Izvor: RTS, 27.Maj.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (27. 05. 2009.)
Para ima, ali nema poverenja u privredu, Koridor 10, a 100 muka, Nišlije ne veruju Bajatoviću, Otkrivamo: SRS Šešelju legalizovao abzen od 124m2, naslovi su iz današnjeg izdanja beogradskih novina
Para ima, ali nema poverenja u privredu
Pod udarom svetske finansijske krize i sve jače recesije, centralne banke zapadnih zemalja kao po komandi sniziše kamatne stope na gotovo simbolične vrednosti. Engleska centralna banka na svega 0,5 odsto, što je najniža >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << stopa od njenog osnivanja, 1694. godine. U sveopštem padu privredne aktivnosti, pa i tražnje - inflacija u gotovo svim zemljama, takođe, pada iz meseca u mesec.
Kod nas - sve obrnuto. Osnovna, referentna kamatna stopa NBS, posle laganog klizanja sa 17,5, „sledila" se na 14 odsto. Inflacija raste, a s njom i kamate pojedinih banaka. Nigde svetle tačke. „Politika" je pitala guvernera NBS Radovana Jelašića šta se to kod nas dešava. Kada možemo očekivati jevtinije kredite?
- Niko od mene lično ne bi bio srećniji i profesionalno zadovoljniji kada bismo značajnije smanjili našu referentnu kamatnu stopu sa trenutnih 14 procenata. Ko se ne bi radovao jevtinijim kreditima, u dinarima, a ne u evrima, što je sa dugoročnog stanovišta primarno za Srbiju. Ali, Srbija je zemlja „majstor" da sebi istovremeno napravi pad privredne aktivnosti i - inflaciju. Za to nije kriva NBS - naglasio je guverner Jelašić.
Za najveći deo inflacije u ovoj godini odgovorna je država, odnosno neumereno upravljanje cenama robe i usluga pod njenom kontrolom. Kada smo, kaže guverner, utvrđivali osnove ekonomske politike za ovu godinu, dogovorili smo se da je ciljana inflacija osam odsto plus-minus dva procentna poena, ali pod uslovom da cene pod državnom kapom (gorivo, lekovi, cigarete, struja, gas, komunalije, PTT...) ne odu za 12 meseci iznad 15 odsto. Na kraju aprila, država je već „ispucala" 70 odsto te kvote ili 11,4 procenta.
Kada se tome dodaju činjenice - slabiji priliv kapitala iz sveta, skuplji novac, pad privredne aktivnosti i potrošnje, jasno je da NBS ne može sama da izdrži toliki pritisak. Šta to znači?
- Dok jedna strana (država) stalno misli da je u ovoj zemlji najveći problem nedostatak jevtinih kredita, pa i za likvidnost, mi smo u NBS ubeđeni, a za to imamo i dokaze, da ni smanjivanje kamata na srednji i duži rok neće rešiti naš problem. Likvidnih para ima više nego ikada. Dokaz? U NBS i državu Srbiju, odnosno njihove vrednosne papire, banke su investirale čak 150 milijardi dinara. Para dakle ima, a nema - poverenja u privredu i njene poslove i razvojne projekte. Da li je i za to kriva NBS? - pita Jelašić i odgovor na to pitanje prepušta kreatorima ekonomske politike.
Kada smo se, nastavlja naš sagovornik, dogovarali sa misijom MMF-a o uzimanju zajma od 530 procenata od naše kvote koju imamo u toj svetskoj finansijskoj instituciji, ključni argument za toliko visoku izloženost Fonda prema Srbiji bio je da smo uvek uredno i na vreme vraćali i plaćali obaveze, pa ćemo i te tri milijarde evra.
- Ako smo to obećali MMF-u za inostrane obaveze, ja pitam - šta je sa domaćim, unutrašnjim dugovima koje ta ista država ne vraća svojim poveriocima. Kako je moguće da budžet Srbije duguje putarima 30 milijardi dinara? Nije li i u tome deo odgovora na pitanje - zbog čega srpska privreda grca u nelikvidnosti, a dinara kod banaka ima, ali ih one i zbog manjeg rizika plasiraju kod NBS i same države - upozorava Jelašić.
