Izvor: RTS, 26.Dec.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (26. 12. 2008.)
Blic: Tadić izabrao Šutanovca, Ponoš odlazi; Pres: Preti nam hiperinflacija; Novosti: Haradinaj ućutkao svedoke; Politika: Strože kazne za snimanje nasilja mobilnim telefonom
Dnevne novine danas pišu o stanju u vojnom vrhu, mogućnosti hiperinflacije ukoliko se sada primeni Opšti kolektivni ugovor, zašto nije nastavljena istraga UNMIK-a i Haškog tužilaštva o "žutoj kući" na severu Albanije, kako će se kažnjavati snimanje nasilja mobilnim telefonom, ...
Tadić >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izabrao Šutanovca, Ponoš odlazi
Ministar odbrane Dragan Šutanovac dobio je apsolutnu, jedinstvenu podršku na sednici Vlade Srbije, na kojoj je razmatrano stanje u Vojsci Srbije. Otvaranje sukoba na liniji ministar odbrane - načelnik Generalštaba, prema saznanju „Blica", strahovito je razjarilo predsednika Srbije Borisa Tadića i, prema tvrdnji naših izvora, epilog će najverovatnije biti smena načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Zdravka Ponoša.
Smena Ponoša predložena je na četvoročasovnoj sednici Vlade Srbije u četvrtak, ali je sam Šutanovac rekao da u nadležnosti Vlade nije smenjivanje niti postavljanje načelnika Generalštaba i da se o tome ne može ni glasati ni odlučivati na tom nivou. Šutanovac je članovima Vlade Srbije takođe rekao da je tačno da je reč o sukobu dve koncepcije, ali da je problem u poimanju civilnog društva i civilne kontrole nad Vojskom Srbije.
On je naveo i da je lažno predstavljeno da postoji jedinstvo generala po pitanju nezadovoljstva u radu Ministarstva odbrane. Šutanovac je govoreći o poslednjim dešavanjima na relaciji sa Ponošem rekao „da će oštro reagovati", saznaje „Blic".
Prema tvrdnji našeg izvora, za reč posle njega javljali su se ministri Oliver Dulić, Ivica Dačić, Rasim Ljajić, Mlađan Dinkić, Milutin Mrkonjić. Oni su podržali Šutanovca i naveli da se ne mogu čuti „disonantni tonovi".
Kako za „Blic" kaže dobro upućeni izvor, većina ministara smatra da je razlog nesporazuma na relaciji Šutanovac - Ponor činjenica da Vojsci „smeta da Ministarstvo kontroliše vojne službe što je inače praksa u svetu". U pojedinim krugovima DS uveliko se pominju imena generala Dragana Kolundžije i Pere Radojičića kao mogućih Ponoševih naslednika.
Prethodno je spekulisano da predsednik Srbije Boris Tadić i lider najjače stranke u zemlji koristi nezadovoljstvo generala Ponoša odnosom vladajuće elite prema vojsci, pokušavajući da marginalizuje uticaj Dragana Šutanovca, ne samo ministra odbrane već navodno i svog najjačeg stranačkog oponenta. I dalje se može čuti da to i jeste bila pozadina priče, koju je zaustavilo jako komešanje u stranci.
Preti nam hiperinflacija
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da Vlada Srbije neće odustati od stava o odlaganju primene Opšteg kolektivnog ugovora, jer je odlučna da izbegne hiperinflaciju i želi da sačuva ekonomsku stabilnost u zemlji.
- Vlada mora da vodi računa o svim građanima ove zemlje. Ne sme da dozvoli vraćanje u devedesete, ne sme da dozvoli hiperinflaciju i masovni gubitak radnih mesta, koji nam kucaju na vrata. Za Vladu je to neprihvatljivo i neće dozvoliti da se tako nešto dogodi - poručio je premijer.
Na najave sindikata da će proširiti proteste kako bi izdejstvovali primenu Opšteg kolektivnog ugovora, predsednik Vlade je uzvratio upozorenjem da se plate ne obezbeđuju na ulici.
- Na ulicama se ne može stvoriti nikakva nova vrednost, niti se mogu obezbediti plate. Na ulicama se mogu stvoriti samo haos, hiperinflacija i otpuštanje - kazao je premijer.
