Izvor: RTS, 27.Sep.2009, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (27. 09. 2009.)
Novosti: Dirigovana mržnja, Politika: Crkva bez jedinstvenog stava o „Paradi ponosa”, Blic: U administraciji 14.000 prekobrojnih, piše dnevna štampa
Dirigovana mržnja
Huligani su ovih dana postali državni neprijatelj broj 1 u Srbiji. Mlade usijane glave, koje su svojim ekstremnim ponašanjem uvek bili dobro političko sredstvo u poslednjih 20 godina i danas predstavljaju jezgro uvek raspoloženo za demonstracije i političko talasanje. Nedavno neprihvatljivo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nasilje na ulicama Beograda samo je ponovo pokrenulo pitanje: zbog čega vladajuće strukture nikada nisu želele da istinski reše problem huligana u Srbiji?
Mnogi se slažu da je predigra za rat u Jugoslaviji zapravo počela navijačkim obračunom "Delija" i "Bed blu bojsa" na Maksimiru u Zagrebu. Prvi talas nacionalizma rodio se na stadionima, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj. Da su političari znali koliko huligani mogu da budu opasno i korisno oružje, najbolje pokazuje podatak da su krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, navijači podelili na tri grupe - pristalice Vuka Draškovića, Vojislava Šešelja i Mirka Jovića. Veliki uticaj na "Delije" imao je i Željko Ražnatović - Arkan.
Vatreni navijači su tada među prvima pravo sa stadiona išli u dobrovoljce na ratište u Hrvatskoj, a kasnije i Bosni i Hercegovini, sa željom da odbrane Srbe preko Drine i verom da će "pomoći rešavanju srpskog nacionalnog pitanja".
I početni talas nezadovoljstva prema režimu Slobodana Miloševića, takođe su pokrenuli huligani i "rušitelji gradova", kako ih je vlast u to vreme nazivala. Junaci "9. marta", danas okarakterisanog kao prvi veliki udarac režimu, bili su dobrim delom navijači, da bi u narednim godinama postali leglo otpora Miloševiću i učesnici svih narednih mitinga i demonstracija, zaključno sa 5-oktobarskim promenama. Devedesetih godina, Služba državne bezbednosti uspela je da stavi pod kontrolu samo deo navijača, dok je većina i dalje bila među prvim jurišnicima na režimske kordone.
I pre petooktobarskih promena huligani su se sukobljavali sa policijom na stadionima i ulicama, ali je njihova ludost ili hrabrost drugačije tumačena. Divljanje je tada okarakterisano kao "pokazivanje želje za promenama i boljim životom i kao hrabar čin protiv diktatora i njegove vladajuće mašinerije". Primer za to je utakmica Crvena zvezda - Torpedo, kada je povređeno na desetine pripadnika javnog reda, a jedan policajac je čak pucnjima iz pištolja morao da smiruje navijače. Komentari "demokratske javnosti" narednih dana svodili su se na to da su navijači-heroji koji su se suprotstavili režimu.
Da sve bude još apsurdnije, Radio B92 je posle petooktobarskih promena, "Delijama" dodelila priznanje "za životno delo i doprinos demokratiji"! Kako je moguće da su navijači i huligani danas državni neprijatelji broj 1, a da su tada bili "vizionari, koji su znali pravi put Srbije ka svetloj budućnosti"?
Danas su ti isti momci, postali "rušitelji Beograda" (miting protiv nezavisnosti KiM, hapšenja Radovana Karadžića i miting Srpske radikalne stranke 2008. godine). Isti ti huligani, bili su u prvim redovima 5. oktobra ispred Savezne skupštine, a jedan od njih je ranjen u nogu ispred zgrade RTS u Takovskoj ulici. "Grobari" su se čak hvalili kako su tog dana obezbeđivali Zorana Đinđića i vođe DOS-a u ulici Majke Jevrosime. I 5. oktobra Beograd je rušen, ali je to pravdano "višim interesima"...
- Posle 2000. godine, huligani su se udružili s novom vladajućom garniturom, ali su ubrzo uloge zamenjene. Vremenom su postali protivnici proevropskog dela Srbije. Osnova njihovog vrednosnog sistema je nacionalizam, koji često služi za pokrivanje kriminalnog ponašanja - obrazlaže Radovanović.
Kako su godine prolazile, a država nastavila da se raspada i grca u tranzicionom blatu, navijači su ponovo postali buntovnici (sa ili bez razloga). Pesme koje su se nekada pevale Miloševiću, sada su posvećene demokratskim premijerima i predsednicima.
U zemlji kojoj se ne znaju granice, gde nacionalno pitanje nije rešeno, koja je i dalje izolovana, veliki broj mladih ljudi bez posla i sa viškom energije, nastavio je da nasilnim verbalnim i fizičkim ponašanjem leči lične frustracije. Huligani su socijalna grupa u Srbiji formirana u uslovima ratova, nezaposlenosti, siromaštva, socijalnih tenzija i verbalnog nasilja.
