naznaka da bi uhapšena trojka mogla da bude vraćena u Nemačku, kosovske vlasti su zabranile sletanje privatnoj „cesni" nemačke logističke kompanije LCAS (Logistic Coordination Assesment Sevice) koja je trebalo da preveze tri agenta u Nemačku, kao navodne službenike firme. Insajderi su, odmah potom, obavestili predstavnike svetskih medija o kakvoj je kompaniji, uistinu, reč - LCAS je „trojanska adresa" nemačke obaveštajne službe BND.

U smislu krilatice da konac delo krasi, obe strane, i nemačka i kosovska, imale bi razloga da pokažu zadovoljstvo. Prištini je, na efektan način, mora se priznati, pošlo za rukom da ukaže na „vršljanje" nemačkih agenata po Kosovu. Bar u sledećih nekoliko meseci, pripadnici kriminalnih struktura u kosovskoj administraciji moći će slobodnije da se bave svojim poslovima, ma o kakvom se biznisu radilo. (U proteklih nekoliko godina BND je, posvećenije od svih drugih, radio na razotkrivanju kriminalnih struktura unutar kosovske administracije. Vrhunac je dostignut u godišnjem, tajnom izveštaju BND-a iz 2005. godine. U njemu su Tači i još nekolicina bivših komandanata OVK opisani kao vrhovni kumovi kosovarske mafije...)

Naum Berlina, sa druge strane, da podseti svetsku javnost kakvi sve negativci utiču na sudbinu albanskog dela te pokrajine, takođe je urodio plodom... U duhu rasprave i međusobnih optužbi, ponovo su pomenute ključne tačke upravo tog izveštaja... Ono što je u navodima nemačke strane izostalo jesu medveđe usluge BND-a miru na Kosovu, bar iz srpskog ugla posmatrano. „Mozak" bombaške trojke Robert Z. dovodi se u vezu sa ubistvom ozloglašenog Ekrema Redže, u krugovima OVK poznatijeg pod nadimkom „komandant Drini". Ubijen je marta 2003. godine, pošto je bio najavio da će razotkriti mafijaške strukture unutar OVK. Premda je za taj zločin osuđen jedan Albanac, ukupno na deset godina robije, u obaveštajnim krugovima se ističe da je logistička pomoć Roberta Z. bila presudna za uspevanje atentata...

Kriza neće biti alibi

Predsednik Boris Tadić je u stalnoj komunikaciji sa Vladom Srbije oko iznalaženja svih mogućih rešenja kako bismo što više ublažili posledice i što niže platili cenu svetske ekonomske krize, izjavila je u razgovoru za "Novosti" Gordana Matković, savetnik predsednika Tadića za socijalna pitanja.

- Bez obzira na posledice te krize, Vlada ne sme da zaboravi socijalne kategorije stanovništva. Socijalna davanja moraju da budu prioritet Vlade u narednom periodu - poručila je Matkovićeva, koja je bila ministar za socijalnu politiku u vladi Zorana Đinđića.

Gordana Matković smatra da je Vlada Srbije adekvatno reagovala da bi se ublažili efekti te krize. "U svakom slučaju, kriza neće biti alibi ili opravdanje za teške poteze koje će Vlada povući, pošto sve zemlje spremaju restriktivne budžete, tako da ni Srbija tu nije izuzetak."

"Procene su da će se kriza najviše odraziti na priliv stranih investicija u Srbiju, kao i zaustavljanje procesa zapošljavanja."

Otpuštanja su posledica tržišta i privatizovanja preduzeća, kaže Matkovićeva i dodaje: "Verujem da će se taj proces zaustaviti, ali problem može da nastane ukoliko izostanu strane investicije, jer se onda neće povećati broj zaposlenih".

"Nadam se da efekti krize neće biti toliki da prouzrokuju takav bunt radnika na koji Vlada neće imati odgovor. Ali, zadatak Vlade je da ne odgovara na pritiske onih koji se bune, već da taj kolač iz budžeta ravnomerno raspodeli na sve sektore."