On je takođe naglasio da se pitanje primene kolektivnih ugovora pogrešno tumači i vezuje isključivo za budžet, odnosno za spremnost Vlade da obezbedi sredstva za topli obrok i regres - što inače važi samo kad je reč o zaposlenima u javnom sektoru - te da se potpuno zaboravlja na ulogu koju imaju poslodavci.
Premijer je ocenio da sindikati nisu svesni da je reč o ozbiljnom problemu i napomenuo da postoje na stotine pisama preduzetnika, koji navode da „ne mogu da izdrže i žele da izađu iz kolektivnog ugovora".
I ekonomski analitičari slažu se sa srpskim premijerom. Član Komisije za hartije od vrednosti Dušan Bajec naglašava da bi primena kolektivnog ugovora bila i te kako štetna.
Ekonomski stručnjak Miladin Kovačević takođe smatra da bi primena kolektivnog ugovora odvela zemlju u hiperinflaciju. On napominje da je bio vrlo iznenađen kada je u trenutku kada se krojio restriktivan budžet doneta odluka o tom ugovoru.
Haradinaj ućutkao svedoke
Hose Pablo Barajbar je trenutno najtraženiji forenzičar na svetu. A i kako ne bi bio kada je 2004. godine bio na čelu istražnog forenzičkog tima Unmika i Haškog tužilaštva koji je obišao zloglasnu "žutu kuću" na severu Albanije, u kojoj su, kako se sumnja, Srbima otetim sa KiM vađeni organi i zatim transportovani na Zapad.
Radio je na identifikacijama tela u BiH, a potom na Kosmetu bio šef Unmikove kancelarije za forenziku i nestale osobe. Pre nekoliko meseci stigao je čak i do "pozicije" glavnoosumnjičenog za krađu kostiju nestalih sa KiM, ali i za umešanost u navodnu trgovinu organima Srba koji su odvedeni u Albaniju.
Od tada su kružile informacije da je pobegao u Argentinu, sakrio se na Kubi i nestao u Americi. Medije je više nego vešto izbegavao. Za zapadne bi progovorio pokoju reč, ali za srpske ni toliko.
U ekskluzivnom razgovoru za "Novosti" Hose Pablo Barajbar, koga smo pronašli u Limi, gde se bavi antropologijom i forenzikom, iznosi, kako kaže, sve što zna - od prvih informacija o trgovini ljudskim organima, preko obilaska "žute kuće", do slanja dokaza u Haški tribunal.
- Tribunal uopšte nije imao nikave informacije o tome. Mi smo s njima kontaktirali kada smo saznali za to. Jer, mada ni oni, kao ni Unmik, nisu imao nadležnosti u Albaniji, Hag je bio moćniji od nas, a nama je bilo potrebno mnogo političke podrške kako bismo uopšte mogli da odemo tamo i proverimo šta se zaista dogodilo. Zato smo ih zvali!
- Dokazi koje smo tamo pronašli sami po sebi su nedovoljni, jer sve što smo mi saznavali, delići su jedne slagalice. Zato smatram da je bilo dovoljno informacija da se istraga nastavi. Uostalom, mi smo to i očekivali.
Istraga nije nastavljena iz više razloga, kaže Barajbar i pojašnjava: "Jedan od njih je što je ubrzo posle toga počela istraga protiv Fatmira Ljimaja i Ramuša Haradinaja. Čim se to dogodilo, svi izvori koji su mogli da nas odvedu do groblja i da nam pokažu gde su tačno tela zakopana - nestali su! Doslovno nestali! Počeli su da se kriju i nikada više nisu hteli da progovore sa nama. Pobegli su!"
Barajbar kaže da je do "žute kuće" stigao ѕahvaljujući preciznoj informaciji. "Tako smo došli i do fotografije kuće koja je bila žute boje. Ali, kada smo stigli, članovi porodice su nam rekli da je ona oduvek bila bela..."
