Izvor: RTS, 27.Okt.2009, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (27. 10. 2009.)
Press: Turci odmah ulažu 36,5 miliona evra!, Novosti: Biće gasa cele zime, Politika: Informatičari odbacuju optužbe dr Dragane Jovanović, Blic: U Novom Pazaru zatvaraju škole zbog Zvezde, piše beogradska dnevna štampa
Turci odmah ulažu 36,5 miliona evra!
Turski predsednik Abdulah Gul juče se sa predsednikom Borisom Tadićem dogovorio da turske banke ulože 36,5 miliona evra u izgradnju puteva Novi Pazar - Tutin i Novi Pazar - Sjenica, kao i u rekonstrukciju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << aerodroma Lađevci kod Kraljeva, saznaje Pres! Predsednici Gul i Tadić razgovarali su i o mogućnosti da "Turkiš erlajnz" kupi "Jat", a dogovoreno je i da se krene u pregovore sa turskim investitorima o kupovini FAP-a iz Priboja, Fabrike stakla iz Paraćina, ali i beogradskog IMT-a!
Dvojica predsednika sa najbližim saradnicima juče su precizirali da se u izgradnju puteva na Pešteru uloži ukupno 30 miliona evra, dok će se u modernizaciju aerodroma Lađevci (osposobljavanje aerodroma za civilni i privredni obraćaj) uložiti 13 miliona. Dogovoreno je da 85 odsto ovih sredstava daju Turci (36,5 miliona), a ostatak će uložiti Srbija.
Kako saznajemo, naši pregovarači su predsedniku Gulu i njegovim saradnicima kao jedan od projekata ponudili i da turski investitori grade autoput kroz Srbiju, i to na potezu od Ivanjice do crnogorske granice.
Turski pregovarači su rekli da su veoma zainteresovani i za ovaj posao. Prema planu, turski investitori bi autoput preko Peštera gradili po principu koncesije - dobili bi pravo da u nekom vremenskom periodu naplaćuju putarinu.
Ovo su najznačajniji rezultati prvog dana posete turskog predsednika Abdulaha Gula Srbiji.
Inače, predsednik Tadić dočekao je svog turskog kolegu ispred Palate Srbija uz intoniranje himne dve države. Svečanom dočeku predsednika Turske prisustvovali su ministri Vuk Jeremić, Dragan Šutanovac, Mlađan Dinkić i Rasim Ljajić.
Posle razgovora u četiri oka, dvojica predsednika pridružili su se sastanku delegacija obe države, koje su potpisali pet bilateralnih međudržavnih sporazuma: o tehničkoj i finansijskoj saradnji, o ekonomskoj i saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata, kao i dva sporazuma o socijalnoj sigurnosti.
Biće gasa cele zime
Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je, povodom sve aktuelnijih spekulacija o novoj gasnoj krizi, da su rezerve gasa spremne u slučaju blokade, kao i da su radovi na izgradnji podzemnog skladišta u Banatskom dvoru pri kraju i da neće biti kašnjenja.
"Ne gledamo u pasulj da bismo otkrili hoće li biti gasne krize, već spremamo skladište i rezerve za slučaj da 60 dana ne bude ni kubika gasa preko Ukrajine", izjavio je za sutrašnje "Novosti" Bajatović.
Prvi čovek Srbijagasa je istakao da, uprkos uveravanjima da nema ekonomskih razloga za svađu između Rusije i Ukrajine, uvek postoji bojazan da politika zaustavi gas.
"Radovi (na izgradnji skladišta u Banatskom dvoru) su pri kraju i neće biti kašnjenja. Oprema stiže, rade se bušotine i naručen je dodatni kompresor. U skladištu će biti od 280 do 300 miliona kubika gasa i polovinom decembra sa linijom za proizvodnju moći će dnevno da se istiskuje pet miliona kubika gasa", rekao je Bajatović.
On je dodao da bi, uz zamenu gde je moguće mazutom, to bilo dovoljno za sve toplane i domaćinstva.