"Upravo će najviše biti pogođeni mladi koji su na tržištu rada, jer će se usporiti proces zapošljavanja."

"Bolno za Srbiju je to što smo prvi put imali šansu da imamo stabilnu vladu. Bili smo u poziciji da ceo mandat imamo političku stabilnost, jer četiri godine ne bi bilo nikakvih izbora - ni parlamentarnih ni predsedničkih ni lokalnih. Tokom proteklih osam godina, završili smo seriju teških poteza, prvu fazu reformi, pri kraju je privatizacija, i sada kada smo došli u situaciju da gradimo Srbiju i napravimo snažan pomak i u standardu građana i ka EU, pogođeni smo spolja finansijskom krizom."

"Teško je reći u kojoj meri će ta kriza ugroziti Vladu, to zavisi od njenih efekata, ali ukoliko ne bude dovoljno stranih investicija, Srbija će biti u problemu."

Ostavka bez kajanja

Bojan Krišto, generalni direktor aerodroma "Nikola Tesla", podneo je u sredu ostavku. Njega će na toj funkciji kao vršilac dužnosti zameniti Velimir Radosavljević, saznaju "Novosti". Radosavljević je do sada obavljao funkciju zamenika generalnog direktora i bio je na listi Krištovih saradnika koji su na ime bonusa primali iznose više od pola miliona dinara.

Posle afere o skandaloznim platama i bonusima na beogradskom aerodromu, koja je šokirala javnost, ostavku Krišta tražili su i opozicija i predsednik Srbije Boris Tadić. Krišto je, naime, za jun ove godine sam sebi dao bonus od 880.226 dinara. To je bio samo jedan deo plate, jer su se u ovom javnom preduzću do pre dva meseca zarade isplaćivale u dva dela.

Visokim stimulacijama, koje premašuju iznose od pola miliona dinara, Krišto je nagrađivao i svoje saradnike. Prema podacima iznetim u parlamentu, Violeta Jovanović, direktorka marketinga, imala je platu od 1.032.000 dinara. Krištu se na teret stavljaju i astronomski računi za službena putovanja.

Iako na aerodromu sve aviokompanije imaju poslovnice, Krišto je karte za službena putovanja kupovao u beogradskoj turističkoj agenciji "Nemezis". Za povratnu kartu do Ciriha plaćeno je gotovo 180.000 dinara, dok je za isti let u "Jatovoj" biznis-klasi mogao da prođe sa 49.608 dinara plus 40 evra za izdavanje karte. Do Londona karta za Krišta plaćena je 132.180 dinara, dok je u "Jatu" cena karte 66.737 dinara.

"Uspešno" poslovanje beogradskog aerodroma, čime je pravdao bonuse, rezultat je poskupljenja svih usluga na beogradskom aerodromu. Krišto je uveo bezbednosne takse od 4,5 evra. Transferne takse od 16,5 evra najviše su u Evropi. Poskupeo je i poslovni prostor sa 26 na 45-50 evra po kvadratnom metru. Veći su i troškovi za prihvat i otpremu aviona.

Zarada kojom se Krišto hvali pala je na teret aviokompanija i putnika.

Iako je rekao da će isplaćeni bonus vratiti, ali da ostavku neće dati, Krišto se u sredu otvorenim pismom obratio javnosti.

- Želim da ukažem da je moj najveći greh što sam vredno i odgovorno radio i sa svojim timom ostvario rezultate koje aerodrom nije zabeležio u poslednjih dvadeset godina - kaže Krišto u svojoj ostavci. - Uspeli smo da ostvarimo dobit preduzeća koja je četiri i po puta veća u odnosu na prethodnu godinu, a u budžet Republike Srbije i njenih građana, zahvaljujući našem radu, uplaćeno je ove godine 20 miliona evra.

