Izvor: RTS, 27.Feb.2010, 08:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (27. 02. 2010.)
Novosti: Ne tražim da priznate Kosovo, Politika: Spora pravda je jatak dužnika, Blic: Pare od čipsa želi da uloži u „Jat“, Press: Saznajemo: Subotić ostaje bez 115 hektara oko aerodroma, pišu beogradski dnevnici
Ne tražim da priznate Kosovo
Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner izjavio je da priznanje nezavisnosti Kosova nije uslov za Srbiju za nastavak evropskih integracija.
Kušner, koji će u ponedeljak biti u zvaničnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << poseti Beogradu, a u utorak u Prištini, istakao je da, bez obzira na vrstu razmimoilaženja između Beograda i Prištine, postoje domeni u kojima može da se dođe do saglasnosti, uz pomoć misije Euleks.
"Dolazim u Beograd da bih rekao građanima Srbije da smo i da ćemo biti uz njih, na putu njihove zemlje u EU. Bili smo i bićemo aktivni unutar EU da bi se ubrzalo približavanje Srbije", izjavio je Kušner u intervjuu "Novostima".
Kušner je ocenio da su značajni napori koje Srbija čini na svom putu ka EU.
"Napredak ostavaren u toku poslednjih meseci je bio veoma značajan, u Srbiji, kao i u ostalim zemljama u regionu. Mislim naročito na liberalizaciju viznog režima. Integracije zemalja regiona mogle bi, naravno, da budu brže, ali budimo jasni: neophodni rokovi zavise od napretka zemalja kandidata".
Kandidatura Srbije, kao i one njenih suseda, bile bi ocenjene prema njihovim zaslugama.
"Što pre budete sproveli teške reforme, korisne za evropsko približavanje, pre ćete ući u EU. Poznata mi je odlučnost vaše vlade. Imam poverenja u nju da će udvostručiti napore i tako stići do integrisanja u evropsku porodicu. Bićemo tu da joj u tome pomognemo, u svakoj od etapa, sve do zaključenja pregovora", poručio je Kušner.
On smatra uloga Srbije centralna i da Srbija ima naročitu odgovornost za ojačanje mira i nastavak procesa pomirenja u regionu.
Spora pravda je jatak dužnika
Neuspeli pokušaj isključenja sa sistema daljinskog grejanja dužnika iz dedinjske ulice Vile Ravijojle, koji se završio napadom razgnevljenih vlasnika na radnike „Beogradskih elektrana" i prisutne novinare, osim problema bezbednosti komunalnih terenskih ekipa, otvorio je još neka pitanja. Kako je bilo moguće da vlasnik dedinjske palate „nazida" dvomilionski dug „Infostanu" do trenutka kada je odlučeno da mu se uskrati dalje neplaćeno grejanje? I drugo, kako „Beogradske elektrane", koje jadikuju da im domaćinstva, od januara 2008. do danas, ukupno duguju 3,5 milijarde dinara, uopšte mogu da dođu do barem dela tog novca?
U preduzeću „Infostan", koje objedinjuje sistem naplate računa, napominju da su obavezni da u roku od godinu dana utuže nesavesne građane kako potraživanja ne bi zastarela.
Od trenutka utuženja nesavesnih građana do presude koja nalaže plenidbu imovine dužnika, čijom prodajom bi se poravnali neplaćeni računi, prođe oko - 500 dana, rezultat je istraživanja „Jueseida", koji se bavio efikasnošću ovdašnjeg pravosuđa.
Do prve plenidbe u proseku prođe skoro pet meseci, dok između dva pokušaja prosečno prođe 90 dana. Za izvršenje odluke, recimo, Trgovinskog suda, pokazuje dalje ovo istraživanje, potrebna su najmanje tri pokušaja, a u 90 odsto slučajeva izvršenje treba pokušati čak deset puta. Dakle, od 14 pokušaja svega jedna se i završi plenidbom lične imovine.
Još 16. februara „Infostan" je utužio sugrađane koji imaju zaostala dugovanja iz minule godine. Broj dužnika za grejanje sveo se na 50.880 domaćinstava, a njih 6.000 ušlo je u sam vrh kada je u pitanju visina duga.
Sa dugovanjima iz minule godine od dve milijarde dinara ukupan dug građana prema našem preduzeću trenutno iznosi oko deset milijardi dinara - objašnjavaju u „Infostanu". U prošloj godini na adrese svih dužnika stizale su u proseku po tri opomene pred utuženje.