On dodaje da bi, valjda, i državi trebalo da bude u interesu da ne „pumpa" cene u svojoj nadležnosti. S njihovim padom pašće i referentna kamatna stopa NBS, a s njom i kamata po kojoj država plaća likvidan novac banaka za svoje hartije od vrednosti.
Koridor 10, a 100 muka
Ministarstva poljoprivrede i prostornog planiranja pripremaju predlog za razmenu obradivog zemljišta, pa će tako vlasnicima parcela na trasi Koridora 10 gde nije završena eksproprijacija, umesto obeštećenja prvo biti ponuđene neke druge njive. Ukoliko, međutim, gazde žele samo novčanu naknadu, prema procenama, za eksproprijaciju na najvažnijem putnom pravcu, Srbija bi morala da obezbedi oko 100 miliona evra!
Na delu od Horgoša do Novog Sada krenula je izgradnja dve deonice od po 10 kilometara. Za tim delovima severnog kraka Koridora 10 situacija je čista. Na 108 kilometara leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada već je odavno isplaćeno, kako kaže pomoćnik ministra za prostorno planiranje Aleksandra Damnjanović-Petrović, oko 90 odsto zemljišta.
Kredit od 115 miliona evra, koji je Srbija ugovorila sa evropskim bankama za deonicu obilaznice oko Beograda od Batajnice do Dobanovaca, ne može da se povuče sve dok se ne završi eksproprijacija.
Država na ovih 10 kilometara treba da otkupi 147 hektara zemlje. Vlasnici parcela, bar prema ranijim izjavama ministra infrastrukture Milutina Mrkonjića, su Ljubiša Buha Čume, Vojin Lazarević i Zoran Drakulić. Najviše, pak, ima PIK Zemun, bivša društvena firma, koja je u stečaju.
Na ovim parcelama ima oko 50 legalno izgrađenih objekata. Ako se ne postigne dogovor sa vlasnicima, država će za otkup zemljišta dati oko 30 miliona evra.
Na južnom delu Koridora 10, od Grabovnice do Levosoja, planirana je eksproprijacija na 452 hektara. Od Proseka do Dimitrovgrada, opet, što je skandalozno, nije još ni poznata trasa kuda će ići autoput! Postoje dve brdske i dve dolinske varijante. Struka, navodno, tek treba da izabere najbolju.
Ukupna vrednost radova na Koridoru 10 procenjena je na 1,7 milijardi evra. Srbiji su obećani krediti međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od oko 1,2 milijarde. Ali, ti zajmovi još nisu ugovoreni, a svakako neće moći da se koriste dok se ne završe eksproprijacija i projektna dokumentacija.
Inače, prema podacima Svetske banke, Srbija se po kvalitetu infrastrukture nalazi na 107. mestu od ukupno 131 zemlje. Čak 43 odsto saobraćajnica je u lošem stanju. Od 2002. godine do sada naša zemlja se kod međunarodnih finansijskih institucija zadužila sa ukupno 606 miliona evra i 55 miliona dolara koji su utrošeni u obnovu i izgradnju puteva.
Zbog neefikasnosti Skupštine Srbije ugovoreni kredit od 58 miliona evra za most Gazelu i obnovu starog kružnog i autoputa kroz Beograd čekao je na ratifikaciju godinu i po dana. Troškovi izgradnje su u međuvremenu porasli za oko 10 miliona evra! Ugovor je dobio zeleno svetlo poslanika, ali se još čeka na Akcioni plan, koji treba da donesu Skupština Beograda i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. Problem je poznat kao preseljenje Roma iz nehigijenskog naselja ispod Gazele.
Nišlije ne veruju Bajatoviću
Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa", juče nije uspeo da ubedi predstavnike niške političke opozicije da je jeftinije da gasovod „Južni tok" uđe iz Bugarske preko Zaječara, umesto preko Niša. Bajatović je rekao da će čvorište i termoelektrana biti izgrađeni u Nišu.
- Niš neće izgubiti mnogo zbog toga što gasovod iz Bugarske ulazi na Zaječar, jer će grad imati potpuno isti pritisak gasa za korišćenje u domaćinstvima i privredi u narednih 20 do 30 godina. Veliku ulogu u gradnji gasovoda igraju Rusija i Italija i, zapravo, strani partneri su zahtevali da se relacija trase ovako iscrta jer su doneli zaključak da je to jeftinije. „Južni tok" nije srpska nego multinacionalna mreža i prva stvar zbog koje treba da budemo srećni jeste da uopšte imamo gasovod kroz Srbiju zato što je lako moglo da se desi da ide preko Rumunije - rekao je Bajatović.