Krišto navodi da je Upravni odbor kompanije u kome su zastupljeni predstavnici gotovo svih stranaka u Srbiji doneo odluku o nagrađivanju menadžmenta u zavisnosti od ostvarene dobiti preduzeća. Posle toga, Vlada Srbije je početkom godine usvojila program poslovanja aerodroma za ovu godinu u okviru koga je definisan budžet za plate menadžmenta.

Nabrajajući sve svoje uspehe, Klišto poručuje:

- Spreman sam da sa ponosom odbranim sve ove grehove i sa žaljenjem da konstatujem da je deo naše javnosti bio obmanut pričom da se bilo šta na aerodromu radilo protiv zakona. Sve je urađeno po zakonu... Podnosim ostavku jer sam u delu javnosti izvrgnut linču i progonu.

"SLUČAJ Krišto" ozbiljno je uzdrmao odnose i poljuljao poverenje između DS i G 17 plus - saznaju "Novosti".

Mlađan Dinkić, lider G 17 plus, ogorčen je zbog "političke hajke koju čak i najbliži koalicioni partneri iz Vlade vode protiv njegove stranke", preneli su nam izvori iz vrha G 17 plus. Ta partija već je za četvrtak spremila odgovor: tražiće da se objave prihodi i plate svih direktora javnih preduzeća:

- Bojan Krišto ne može da ugrozi koaliciju, jer je to pitanje poštovanja zakona. Ali, odnose u koaliciji može da ugrozi licemerno ponašanje naših koalicionih partnera - rečeno nam je u Dinkićevoj stranci. - Mi Krišta sigurno nećemo štititi ako je prekršio zakon.

Oni ne kriju da ih je najviše iziritiralo to što je slučaj aerodromskih plata prešao na političku pistu.

U DS javno ne pokazuju da je Krišto, koga je na aerodrom delegirao Dinkić, narušio harmoniju u Nemanjinoj 11.

- "Slučaj Krišto" nema ama baš nikakve veze sa odnosima unutar vladajuće koalicije - rekla nam je Jelena Trivan, portparol DS. - Zakon je isti za sve i stranačka pripadnost tu ne igra ulogu.

Treći stub vladajućeg saveza kao da se ne meša u "bračnu svađu" DS i G 17 plus. U koaliciji SPS - PUPS - JS veruju da Krišto neće pomutiti saradnju u Cvetkovićevom kabinetu.

Aerodromska afera gotovo se poklopila sa izjavom Tomislava Nikolića da bi, pod određenim okolnostima, njegov SNS mogao manjinski da podrži Vladu. Član predsedništva SNS Jorgovanka Tabaković, ipak, je u sredu demantovala da se oni regrutuju za Dinkićevu rezervu:

Nisam ubica, ne bežim!

Nisam ubica! Ne krijem se jer za to nemam razloga! Ne postoji pravni osnov da me zadrže u pritvoru Okružnog zatvora u Klisi. Jedino što su mogli da učine bilo je da mi dozvole da odem. Žao mi je što su upravnik i još dvoje zaposlenih zbog toga suspendovani.

Ovim rečim, Strahinja Rašeta (23), jedan od najtraženijih begunaca u regionu, započinje ekskluzivnu ispovest za "Novosti". Dok sedimo u njegovom domu u Klenku kod Rume, objašnjava kako je mirno otišao iz zatvora, gde je navodno trebalo da robija godinu dana zbog razbojništva, zbog čega je i raspisana poternica za njim.

- Bio sam iznenađen kada sam u novinama pročitao da su stražar, načelnica pravne službe i upravnik zatvora suspendovani, zato što su odlučili da me ne zadrže u ćeliji, jer nije bilo razloga - objašnjava Rašeta. - Žao mi je tih ljudi. Pokazao sam im žalbu na presudu Opštinskog suda u Rumi i zahtev za ponavljanje tog postupka. Oni su utvrdili da ne postoji osnov da me prime u ćeliju.