Crkva bez jedinstvenog stava o „Paradi ponosa"
Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve nije se zvanično oglašavao povodom najava da će u Beogradu 20. septembra biti održana „Parada ponosa", objavljivana su samo pojedinačna saopštenja nekih crkvenih arhijereja, ali je na poslednjoj sednici „crkvene vlade" ocenjeno da bi Crkva u svojim saopštenjima trebalo da bude znatno pažljivija.
Četiri dana pre „Parade ponosa", koja je u poslednjem trenutku otkazana iz bezbednosnih razloga, oglasio se mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji u odsustvu patrijarha Pavla predsedava Sinodom, i nazvao skup „povorkom Sodome i Gomore". Iz saopštenja u kojem on ističe da Crkva nikada nije pozivala na nasilje, čak ni protiv onih „koji namjesto puta života biraju put beslovesnosti i smrti", u javnosti je naročito kritikovan citat da se „drvo koje ploda ne rađa siječe i u vatru baca", što su neki pravnici protumačili i kao krivično delo, odnosno javnu pretnju aktivnostima.
Dva dana posle tog saopštenja još jedan član Sinoda piše o „Povorci ponosa": vladika bački Irinej. Istina, on ističe da nije ni nameravao da se oglašava povodom tog skupa, ali, kako je greškom naveden u medijima kao jedan od sagovornika o toj temi, on u saopštenju podseća da Crkva „ne odobrava javno izražavanje seksualne orijentacije ili bilo koje druge lične sklonosti, pogotovu ukoliko ona vređa pravo građana na privatnost i porodični život" i pojašnjava da Sinod o toj temi nije raspravljao i da stavovi izneti u javnosti predstavljaju lične stavove arhijereja i ne predstavljaju stav Sinoda.
Na poslednjoj sednici „crkvene vlade", koju osim vladike Irineja bačkog i mitropolita Amfilohija čine još episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, dalmatinski Fotije i niški Irinej, koji nije prisustvovao tom zasedanju, nezvanično, vladike su imale zamerke na oglašavanje povodom „Parade ponosa", ali, kako saznajemo, nisu zbog neslaganja ponudili i da istupe iz ovog crkvenog tela.
U saopštenju Irineja bačkog preovlađuju nešto drugačiji tonovi i naglasci u odnosu na saopštenje mitropolita Amfilohija, smatra Živica Tucić, crkveni analitičar, iako je stav prema homoseksualizmu isti - pravoslavne crkve, pa i naša, ocenjuju ga najčešće kao greh.
- Bolje je da stavove o takvim temama iznosi Crkva kao celina, kao i da to bude predmet neke šire bogoslovske diskusije tokom koje bi se došlo do jedinstvenog stava. S druge strane, ne treba od Crkve očekivati neke brze i ishitrene reakcije, da ona brzo odgovori na pritiske javnosti. Bolje je da se ne izjašnjava uopšte, nego da reaguje na način koji će povrediti deo javnosti, a nekad i crkvenih krugova. To ne znači da bi Crkva trebalo bilo kome da povlađuje, i nije nikakva tragedija da ona ima drugačije mišljenje od države ili dela javnosti, ali treba da ima ubedljiv i jedinstven stav. Sinod nije ni morao da reaguje, a ovakvim pitanjima, etičkim uopšte, u drugim crkvama se, na primer, bave posebne komisije koje ih svestrano obrađuju i uobličavaju u jedinstveni stav crkve - ističe Tucić.
U administraciji 14.000 prekobrojnih
Do kraja naredne godine državna administracija će biti smanjena za 14.000 zaposlenih. Kako „Blic nedelje" saznaje nezvanično u Vladi Srbije, početkom 2010. trebalo bi da bude doneta odluka da se broj zaposlenih sa 31.000 smanji na 28.000, a do kraja godine za ukupno 14.000 ljudi. Od toga više od 8.000 je višak na nivou lokalne samouprave, a ostalo na republičkom nivou.
Radna grupa Vlade Srbije trebalo bi već sutra da utvrdi koliki je broj radnika višak na republičkom nivou. Prve, grube analize, pokazuju da se početkom naredne godine državni aparat uključujući i fondove PIO i RZZO, kao i agencije pri ministarstvima treba smanjiti za deset odsto.
Već u četvrtak Vlada bi trebalo da usvoji zakone o fiskalnoj odgovornosti, izmene zakona o državnim službenicima i broju radnika zaposlenih u republičkim organima koji će omogućiti da Vlada izađe sa ukupnim brojem zaposlenih koji su višak, ali i optimalnim brojem zaposlenih po ministarstvima.
Zatim, svako ministarstvo do kraja godine mora da uradi novu sistematizaciju radnih mesta, oni koji budu neraspoređeni najmanje tri meseca dobijaju otkaz(do sada važilo šest meseci...)
Kada je reč o ljudima koji će dobiti otkaze, njima će biti ponuđena besplatna prekvalifikacija preko Nacionalne službe za zapošljavanje, a istovremeno biće omogućeno i dobijanje otpremnina da započnu privatni biznis.