Kad je reč o industrijskim potrošačima, generalni direktor "Srbijagasa" je rekao da će u četvrtak biti potpisan ugovor sa "Eonom" o zakupu skladišta sa 200 miliona kubika gasa u Mađarskoj, što obezbeđuje dnevnu isporuku od tri miliona kubika i namenjeno je industrijskim potrošačima.
Bajatović je kazao da će se već utisnutih 350 miliona kubika računati kao jastučni i da će biti prepušteni Rusima, a oni će nama uz nadokandu skladištenja dati komercijalni za tržište.
Na pitanje šta Srbija dobija sa kapacitetom Južnog toka od 40 milijardi kubika godišnje, on je odgovorio da će direktni prihodi biti pola milijarde evra godišnje, a bićemo centralni tranziter sa vezama ka Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Federaciji BiH, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji.
Bajatović je rekao da bismo sa izgradnjom gasnih elektrana mogli da budemo i čvor za transport struje, a otvara se mogućnost razvoja industrije koja gas koristi kao sirovinu.
"Kada se dodaju skladišta, postajemo ne samo regionalni, već i evropski igrač", istakao je on.
Prema Bajatovićevim rečima, Južni tok je direktan evropski i ruski interes, a biće građen ruskim i zapadnim kapitalom. Kada se saberu količine Severnog, Južnog toka i dva gasovoda ka Kinezima, ne ostaju ozbiljne količine koje bi bile dovoljne za konkuretnske gasovode, kao što je Nabuko.
Na pitanje koliki su gubici Srbijagasa, on je odgovorio da je na razlici u ceni gasa gubitak 120 miliona evra, a još 50 miliona evra treba da se naplati od dužnika pre ili kasnije.
Povodom spekulacija da će Rusi u Nišu zapravo graditi vojnu bazu Bajatović je rekao da bi, "ako bi bila vojna baza, to značilo da želimo da zaratimo sa NATO, a to nije cilj ni Srbije, ni Rusije".
"To će biti civilna baza koja nam treba, jer nemamo kapacitete za nivo nevolja koje nas mogu zadesiti", kazao je Bajatović.
Informatičari odbacuju optužbe dr Dragane Jovanović
Slobodan Karanović, direktor beogradskog Zavoda za informatiku i statistiku, odbacio je juče navode dr Dragane Jovanović, bivšeg sekretara za zdravstvo grada Beograda, kao neistinite, tvrdeći da je on u toj priči kolateralna šteta napada na stranku G 17 plus, kojoj pripada. Podsećamo da je dr Jovanović u intervjuu za „Politiku" istakla da je naišla na brojne nepravilnosti u Sekretarijatu za zdravstvo, a da je jedna među njima ona u vezi sa nabavkom softvera za zdravstvene ustanove koji im nije potreban u radu.
Ona je izjavila da je krajem avgusta 2007. godine, po sprovedenom postupku sa pogađanjem bez prethodnog objavljivanja, između sekretarijata, Zavoda za informatiku i statistiku, ovlašćenog od Gradske uprave, došlo do sklapanja ugovora o nabavci licenci za „Majkrosoftove" softverske proizvode sa ponuđačem - kompanijom „E-Smart Systems", za oko 2.700 računara u zdravstvenim ustanovama Beograda i u Upravi javnih prihoda grada Beograda, u vrednosti od 186.714.853 dinara. Plaćanje je bilo u tri rate, dodala je ona, ali je po uvidu u dokumentaciju, imajući u vidu i ekonomsku krizu, skinula plaćanje treće rate u 2009. godini.
Ovim povodom, Karanović je za „Politiku" objasnio da je dr Jovanović u više navrata upozoravana da nije odobrila sredstva za plaćanje treće rate, jer neisplaćivanje tog duga vodi i u probleme sa zateznim kamatama i kursne razlike, shodno Zakonu o obligacionom pravu.