- Dokazi koje smo tada pronašli, bočice lekova, hirurški kontejner... nisu bili dovoljni za zaključivanje. Bila je to prva i jedina poseta tom mestu. Mislim da bi pravo pitanje bilo - kakva je verovatnoća da se stvari koje smo tu našli, zadese u nekoj drugoj kući u Srbiji, Albaniji, bilo gde u Evropi.
- Cela priča je krenula od toga što je Haški tribunal napravio projekat kojim bi se utvrdili osnovni antropološki standardi na Balkanu. To znači da, na primer, kada pronađete neidentifikovano telo, na osnovu uzorka kosti, možete da odredite starost osobe. Problem je bio što su se 1999. i 2000. godine koristili standardi za američku populaciju, koji su različiti. To je predstavljalo opasnost da nekome dodate ili oduzmete desetak godina, što je moglo da dovede i do toga da telo ne bude identifikovano. Mi smo napravili standarde za ceo Balkan, i u ogromnoj većini slučajeva vraćali uzorke odmah posle ispitivanja.
Strože kazne za snimanje nasilja mobilnim telefonom
Različiti vidovi nasilja, zlostavljanja i maltretiranja sve češće ostaju zabeleženi na amaterskim snimcima, načinjenim uglavnom mobilnim telefonom, a neretko se takvi materijali pojavljuju i na raznim internet-stranicama, što predstavlja dodatno poniženje za žrtvu nasilja, a za počinioca izopačeni vid hvalisanja.
Zbog učestalih pojava neovlašćenog snimanja tuča, fizičkog i verbalnog nasilja i objavljivanja takvih snimaka trenutno se radi na izmenama Krivičnog zakonika Republike Srbije kojima bi se ovakve pojave tretirale kao teži oblik već postojećeg krivičnog dela ili kao novo krivično delo, objašnjava Goran Ilić, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.
- Neovlašćeno snimanje, video ili audio je krivično delo, a dodatni element predstavlja objavljivanje putem različitih tipova medija, što može biti otežavajuća okolnost za okrivljenog i dovesti do oštrije kazne - kaže Ilić.
Čak i u slučaju kada se snimak na kojem se vidi vršenje nasilja i brutalnost prema drugome objavi u javnosti, to se ne tretira kao ugrožavanje ili uznemiravanje javnosti, pa zato treba da reaguje oštećeni, a ne tužilaštvo - objašnjava Ilić. Ipak, on ističe da postoji i „druga strana medalje" kada je u pitanju neovlašćeno snimanje.
Mirjana Drakulić, redovni profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, na predmetima kompjutersko pravo, poslovno pravo i pravni osnovi informacionih sistema, slaže se da su mnoge od tih stvari bile povod da se pokrenu odgovarajuće krivične radnje, ali upozorava da se prilično olako odnosimo prema raznim vrstama zloupotrebe privatnosti.
Kad je u pitanju neovlašćeno objavljivanje snimaka na Internetu odgovorni su svi koji imaju direktan kontakt sa takvim sadržajima, dakle, ne samo onaj ko ga postavi na Internet, već i provajder, vlasnik sajta, a svi koji vide takav materijal dužni su da ga prijave - objašnjava Drakulićeva.
Situacija je mnogo bolje uređena u Evropi, gde se više od 10 godina kontrolišu štetni i nedozvoljeni sadržaji, a provajderi imaju svoja udruženja i često i sami obaveštavaju policiju kada se takav materijal pojavi na nekom sajtu, ističe Drakulićeva. Naročito su na oprezu kada se radi o dečjoj pornografiji, trgovini ljudima ili ljudskim organima, ali i drugim slučajevima grubog narušavanja privatnost ljudi.
- Ono što je danas aktuelno na nekim stranim univerzitetima, i čime smo i mi na FON-u počeli ozbiljnije da se bavimo jeste sajber-forenzika koja se bavi dolaženjem do elektronskih dokaza i pripremama da oni postanu validan dokaz na sudu. Postoje određene procedure kako da se dođe do tih dokaza i kako da se oni pripreme za sud. Njih treba blagovremeno „uhvatiti", jer sadržaji na Internetu mogu, bez većih problema, da se obrišu i nekoliko sati posle postavljanja štetnih materijala da ih više nema, čime nestaju i dokazi da je počinjeno krivično delo - objašnjava Drakulićeva.