Milan Lapčević (DSS), Srđan Pešić (LDP), Darko Bulatović (SNS) složili su se, međutim, da Vlada Srbije želi da „prevede Nišlije žedne preko vode". Nikome nije jasno kako je jeftinije da se za gasovod buše Homoljske planine, nego da ide koridorom 10. Dragan Vukadinović (SRS) poklonio je Dušanu Bajatoviću (SPS) pištaljku, rekavši da ne zaboravi ovaj važni instrument Nišlija iz devedesetih godina.
Otkrivamo: SRS Šešelju legalizovao bazen od 124m2
Radikalska vlast u Zemunu dala je saglasnost za legalizaciju bazena na imanju lidera SRS-a Vojislava Šešelja u Batajnici, neposredno pred raspuštanje Skupštine opštine i raspisivanje vanrednih izbora, saznaje Press! Bazen površine 124 kvadrata, koji Šešeljevi koriste već više od deset godina, sagrađen je iza njihove porodične kuće, i to bez ikakve građevinske i upotrebne dozvole!
Naime, opština Zemun, u kojoj su vladajuću većinu posle poslednjih izbora činili SRS i DSS, raspuštena je odlukom Vlade Srbije 5. marta ove godine jer u predviđenom roku nije usvojila statut. Neposredno pre toga, 9. januara, kada je već bilo sasvim izvesno da će vlast biti raspuštena, Komisija za legalizaciju dala je „zeleno svetlo" za početak postupka legalizacije Šešeljevog nelegalnog bazena. Pre toga taj predmet je stajao nerazrešen još od 2006. godine!
U izveštaju Komisije piše da je zaključeno da bespravni podignuti objekat na Šešeljevom imanju „ne ugrožava javni interes, niti interese suseda".
„Povodom prijave koju ste podneli za objekat, izgrađen i rekonstruisan bez građevinske dozvole, obaveštavamo vas da je odlučeno da se objekat površine 124 metra kvadratna (bazen) uvrsti u postupak za izdavanje odobrenja za izgradnju za objekte izgrađene bez građevinske dozvole", navodi se u dopisu koji je zemunsko odeljenje za građevinsko-komunalne poslove 12. januara uputilo potpisniku zahteva za legalizaciju Danici Šešelj, majci Vojislava Šešelja, koja je u međuvremenu, pre dve godine, umrla. Predmet „Šešelj" je nakon toga upućen Direkciji za građevinsko zemljište.
Savetnik za medije Prinudne uprave opštine Zemun Branko Krekić potvrdio je za Press da je zahtev za legalizaciju bazena porodice Šešelj prošao Komisiju za legalizaciju.
- Ostalo je još samo da Jadranka Šešelj i Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda potpišu ugovor o korišćenju zemljišta. Izgleda da to sve nije završeno jer se zahtev vodi na Danicu Šešelj, koja je umrla pre dve godine, pa je zbog toga nastao problem - objašnjava Krekić.
Nekadašnji predsednik opštine Zemun i pravni savetnik Vojislava Šešelja Slavko Jerković kaže za Pres da nije tačno da je iko iz SRS-a urgirao da se bazen legalizuje pre nego što je opština raspuštena.
- Ko gura tu priču, po čijem nalogu sada čačkate to? Saglasnost za bazen je data onda kada je taj predmet došao na dnevni red i nema nikakve veze sa tim što je nakon toga raspuštena opština! To znaju svi koji su ostali da rade u opštini Zemun, i svi koji tvrde drugačije, lažu - rekao je Jerković za Pres.
Reporteri Presa otišli su juče u Batajnicu, kako bi od supruge Vojislava Šešelja, Jadranke, dobili komentar povodom legalizacije bazena. Sa Jadrankom, međutim, nismo uspeli da stupimo u kontakt jer nam je čovek iz obezbeđenja kratko odgovorio da „Jadranka nije tu," i da „ne zna kada će se vratiti".
Kada smo Jadranku Šešelj potom pozvali telefonom, ona je kratko odgovorila da se nalazi u bolnici u Višegradskoj i da ne može da da nikakav komentar u vezi sa legalizacijom bazena.