Pare od čipsa želi da uloži u „Jat"
Srpski milioner sa kojim u Vladi razgovaraju o kupovini „Jata" je Andrej Jovanović, bivši suvlasnik kompanije „Marbo produkt" i jedan od vlasnika preduzeća „Anbo". Jovanović, čiju je bivšu firmu 2008. kupio „Pepsi" za 210 miliona evra, zainteresovan je da uloži u srpsku privredu, a „Jat" je jedna od opcija, potvrdio nam je dobro upućeni izvor iz vlasti.
Do zaključenja ovog izdanja Jovanović nije odgovarao na naše pozive. Bojan Milovanović, njegov poslovni partner i suvlasnik firme „Anbo", kratko kaže za naš list: „Ja nisam kupac ‘Jata', a ne znam da li je to Jovanović."
„Blic" je iz više izvora dobio potvrdu da se sa Jovanovićem razgovara da preuzme 51 odsto vlasništva „Jata". Ukoliko bi dogovor bio postignut, u Vladi planiraju da bivši suvlasnik „Marba" i država osnuju novu firmu sa nešto drugačijim imenom - „Jat erlajnz", kao i da od sadašnje flote zadrže samo jedan avion. Nova kompanija, prema njihovom proračunu, startovala bi sa radom u martu 2011. godine.
U kabinetu premijera Mirka Cvetkovića kažu ne žele da spekulišu o tome ko je sve zainteresovan za „Jat". Vlada je, kako objašnjavaju, razgovarala sa više avio-kompanija i investitora zainteresovanih za ulaganje u „Jat" i svima njima će, kada se o tome donese odluka, biti upućen javni poziv da dostave svoje ponude za srpsku avio-kompaniju.
„Zainteresovani investitori se pojavljuju periodično, ali će svima njima biti upućen javni poziv da dostave svoje ponude", kažu u kabinetu premijera.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, međutim, tvrdi da će sve biti poznato u ponedeljak, 1. marta, do kada „Jat" mora naći strateškog partnera.
- Ipak ne znam ko je zainteresovani kupac za preuzimanje nacionalne avio-kompanije, jer nisam uključen u pregovore. Dogovor je bio da Vlada od 1. marta počne i zvanične pregovore sa najozbiljnijim kandidatom - kaže Mrkonjić za „Blic" i dodaje da je informacijom da se radi o domaćem investitoru i sam iznenađen, ali i da je „Jatu" potrebna hitna reanimacija.
Saznajemo: Subotić ostaje bez 115 hektara oko aerodroma
Prema našim informacijama, hipoteku na ovo zemljište imaju tri banke, Unikredit, Erste i AIK banka, od kojih je Subotićeva firma „Futura plus" dobila kredit. Pošto je Subotić u bekstvu, a „Futura" u stečaju, banke ne mogu da naplate potraživanja od Subotića. Zato su čelnici ovih banaka na prekjučerašnjem sastanku razmatrali mogućnost da prodaju Subotićevu zemlju za koju bi, prema sadašnjim cenama, mogli da dobiju oko 40 miliona evra!
Bankari za Pres juče nisu želeli ni da potvrde, ali ni da demantuju saznanja Pressa. Direktor sektora komunikacija Erste banke Andrea Brbaklić kaže da banke imaju „zakonsku i moralnu obavezu da čuvaju podatke o klijentima, ko god oni bili".
- Načelno, svaka banka pokušava da zaštiti svoje plasmane u najvećoj mogućoj meri. Ukoliko se pojave problemi prilikom naplate potraživanja, postoji procedura koja definiše redosled koraka u takvim slučajevima, od kojih je jedan i aktiviranje hipoteke - kaže Andrea Brbaklić.
Radoslav Tadić, advokat Stanka Subotića, faktički potvrđuje saznanja Presa.
- Stanko Subotić nije kao fizičko lice vlasnik te zemlje. Koliko znam, vlasnik je strana firma čijeg imena ne mogu da se setim. E, ta firma je „Futuri" dala to zemljište kao garanciju za kredit kod banaka. Tu se može praviti veza, ali Subotić nije vlasnik - kaže Tadić.
Prema navodima medija. Subotić je ovo zemljište kupio preko kompanije „D trejd", na kome je planirao da izgradi aerodromski biznis centar na milion kvadrata. Press je objavio da policija proverava veze Stanka Subotića i vođe narko-klana Darka Šarića.
Pogledaj vesti o: Subotica