U zatvor u Klisi Rašetu su 7. novembra u popodnevnim časovima dovela dvojica policajaca, odmah posle suđenja u Okružnom sudu u Šapcu, gde mu je izrečena kazna od četiri i po godine zatvora zbog pokušaja ubistva Đorđa Ždrala.

Rašeta tvrdi da je iz sudske zgrade u Šapcu nasilno odveden u Novi Sad. Po izlasku iz sudnice, prišla su mu dvojica policajaca i po naređenju su mu stavili lisice na ruke i službenim vozilom odvezli u Novi Sad. Njegov branilac, advokat Ivan Bajazit, ubrzo je krenuo za njim.

- U zatvoru su uzeli moje papire, pregledali i rekli da nema razloga da me zadrže - prepričava Rašeta šta se dešavalo po dolasku u Novi Sad. - Sedeo sam u jednoj kancelariji i dva i po sata slušao telefonske razgovore. Zvali su policiju u Šapcu, koja je tvrdila da treba da ostanem. Članovi zatvorske uprave su se međusobno konsultovali i odlučili da me - puste.

Posle nekoliko sati provedenih u zatvorskim prostorijama, Rašeti je oko 20 časova rečeno da može da ide kući, ka Novom Sadu je krenuo peške. Dok je koračao, policijci su ga sustigli službenim vozilom i ponudili mu prevoz do Novog Sada. Ali, on je to odbio.

Ubrzo je za njim krenuo i advokat svojim kolima i odvezao se u Klenak. Po dolasku u rodno selo, Rašeta je nekoliko dana proveo sa roditeljima i prijateljima, a najviše vremena sa devojkom.

I Opštinski sud u Rumi je 24. septembra doneo dve naredbe za povlače naredbe za raspisivanje poternica za Rašetom, koje su bile izdate 12. novembra 2007. i 8. septembra 2008. godine.

Rašetina majka Marica kaže da njen sin nije pokušao da ubije Đorđa Ždrala i da je u Istočno Sarajevo otišao zbog nekog automobila. Prema njenim rečima, prišao mu je čovek i hteo da ga legitimiše, ali je Strahinja to odbio i odgurnuo ga rukom. Posle toga je ušao u kafić došlo je do pucnjave i ranjen je u nogu. Prijatelj ga je kolima dovezao u Beograd.

- Svi su oslobođeni, samo je moj sin osuđen - kivna je Strahinjina majka. - On te ljude i ne poznaje, i u sudnici se svima izvinio.

Rašeta kaže da njega i njegovu porodicu, u međuvremenu, uznemiravaju nepoznati ljudi. Zovu telefonom i predstavljaju se kao advokati, u šta oni sumnjaju.

- Šta god da se u ovom kraju dogodi, mene optužuju - kaže Rašeta. - Nisam počinio razbojništvo za koje sam osuđen i zato tražim ponavljanje postupka. Dovodili su me i u vezu sa nekoliko ubistava, iako ništa nemam sa tim.

POLICIJA ispituje kako se Strahinja Rašeta našao na slobodi 7. novembra. Po nalogu tužilaštva, utvrđuje se zašto je rukovodstvo Okružnog zatvora u Novom Sadu odbilo da primi osuđenika. Rašeta je priveden u popodnevnim časovima, ali je, posle konsultacija načelnice pravne službe zatvora s upravnikom Draganom Jakšićem pušten na slobodu. Upravnik je nekoliko dana kasnije smenjen, a načelnica i zatvorski čuvar su suspendovani. (Z. U.)

STRAHINjA Rašeta (23) koji je 27. juna uhapšen u Beogradu, jedan je od najopasnijih kriminalaca u regionu. Njegov kriminalni dosije je poprilično debeo, a na teret mu se stavljaju mnogobrojne pljačke i ubistva u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

U policijskim spisima označen je i kao plaćeni ubica. Njegovo ime dovodi se u vezu sa likvidacijama vođe "bežanijskog klana" Gorana Mijatovića Mite, bivšeg načelnika policije u Loznici Vojislava Jekića, inače svedoka na suđenju optuženima za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana. Bosanska policija ga sumnjiči da je 24. avgusta 2007. godine u Lukavici ubio Borisa Govedaricu.