- Reč je o bespotrebno izazvanom problemu. Plaćanje nije volja dr Jovanović, ili mene, već obaveza. Neispunjavanjem obaveza, grad će izgubiti pravo na već kupljene licence. Za njih je u zdravstvu već sprovedeno knjiženje. Na mojih pet dopisa upućenih dr Jovanović, ona nije reagovala. Nije htela da se sretnemo da se utvrdi činjenično stanje. „Majkrosoft" kao nosilac posla sa licenciranjem u Srbiji obaveštava grad da nema prolongiranja rokova za plaćanje, pa je sledeći korak da izgubimo pravo na licence, da se one koriste nelegalno i da agencija zadužena za tu oblast može da stopira njihovo dalje korišćenje u zdravstvenim ustanovama - naglasio je Karanović.
To znači da softveri koji budu korišćeni posle raskida ugovora neće biti legitimni, ali i da postoji mogućnost osporavanja dopisa koje zdravstvene ustanove šalju RZZO, Ministarstvu zdravlja, dobavljačima...
- Zdravstveni sistem će biti ugrožen, jer nisu u pitanju samo računari, već i programi sa bazom podataka pacijenata, dijagnozama... Ti podaci su obuhvaćeni u takozvanom enterprajz programu i gubitkom licence bi bili nelegitimni. Zdravstvene ustanove su rekle šta im koliko treba i njihovi zahtevi su ispoštovani, mi nemamo veze sa tim - dodao je Karanović naglašavajući da je Uprava za javne nabavke dala zeleno svetlo da se sprovede nabavka na onaj način na koji je to urađeno.
On je dodao da je zavod u ovom poslu postupio po zaključku gradonačelnika, ugovora 09-1865/07-g-01, a da je 6. oktobra načelnik Gradske uprave Vesna Ivić obrazovala radnu grupu, koju je inače predložila dr Jovanović, da se utvrdi da li su sprovedene odredbe ugovora o nabavci licenci i da je tada utvrđeno da je sve ispunjeno po zakonu.
Srećko Atanasković, direktor kompanije „E-Smart Systems", naglašava da je ugovor koji je sklopljen 2007. godine omogućio plaćanje softvera u tri rate, da ih oni koriste odmah, a da vlasnici postaju onog trenutka kada se sve otplati. On objašnjava da bi domovi zdravlja gubitkom licence morali da traže druga rešenja za svoj rad, a da bi samim tim došlo do stvaranja novih troškova.
U Novom Pazaru zatvaraju škole zbog Zvezde
Gostovanje Crvene zvezde u Novom Pazaru, u okviru osmine finala Lav kupa Srbije, podiglo je Rašku oblast na noge. U pripremu i organizaciju utakmice uključio se i grad Novi Pazar na čelu sa prvim čovekom Mehom Mahmutovićem, tako da se očekuje pravi fudbalski spektakl.
- Dobili smo, nažalost, zvaničan dopis iz Fudbalskog saveza Srbije da iz bezbednosnih razloga moramo, praktično, da zatvorimo zapadnu tribinu. Na tom delu stadiona biće smešteno samo 500 navijača Crvene zvezde i predstavnici medija, što znači da će oko dve hiljade navijača biti uskraćeno da gleda ovu utakmicu - kaže Enes Međedović, potpredsednik Novog Pazara.
- Želja nam je da iz Novog Pazara svi ljubitelji fudbala u Srbiji dobiju sliku korektnog ponašanja svih aktera, fer i korektnog navijanja na tribinama. Zaista verujemo da će ovo biti praznik fudbala, a u prilog tome govori i podatak da će na dan odigravanja utakmice biti zatvorena osnovna škola koja se nalazi pored stadiona i ekonomska škola koja se nalazi u gradu. Želimo da vidimo na tribinama pripadnike svih generacija, jer se u Novom Pazaru voli fudbal, a gostovanje našeg najtrofejnijeg kluba je prava prilika da to i pokažemo.