Učestvovao je i u spektakularnoj pljački pošte u Splitu 15. marta kada je odneo oko dva miliona evra. Hrvatska policija je tada uhapsila 15 osoba, a Rašeta se "izvukao" i pobegao u Srbiju. Za njim je splitski Županijski sud raspisao poternicu.

Da i te kako ima onih koji su želeli njegovu smrt, dokaz je pucnjava koja se 9. aprila dogodila u Ulici Leonarda da Vinčija u Šapcu, kada su ga dvojica napadača ranila u butinu i stomak.

Ranjen je i 6. oktobra 2006. godine u Istočnom Sarajevu, kada je pokušao da ubije Đorđa Ždrala (32). Rašeta je bio deo grupe Darka Eleza koji se već godinama sukobljava sa Ždralom.

Sumnjiči se i za mnogobrojne krađe i razbojništva, ali dosad nikada nije bio osuđivan. Za vreme novogodišnjih praznika 2007. godine kod njega je pronađen pištolj za koji nije imao dozvolu, a zatim je na beogradskom aerodromu skinut sa leta za Pariz, jer je imao falsifikovane isprave.

Dinar bi morala da brani i Vlada

Intervencije Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu predstavljaju gašenje požara, koji bi bio mnogo veći da nema reakcije centralne banke. Treba sve činiti da ne bude gore nego što jeste. Iako je od početka oktobra, pa do sada NBS prodala 611 miliona evra, stižu uveravanja da za sada nema opasnosti da će nivo deviznih rezervi biti ugrožen, a time i monetarna stabilnost.

Domaća valuta tokom protekle i ove nedelje gotovo svaki dan beležila je najnižu vrednost od početka godine. Srednji kurs evra za četvrtak pre podne je 88,7875 dinara.

Više je uzorka slabljenja dinara u proteklom periodu. Počev od povlačenja devizne štednje građana iz banaka, pada priliva stranog kapitala kroz kredite i na osnovu investicija, rasta premije rizika, do visoke tražnje u odnosu na ponudu deviza.

Narodna banka Srbije i u sredu je na međubankarskom deviznom tržištu morala da interveniše kako bi povećala njegovu likvidnost i doprinela usklađivanju ponude i tražnje. Prodala je 50 miliona evra, dan ranije 60 miliona evra. U prepodnevnoj trgovini u sredu formiran je kurs od 89,3335 dinara za evro, dok su na zatvaranju tržišta poslednje kotacije bile na nivou od 88,3 dinara za evro. Do kada će NBS ovako reagovati?

- Svojim intervencijama NBS ne pokušava da brani kurs dinara, niti da sprečava odnosno preokreće istrajne depresijacijske pritiske. Ne postoji unapred zacrtan i određen nivo kursa koji Narodna banka želi da ostvari. Intervencije u smislu očuvanja vrednosti dinara ili preokretanja tržišnih trendova u aktuelnim uslovima imale bi za rezultat izuzetno obimnije trošenje deviznih rezervi uz neizvestan rezultat, što do sada nije bio slučaj. Sve intervencije NBS bile su usmerene na ublažavanje preterane dnevne oscilacije deviznog kursa i obezbeđenje normalnog funkcionisanja međubankarskog deviznog tržišta. Trenutno one ne ugrožavaju adekvatan nivo deviznih rezervi - objašnjavaju za „Blic" u NBS.

Direktori ojadili preduzeća kroz kafanske račune

Niko u državi, pa ni budžetska komisija ni državna revizorska institucija, zadužene za njihovu kontrolu, nije kontrolisao troškove za reprezentaciju javnih preduzeća, iako je samo 28 državnih firmi potrošilo oko 3,3 miliona evra. Nema institucije u Srbiji koja raspolaže podacima kako je ovoliki novac utrošen samo na piće, jelo i rokovnike i šta su rezultati tog troška, potvrđeno je „Blicu" u budžetskoj inspekciji.

Budžetska komisija, kako nam je tamo rečeno, tokom prošle i ove godine prekontrolisala je samo sedam javnih preduzeća od ukupno 9.000 budžetskih korisnika, ali ni u tih sedam slučajeva nije obavljena kontrola troškova za reprezentaciju, već je nadgledana procedura za javne nabavke, nakon čega su protiv svih tih preduzeća i njihovih direktora podignute krivične prijave. Među tim kontrolisanim preduzećima su malo poznate firme izuzev JP „Putevi Srbije". Predmet istrage budžetskih inspektora nije bila niti jedna od ukupno 28 državnih firmi koje su tokom prošle godine potrošile 300 miliona dinara iz državne kase samo za reprezentaciju - piće, jelo i poklone, poput „Telekoma" - 73.850.000 dinara, „Srbijašuma" - 47.840.000 dinara, PTT - 42.106.000 dinara, RTS- 25.000.000 dinara, „Jugoimporta" - 24.350.000 dinara.

- Mi nemamo kontrolu nad troškovima za reprezentaciju javnih preduzeća. Ta preduzeća zapravo su van sistema kontrole i ostavljena su na milost i arčenje njenih direktora, iako smo mi formalno zaduženi za njihov nadzor. Zloupotreba direktora kroz troškove reprezentacije vrlo je elegantna. Svako može doći do računa iz restorana u kojem nije napravljen trošak. A zakonska regulativa nije odredila šta je svrha troškova reprezentacije, ko je određuje i šta je njen rezultat - rečeno nam je u budžetskoj inspekciji.

Tamo priznaju da su, uz državnu revizorsku instituciju koja zapravo ne radi i tek se useljava u prostorije i ima devet zaposlenih, jedini nadležni za kontrolu trošenja novca iz budžeta javnih preduzeća. Dodaju, međutim, da iako je još 2003. godine urađena projekcija koja predviđa 66 zaposlenih u ovoj instituciji, sada, pet godina kasnije, imaju 12 zaposlenih za čitavu Srbiju i kontrolu 9.000 budžetskih korisnika.

Stjepan Gredelj, direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže da bi država imala pod kontrolom javna preduzeća da iz činjenice da su ona van tog sistema nemaju korist.

- Očigledno postoje „fini" kanali transfera novca o kojima mi ne znamo. Tu partijsku birokratiju treba opskrbiti. Jer, inače, kako objasniti da oni koji su na vlasti tolerišu ovakav stepen kontrole trošadžija naših para. Loš sam u matematici, ali ako imate 12 inspektora na 9.000 budžetskih trošadžija, šta reći osim da se ovde radi o promilima moguće kontrole javnih preduzeća - kaže Gredelj.

Gredelj je i sam direktor javne institucije, ali kaže da nema fond za reprezentaciju.U „Jugoimportu SDPR", komentarišući navode koje je prekjuče u Skupštini izneo šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović, kažu da su netačni. Todorović je izjavio da je JP „Jugoimport SDPR" „u zemlji i inostranstvu" potrošio 24.352.793 dinara, a da je „pri tom direktor potrošio 1.956.581 dinar".

„Iznos od 24.352.793,83 nije potrošen ‘u zemlji i inostranstvu', već navedena sredstva u najvećem delu predstavljaju troškove smeštaja boravka stranih delegacija visokog nivoa, a koji su rezultirali zaključenjem novih višemilionskih izvoznih poslova. Takođe, poslanik Todorović je troškove reprezentacije kabineta generalnog direktora uvećao za milion dinara - više nego duplo", kaže se u saopštenju „Jugoimport SDPR".

Nastavak na RTS...